Превише шећера води до анксиозности и депресије
Висок унос додатог шећера, посебно кроз слатка пића, све је више повезан са већим ризиком од анксиозних поремећаја и то не само код младих људи, већ и у одраслом добу.
Нови преглед студија из 2026. године, објављен у часопису Journal of Human Nutrition and Dietetics показује да тинејџери који често конзумирају газирана и енергетска пића и заслађене чајеве имају око 34 одсто већу вероватноћу да им се дијагностикује анксиозни поремећај, него њихови вршњаци који ретко пију таква пића.
Ово је прва велика мета-анализа која посебно испитује везу између конзумирања заслађених пића и анксиозности код адолесцената, на основу узорка од више од 70.000 младих људи из девет студија.
Аутори су анализирали истраживања објављена између 2000. и 2025. године, у којима је праћен унос газираних пића, заслађених сокова, енергетских пића, ароматизованих млечних напитака и слатких чајева и кафа, а анксиозност је мерена кроз дијагнозу поремећаја или коришћењем стандардизованих упитника.
Када су комбиновали све податке, открили су узнемирујућу везу између пића заслађених шећером и менталног здравља. Висока конзумација слатких пића носи већи ризик од анксиозних поремећаја, јер превише шећера буквално оштећује способност мозга да функционише, показује ово истраживање.
Овај тренд није ограничен само на младе; подаци из британске биобанке потврђују да висок унос сахарозе и укупног шећера, такође, значајно корелира са анксиозношћу код одраслих, што сугерише да је утицај исхране са високим садржајем шећера на емоционално благостање доживотна брига.
Упале нерава у мозгу
Истраживачи напомињу да је анксиозност, такође, повезана са хроничном депресијом. Биолошки покретачи који стоје иза овог ефекта укључују више од самог „налета шећера”.
Истраживачи указују на нестабилност шећера у крви, где брзи скокови праћени изненадним падовима имитирају физичке симптоме анксиозности као што су палпитације и раздражљивост.
Штавише, дијете са високим садржајем шећера могу да изазову упале нерава у центрима за емоционалну обраду у мозгу и поремете есенцијалне неуротрансмитере попут серотонина и ГАБА, који помажу телу да управља стресом и одржи емоционалну равнотежу.
Ова веза је често двосмерна: док шећер може да подстакне анксиозност, особе које пате од тога, често се окрећу слаткишима као механизму суочавања, стварајући изазован циклус жудње и емоционалне патње.
Из свих ових разлога, аутори сугеришу да би кампање јавног здравља усмерене на редукцију слатких пића могле имати смисла не само због гојазности и дијабетеса, већ и као део стратегије за заштиту менталног здравља младих људи.
Шећер и анксиозност
Истовремено, нова анализа података из УК Биобанк, базе података која прати десетине хиљада испитаника у Великој Британији, додатно је открила сложен однос између уноса шећера и симптома генерализованог анксиозног поремећаја (ГАП) код одраслих.
У овој студији, укупан унос шећера и различитих подтипова (глукоза, фруктоза, малтоза, сахароза) анализирани су код око 84.000 учесника, а анксиозност је мерена помоћу стандардизованог упитника ГАП 7.
Резултати су показали нелинеарне, везе зависне од дозе. Док унос шећера од приближно 5 до 10 процената укупног енергетског уноса није био повезан са погоршањем анксиозности, дозе изнад ових прагова значајно су повећавале ризик од анксиозности, посебно код одраслих особа средње животне доби и жена.
Сахароза, класични „бели шећер”, истицала се као најдоследније повезана са симптомима веће анксиозности, без обзира на пол.
Аутори закључују да и природни и додати шећери могу да допринесу погоршању анксиозности и да су потребне строже препоруке за исхрану и додатна истраживања.
Скок и пад шећера у крви
Зашто је шећер толико важан када је у питању ментално здравље? Стручњаци указују на неколико међусобно повезаних биолошких механизама, од којих први и највидљивији многи људи осећају на сопственој кожи: изненадни скок и пад шећера у крви.
Након конзумирања велике количине шећера, ниво глукозе у крви брзо расте, а тело реагује лучењем јаке дозе инсулина, који може изненада да снизи шећер у крви испод почетног нивоа. Тада се често јављају дрхтање, лупање срца, мучнина, раздражљивост и немир, симптоми који лако имитирају или интензивирају анксиозност.
Поред тога, све је више доказа да исхрана богата додатним шећерима подстиче хроничну, нискостепену упалу, укључујући неуроинфламацију у деловима мозга одговорним за обраду емоција, као што су амигдала и префронтални кортекс, што може да оштети способност регулисања стреса.
Зачарани круг
Неуротрансмитери су такође у игри: студије на животињама и људима показују да дугорочни висок унос шећера може да поремети равнотежу серотонина и ГАБА-е, супстанци које нормално имају смирујући ефекат и помажу у стабилизацији расположења.
Неки аутори, такође, истичу улогу осе црева-мозак: исхрана превише богата шећером мења састав цревног микробиома, што се све више повезује са већом склоношћу ка анксиозности и депресији.
Важан детаљ у свим овим студијама је тај да је веза између шећера и анксиозности, вероватно, двосмерна.
Иако мета-анализа код адолесцената јасно показује да је велика конзумација заслађених пића повезана са већим ризиком од анксиозних поремећаја, аутори упозоравају да није немогуће искључити и супротан смер: могуће је да млади људи који већ осећају анксиозност чешће посежу за слатким пићима као брзом „утехом”.
Исто важи и за одрасле: људи са хроничним стресом и емоционалним тешкоћама чешће користе шећер као механизам смиривања, што краткорочно доноси осећај олакшања, али дугорочно продубљује проблем и ствара зачарани круг жеље за слатком храном, наглих промена расположења и повећане анксиозности.
Умереност као заштита
Налази још једне велике мета-анализе из 2024. године, показују да висок укупни унос шећера значајно повећава ризик од депресије, иако је веза са анксиозношћу у тој анализи била слабија. То сугерише да шећер може да игра улогу у целом спектру емоционалних поремећаја, од анксиозности до хроничне депресије.
Стручњаци зато све више позивају да се шећер посматра не само кроз призму калорија и телесне тежине, већ и као важан фактор менталног здравља током целог живота.
Иако научници још увек не могу да кажу да шећер „директно изазива” анксиозне поремећаје, порука из најновијег рада је јасна: што је већи и дужи унос, посебно кроз заслађена пића, већа је шанса да ће се у позадини развити нежељене промене у мозгу и психоемоционалном стању.
Истовремено, умереност делује заштитно. Истраживања у британској Биобанци сугеришу да одржавање уноса шећера у оквиру од 5 до 10 процената дневног енергетског уноса не носи исти ризик, па чак може имати неутралан или благо користан ефекат на анксиозност.
У практичном смислу, то значи да само једна лименка Кока-Коле од 330 мл, која садржи око 35 грама шећера, може да премаши препоручену дневну границу од 30 грама „слободних шећера” за особе старије од 11 година, наведено је у британским смерницама.
У том контексту, стручњаци све више предлажу специфичне стратегије: замену газираних и енергетских пића водом, незаслађеним чајем или незаслађеном кафом, постепено смањење шећера у кафи и чају и ослањање на интегралну, минимално прерађену храну, која не изазива драматичне скокове и падове глукозе.
Ако узмемо у обзир и чињеницу да су анксиозност и депресија међу водећим узроцима инвалидитета у данашњем свету, јасно је зашто стручни кругови све више говоре да је време да престанемо да олако схватамо шећер, посебно када је у питању ментално здравље деце и младих.
