Grčka je i dalje najtraženija
Porodični boravak u apartmanima Halkidikija, posle najava o lakšem prelasku granica, za većinu naših turista najdostupniji i siguran. Srbija na drugom, a Crna Gora trećem mestu
Otkako je objavljeno da će Grčka u jeku sezone kad su velike gužve na granici obustavljati primenu sistema za ulazak u zemlje EU, a koji podrazumeva zadržavanje zbog provere otisaka prstiju i zenica, ova zemlja ponovo prednjači na listi letovanja naših turista. U jeku su majski odlasci na severno primorje, popunjene su i rezervacije za jeftinije aranžmane u prvoj polovini juna...
Po podacima novog zajedničkog istraživanja JUTE i Kancelarije Grčke nacionalne turističke organizacije u Beogradu – „Srpski putnici i Grčka” – kao i po najavama, zemlja poznata kao nama prijateljska će verovatno i ove godine privući oko dve trećine naših putnika na more. U ukupnom zbiru, taj prosek je tačnije 67,9 odsto turista, dok je letnje interesovanje za srpske banje, seoski turizam i planine trenutno oko 17,9, a za Crnu Goru 8,5 odsto. Za Tursku se najavljuje oko 1,9 a ostala strana letovališta 0,9 odsto dolazaka iz Srbije.
Zbog čega je interesovanje za Grčku i danas najveće i pored aranžmana „ol-inkluziv sa bazenima” u Turskoj i Egiptu ili za naš džep dostupnijih letovanja na Jadranu – u Čanju i sličnim crnogorskom mestašcima? Da li je prijateljstvo dve države presudno za to što se od letovanja na Haldkidikiju i na ostrvima nije odustalo ni posle prvobitne najave, koja je izazavala buru u našim medijima, da se sistem EES neće primenjivati samo za britanske turiste u Grčkoj?
Direktor JUTE Aleksandar Seničić odgovara da predstavnici turizma obe zemlje mesecima razgovaraju u cilju nalaženja rešenja. Kako je u našim agencijama zapaženo, mnogi turisti koji su zbog straha od blizine rata i problema sa areodromima odustali od dalekih destinacija i pored sniženih cena, plaše se da letuju u svim područjima za koje oni misle da mogu biti ugrožena:
„Ljudi se sada plaše da idu u Egipat, jednu od zemalja čija su nam hotelska letovališta delovala blizu, a istovremeno raskošno i povoljno. Ali, kako ne znamo svi dobro geografiju i to da su ta letovališta daleko od tla oružanih dejstava – mnogi se plaše da su tamo nadomak ratišta, iako su putovali u Egipat u vreme terorizma u toj zemlji išli na letovanja poslednjih godina i pored toga što je Gaza skoro na granici. Tako razmišljaju i o Turskoj i svim malo daljim primorskim zemljama koje danas imaju povoljnije ponude”.
Seničić objašnjava da je sistem ESS pokrenuo nova vanevropska tržišta upravo za Britance od kojih je, inače, oko 15 miliona godišnje obično leti provodilo dvonedeljni odmor u nekoj od zemalja Evrope: „Na njihovom letnjem spisku dugo su Španija, Italija i, naravno, Grčka. Britanija je do juče bila članica EU koja, inače, sama ima stroge uslove za boravak na sopstvenoj teritoriji, te je u toj strogosti opravdana bojazan evropskih zemlja od snažnog uticaja turističkog sektora VB koji može da „preusmeri” sopstvene turiste u Tursku, Tunis, Egipat... Kako su gužve očekivane na graničnim prelazima ka Grčkoj, u strahu da će se oni opredeliti za druge pravce gde ne moraju da čekaju prelazak, Grci su najpre najavili da ukidaju EES za Britance, jer njihova letovanja značajno doprinose ekonomiji zemlje koja živi od turizma. Dok je godišnje milion do 1.200.000 srpskih turista na odmoru u Grčkoj, shodno broju stanovništva – britanskih je oko pet miliona. Prosečna potrošnja našeg turiste po boravku je 200 do 300 evra, a britanskog 800 do hiljadu evra. Prošle godine zarada od britanskih gostiju u Grčkoj bila je 3,5 milijarde evra. U Španiji je na deset miliona turista iz VB godišnje, te se u startu očekivalo da i sve duge turističke zemlje EU isto učine ”.
Mnogi su se, ipak zapitali: „A gde je tu istorijsko prijateljstvo sa Srbijom?
