Да ли Гугл планира да „ресетује” природу пуштањем 32 милиона стерилних комараца?
Пројекат компаније Верилy (Алпхабет) представља светли пример како се модерна технологија, аутоматизација и биологија могу удружити у решавању глобалних здравствених проблема. Уместо да уништавамо читаве екосистеме агресивним отровима, наука је пронашла начин да „победи комарце њиховим сопственим оружјем”
Светом се пре неколико година брзином муње проширила вест која звучи као увод у високобуџетни холивудски филм катастрофе: технолошки гигант Гоогле планира да пусти чак 32 милиона стерилних комараца у дивљину. Док су теоретичари завере одмах посегнули за тастерима и прогласили почетак „био-технолошке апокалипсе”, научна заједница је овај потез поздравила као један од најважнијих еколошких и здравствених експеримената нашег доба.
Шта се заправо крије иза овог пројекта? Ко стоји иза њега, како та технологија функционише и да ли имамо разлога за страх?
Ко заправо пушта комарце?
Када медији напишу „Гугл пушта комарце”, већина људи замисли програмере из Силицијумске долине како у паузи за кафу дизајнирају роботске инсекте. Истина је мало другачија.
Пројекат под називом Дебуг спроводи компанија Верилy Лајф сајанс, која је, баш као и Гугл, ћерка-фирма конгломерата Алфабет. Верилy се бави искључиво наукама о животу и здравственом технологијом. Њихов циљ није уништење природе, већ борба против једне од најсмртоноснијих животиња на свету. Наиме, комарци убију више људи годишње него ајкуле, змије и лавови заједно, преносећи болести попут денга грознице, зика вируса, чикунгуње и жуте грознице.
Како функционише технологија
Идеја о пуштању милиона комараца звучи контраинтуитивно. Зашто бисмо решавали проблем комараца тако што ћемо их створити више? Кључ је у биологији и напредној технологији аутоматизације. Пројекат се фокусира искључиво на азијског тиграстог комарца која је главни кривац за ширење поменутих тропских болести.
Верилy је развио масовне, аутоматизоване лабораторије у којима се узгајају милиони комараца. Помоћу напредних алгоритама и машинског вида, систем прецизно одваја мужјаке од женки. Ово је кључно јер мужјаци комараца не уједају људе – они се хране искључиво цветним нектаром. Ови лабораторијски мужјаци се затим инфицирају природном бактеријом која се зове Wолбаћиа. Када се ови мужјаци пусте у дивљину, они се паре са дивљим женкама. Међутим, због присуства одређене бактерије долази до феномена званог цитоплазматска инкомпатибилност – јајашца која та женка снесе никада се не развију. Резултат? Популација ове опасне врсте комараца у циљаном подручју драстично опада.
Зашто је ово боље од запрашивања?
Традиционалне методе борбе против комараца углавном се своде на хемијско запрашивање, а ова прича није остала само на папиру. Прва велика фаза пројекта Дебуг успешно је спроведена у округу Фресно у Калифорнији, где је током неколико месеци заиста пуштено око 32 милиона комараца. Резултати су фасцинирали научнике: популација агресивних и опасних женских комараца на том подручју смањена би за преко 95 одсто. Након Калифорније, сличне иницијативе тестиране су у Аустралији, Бразилу и Сингапуру, са подједнако импресивним успесима у смањењу стопе оболевања од денга грознице.
Има ли разлога за бригу?
Као и свака прича која укључује речи „Гугл”, „лабораторија” и „милиони инсеката”, и ова је брзо постала плодно тло за дезинформације. Интернетом круже тврдње да су ови комарци генетски модификовани (ГМО) и да служе за тајно вакцинисање или праћење људи. Оно што је важно, комарци у пројекту Дебуг нису генетски модификовани.Такође, пошто се пуштају искључиво мужјаци, шанса да вас „Гугл комарац” уједе је равна нули. Ако вас током лета нешто уједе то је и даље локална, дивља женка.
