Da li Gugl planira da „resetuje” prirodu puštanjem 32 miliona sterilnih komaraca?
Projekat kompanije Verily (Alphabet) predstavlja svetli primer kako se moderna tehnologija, automatizacija i biologija mogu udružiti u rešavanju globalnih zdravstvenih problema. Umesto da uništavamo čitave ekosisteme agresivnim otrovima, nauka je pronašla način da „pobedi komarce njihovim sopstvenim oružjem”
Svetom se pre nekoliko godina brzinom munje proširila vest koja zvuči kao uvod u visokobudžetni holivudski film katastrofe: tehnološki gigant Google planira da pusti čak 32 miliona sterilnih komaraca u divljinu. Dok su teoretičari zavere odmah posegnuli za tasterima i proglasili početak „bio-tehnološke apokalipse”, naučna zajednica je ovaj potez pozdravila kao jedan od najvažnijih ekoloških i zdravstvenih eksperimenata našeg doba.
Šta se zapravo krije iza ovog projekta? Ko stoji iza njega, kako ta tehnologija funkcioniše i da li imamo razloga za strah?
Ko zapravo pušta komarce?
Kada mediji napišu „Gugl pušta komarce”, većina ljudi zamisli programere iz Silicijumske doline kako u pauzi za kafu dizajniraju robotske insekte. Istina je malo drugačija.
Projekat pod nazivom Debug sprovodi kompanija Verily Lajf sajans, koja je, baš kao i Gugl, ćerka-firma konglomerata Alfabet. Verily se bavi isključivo naukama o životu i zdravstvenom tehnologijom. Njihov cilj nije uništenje prirode, već borba protiv jedne od najsmrtonosnijih životinja na svetu. Naime, komarci ubiju više ljudi godišnje nego ajkule, zmije i lavovi zajedno, prenoseći bolesti poput denga groznice, zika virusa, čikungunje i žute groznice.
Kako funkcioniše tehnologija
Ideja o puštanju miliona komaraca zvuči kontraintuitivno. Zašto bismo rešavali problem komaraca tako što ćemo ih stvoriti više? Ključ je u biologiji i naprednoj tehnologiji automatizacije. Projekat se fokusira isključivo na azijskog tigrastog komarca koja je glavni krivac za širenje pomenutih tropskih bolesti.
Verily je razvio masovne, automatizovane laboratorije u kojima se uzgajaju milioni komaraca. Pomoću naprednih algoritama i mašinskog vida, sistem precizno odvaja mužjake od ženki. Ovo je ključno jer mužjaci komaraca ne ujedaju ljude – oni se hrane isključivo cvetnim nektarom. Ovi laboratorijski mužjaci se zatim inficiraju prirodnom bakterijom koja se zove Wolbaćia. Kada se ovi mužjaci puste u divljinu, oni se pare sa divljim ženkama. Međutim, zbog prisustva određene bakterije dolazi do fenomena zvanog citoplazmatska inkompatibilnost – jajašca koja ta ženka snese nikada se ne razviju. Rezultat? Populacija ove opasne vrste komaraca u ciljanom području drastično opada.
Zašto je ovo bolje od zaprašivanja?
Tradicionalne metode borbe protiv komaraca uglavnom se svode na hemijsko zaprašivanje, a ova priča nije ostala samo na papiru. Prva velika faza projekta Debug uspešno je sprovedena u okrugu Fresno u Kaliforniji, gde je tokom nekoliko meseci zaista pušteno oko 32 miliona komaraca. Rezultati su fascinirali naučnike: populacija agresivnih i opasnih ženskih komaraca na tom području smanjena bi za preko 95 odsto. Nakon Kalifornije, slične inicijative testirane su u Australiji, Brazilu i Singapuru, sa podjednako impresivnim uspesima u smanjenju stope obolevanja od denga groznice.
Ima li razloga za brigu?
Kao i svaka priča koja uključuje reči „Gugl”, „laboratorija” i „milioni insekata”, i ova je brzo postala plodno tlo za dezinformacije. Internetom kruže tvrdnje da su ovi komarci genetski modifikovani (GMO) i da služe za tajno vakcinisanje ili praćenje ljudi. Ono što je važno, komarci u projektu Debug nisu genetski modifikovani.Takođe, pošto se puštaju isključivo mužjaci, šansa da vas „Gugl komarac” ujede je ravna nuli. Ako vas tokom leta nešto ujede to je i dalje lokalna, divlja ženka.
