Previše šećera vodi do anksioznosti i depresije
Visok unos dodatog šećera, posebno kroz slatka pića, sve je više povezan sa većim rizikom od anksioznih poremećaja i to ne samo kod mladih ljudi, već i u odraslom dobu.
Novi pregled studija iz 2026. godine, objavljen u časopisu Journal of Human Nutrition and Dietetics pokazuje da tinejdžeri koji često konzumiraju gazirana i energetska pića i zaslađene čajeve imaju oko 34 odsto veću verovatnoću da im se dijagnostikuje anksiozni poremećaj, nego njihovi vršnjaci koji retko piju takva pića.
Ovo je prva velika meta-analiza koja posebno ispituje vezu između konzumiranja zaslađenih pića i anksioznosti kod adolescenata, na osnovu uzorka od više od 70.000 mladih ljudi iz devet studija.
Autori su analizirali istraživanja objavljena između 2000. i 2025. godine, u kojima je praćen unos gaziranih pića, zaslađenih sokova, energetskih pića, aromatizovanih mlečnih napitaka i slatkih čajeva i kafa, a anksioznost je merena kroz dijagnozu poremećaja ili korišćenjem standardizovanih upitnika.
Kada su kombinovali sve podatke, otkrili su uznemirujuću vezu između pića zaslađenih šećerom i mentalnog zdravlja. Visoka konzumacija slatkih pića nosi veći rizik od anksioznih poremećaja, jer previše šećera bukvalno oštećuje sposobnost mozga da funkcioniše, pokazuje ovo istraživanje.
Ovaj trend nije ograničen samo na mlade; podaci iz britanske biobanke potvrđuju da visok unos saharoze i ukupnog šećera, takođe, značajno korelira sa anksioznošću kod odraslih, što sugeriše da je uticaj ishrane sa visokim sadržajem šećera na emocionalno blagostanje doživotna briga.
Upale nerava u mozgu
Istraživači napominju da je anksioznost, takođe, povezana sa hroničnom depresijom. Biološki pokretači koji stoje iza ovog efekta uključuju više od samog „naleta šećera”.
Istraživači ukazuju na nestabilnost šećera u krvi, gde brzi skokovi praćeni iznenadnim padovima imitiraju fizičke simptome anksioznosti kao što su palpitacije i razdražljivost.
Štaviše, dijete sa visokim sadržajem šećera mogu da izazovu upale nerava u centrima za emocionalnu obradu u mozgu i poremete esencijalne neurotransmitere poput serotonina i GABA, koji pomažu telu da upravlja stresom i održi emocionalnu ravnotežu.
Ova veza je često dvosmerna: dok šećer može da podstakne anksioznost, osobe koje pate od toga, često se okreću slatkišima kao mehanizmu suočavanja, stvarajući izazovan ciklus žudnje i emocionalne patnje.
Iz svih ovih razloga, autori sugerišu da bi kampanje javnog zdravlja usmerene na redukciju slatkih pića mogle imati smisla ne samo zbog gojaznosti i dijabetesa, već i kao deo strategije za zaštitu mentalnog zdravlja mladih ljudi.
Šećer i anksioznost
Istovremeno, nova analiza podataka iz UK Biobank, baze podataka koja prati desetine hiljada ispitanika u Velikoj Britaniji, dodatno je otkrila složen odnos između unosa šećera i simptoma generalizovanog anksioznog poremećaja (GAP) kod odraslih.
U ovoj studiji, ukupan unos šećera i različitih podtipova (glukoza, fruktoza, maltoza, saharoza) analizirani su kod oko 84.000 učesnika, a anksioznost je merena pomoću standardizovanog upitnika GAP 7.
Rezultati su pokazali nelinearne, veze zavisne od doze. Dok unos šećera od približno 5 do 10 procenata ukupnog energetskog unosa nije bio povezan sa pogoršanjem anksioznosti, doze iznad ovih pragova značajno su povećavale rizik od anksioznosti, posebno kod odraslih osoba srednje životne dobi i žena.
Saharoza, klasični „beli šećer”, isticala se kao najdoslednije povezana sa simptomima veće anksioznosti, bez obzira na pol.
Autori zaključuju da i prirodni i dodati šećeri mogu da doprinesu pogoršanju anksioznosti i da su potrebne strože preporuke za ishranu i dodatna istraživanja.