– Dopisnici iz Atine su odmah javili da sve to ne znači da Grci neće razmatrati olakšani ulazak za srpske turiste. Morala je samo da se sačeka takva odluka za 59 zemlja, jer ona ne može da bude postavljena na nacionalnoj osnovi, odnosno odluka koja se tiče pre svega zemlja iz regiona. Tačno je da severna Grčka živi prevashpodno od naših turista, ali su u njenim letovalištima u velikoj meri prisutni i turisti iz Severne Makedonije i BiH, sve više i iz Bugarske i Rumunije. Zbog toga je Grčka odlučila da čim se stvori nekoliko kolona sa više automobila koje usporavaju saobraćaj, privremeno obustavlja primenu EES sistema. Na sastancima u Grčkoj, zalažemo se već duže da bude devet umesto dve-tri trake na graničnom prelazu i da ih umesto jedne bude po tri za autobuse, što bi sve olakšalo saradnju. Znajući mentalitet Grka i njihovu dobru volju prema našim turistima, zaista očekujem da ove usmene najave sprovedu u dela i da će tokom jula i avgusta ovaj sistem biti suspendovan, da će carinske službe uskladiti praksu sa propisima Evropske komisije. Grčka je sigurna zemlja koja živi od turizma, od kog srpski turisti ni u krizama nisu odustali, kaže.
Jeftin smeštaj i gostoprimstvo
Istraživanje je pokazalo, kako kaže direktor Kancelarije Grčke NTO u Srbiji Jorge Kakutis, da oko 97,7 odsto onih koji su posetili Grčku u prethodne tri godine, planira da to ponovo učini, kao i da je najveće interesovanje za regiju poluostrva Hakidikija na severu zemlje, u koju preko Soluna odlazi 67, 2 odsto naših turista. Atinu, koja cele godine privlači skoro 30 odsto srpskih posetilaca, po interesovanju prati Krf sa 28,2 odsto, ostrvo omiljeno zbog istorijske uloge tokom Solunskog fronta. Potom i oblast Pierija ispod Olimpa, ostrva Kefalonija, Rodos i Peloponez. Blizina, istorijska i kulturna povezanost – severnu Grčku, kažu istraživači, održali su u našim srcima.
Istina, i u srcima i u džepovima, jer se pokazuje da je sevrena Grčka omiljena porodicama koje čine skoro polovinu, odnosno 47,8 odsto naših putnika u ovu zemlju, a od kojih 76 odsto putuje kolima ili autobusom, na letovanje od 10 do 12 dana. Tu leži i objašnjenje zašto nam je Crna Gora leti „dalja”: apartman za boravak od dve nedelje, u kom deci možete da spremite hranu s pijace – koji u proseeku košta 150 evra u početku i na kraju sezone, teško je naći u letovalištima Crne Gore čiji su gradovi postali top destinacije za prestižne građevinske firme i za platežne turiste. Apartmane, inače, iznajmljuje 46, 2 odsto naših putnika u Grčku.
„Srpski turisti u proseku planiraju budžete srednjeg ranga. Konkretno, za Grčku to je od 500 do hiljadu evra po osobi za 44,6 odsto njih, dok danas za razliku od nedavno svega 20 odsto planira manji budžet, pokazuju analize. Devet procenata turista svega, s druge strane, planira da potroši više od 1.500 evra.
„Vaši turisti najviše novca, skoro 39 odsto, planiraju da potroše za hranu i piće, a nešto manje, oko 35 odsto za smeštaj. Ostalo su obilasci, kupovina i prevoz”. Interesantno je, stoga, što se pokazuje da polovina savremenih turista iz Srbije traga za „destinacijama u usponu”, poput Skijatosa, Evije, Ijosa i drugih, kao i za putevima van utabanih staza, kakav je neprohodan puteljak do skrivenog vodopada na Lefkadi.
Najvažnijim u ovoj analizi, Kakutis smatra rezultate ankete koja je pokazala da su za odabir Grčke osim plaža ključni, po zapaženom redosledu – kultura i nasleđe, toplo gostoprimstvo, zatim, hrana i vino i, najzad, pristupačne cene. Glavne brige u planiranju letovanja naših turista su budžet i troškovi (57 procenata), dok su ostale: moguće smetnje u putovanju (33,7 odsto) i prevelike gužve (33 odsto) zbog čega je i Kakutis, takođe, siguran da će grčki domaćini ispuniti obećanja o „opuštenoj atmsferi” i „novim gastro i kulturnim rutama van tradicionalnih” –koje su najavili za ovo leto.
Iskustveni turizam
I pored uglavnom apartmanskog smeštaja , u Grčkoj se danas, po analizama Grčke TO i JUTE, oko petina naših turista interesuje da leto provodi u kućama za odmor, često iznajmljenim i od naših građana kao vlasnika. Takođe, u „ol-inkluziv” (sve uključeno u cenu) odmaralištima. Popularan je i takozvani eksperimentalni ili iskustveni turizam, koji podrazumeva, recimo, učestvovanje u pripremi lokalnih jela, u poljoprivrednim radovima ili učenje starih zanata. Fokus je na upoznavanju stvarnog života stanovništva i učestvovanju u održivosti sela. Smatra se da se tako stvara emotivna veza sa stanovništvom i nose se kući trajne uspomene. Istorijske priče, takođe, deo su ovih savremenih tura, kaže Kakutis.