Skok i pad šećera u krvi
Zašto je šećer toliko važan kada je u pitanju mentalno zdravlje? Stručnjaci ukazuju na nekoliko međusobno povezanih bioloških mehanizama, od kojih prvi i najvidljiviji mnogi ljudi osećaju na sopstvenoj koži: iznenadni skok i pad šećera u krvi.
Nakon konzumiranja velike količine šećera, nivo glukoze u krvi brzo raste, a telo reaguje lučenjem jake doze insulina, koji može iznenada da snizi šećer u krvi ispod početnog nivoa. Tada se često javljaju drhtanje, lupanje srca, mučnina, razdražljivost i nemir, simptomi koji lako imitiraju ili intenziviraju anksioznost.
Pored toga, sve je više dokaza da ishrana bogata dodatnim šećerima podstiče hroničnu, niskostepenu upalu, uključujući neuroinflamaciju u delovima mozga odgovornim za obradu emocija, kao što su amigdala i prefrontalni korteks, što može da ošteti sposobnost regulisanja stresa.
Začarani krug
Neurotransmiteri su takođe u igri: studije na životinjama i ljudima pokazuju da dugoročni visok unos šećera može da poremeti ravnotežu serotonina i GABA-e, supstanci koje normalno imaju smirujući efekat i pomažu u stabilizaciji raspoloženja.
Neki autori, takođe, ističu ulogu ose creva-mozak: ishrana previše bogata šećerom menja sastav crevnog mikrobioma, što se sve više povezuje sa većom sklonošću ka anksioznosti i depresiji.
Važan detalj u svim ovim studijama je taj da je veza između šećera i anksioznosti, verovatno, dvosmerna.
Iako meta-analiza kod adolescenata jasno pokazuje da je velika konzumacija zaslađenih pića povezana sa većim rizikom od anksioznih poremećaja, autori upozoravaju da nije nemoguće isključiti i suprotan smer: moguće je da mladi ljudi koji već osećaju anksioznost češće posežu za slatkim pićima kao brzom „utehom”.
Isto važi i za odrasle: ljudi sa hroničnim stresom i emocionalnim teškoćama češće koriste šećer kao mehanizam smirivanja, što kratkoročno donosi osećaj olakšanja, ali dugoročno produbljuje problem i stvara začarani krug želje za slatkom hranom, naglih promena raspoloženja i povećane anksioznosti.
Umerenost kao zaštita
Nalazi još jedne velike meta-analize iz 2024. godine, pokazuju da visok ukupni unos šećera značajno povećava rizik od depresije, iako je veza sa anksioznošću u toj analizi bila slabija. To sugeriše da šećer može da igra ulogu u celom spektru emocionalnih poremećaja, od anksioznosti do hronične depresije.
Stručnjaci zato sve više pozivaju da se šećer posmatra ne samo kroz prizmu kalorija i telesne težine, već i kao važan faktor mentalnog zdravlja tokom celog života.
Iako naučnici još uvek ne mogu da kažu da šećer „direktno izaziva” anksiozne poremećaje, poruka iz najnovijeg rada je jasna: što je veći i duži unos, posebno kroz zaslađena pića, veća je šansa da će se u pozadini razviti neželjene promene u mozgu i psihoemocionalnom stanju.
Istovremeno, umerenost deluje zaštitno. Istraživanja u britanskoj Biobanci sugerišu da održavanje unosa šećera u okviru od 5 do 10 procenata dnevnog energetskog unosa ne nosi isti rizik, pa čak može imati neutralan ili blago koristan efekat na anksioznost.
U praktičnom smislu, to znači da samo jedna limenka Koka-Kole od 330 ml, koja sadrži oko 35 grama šećera, može da premaši preporučenu dnevnu granicu od 30 grama „slobodnih šećera” za osobe starije od 11 godina, navedeno je u britanskim smernicama.
U tom kontekstu, stručnjaci sve više predlažu specifične strategije: zamenu gaziranih i energetskih pića vodom, nezaslađenim čajem ili nezaslađenom kafom, postepeno smanjenje šećera u kafi i čaju i oslanjanje na integralnu, minimalno prerađenu hranu, koja ne izaziva dramatične skokove i padove glukoze.
Ako uzmemo u obzir i činjenicu da su anksioznost i depresija među vodećim uzrocima invaliditeta u današnjem svetu, jasno je zašto stručni krugovi sve više govore da je vreme da prestanemo da olako shvatamo šećer, posebno kada je u pitanju mentalno zdravlje dece i mladih.
