У знаку соларних панела и монтажних базена

Овогодишњи јубиларни 50. Сајам грађевинарства  је, уз истовремени 31. Сајам хортикултуре, протекао  у знаку соларних панела, зелене градње и монтажних кућа и базена. Како је за „Магазин” после отварања рекла министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић, наша земља опредељена је стратешки за одрживу и зелену архитектуру:

„Уместо да фарбамо бетон зеленом бојом, ми у Влади смо у складу са светским трендовима данас одлучни да градови не буду само отпорнији на климатске промене и загађења, већ и лепши и здравији. Измене Закона о планирању и изградњи прописују да свака парцела на којој се гради мора да има прописани проценат зеленила”. Нагласила је и да је у децембру забележен раст грађевинских радова од 10,6 одсто у односу на исти период прошле године. Више од 500 излагача из земље и иностранства доказује да је Србија важно место сусрета идеја и улагања, али и савремених технологија, како оцењује.

Произвођачи из окружења, али и Чешке, Пољске, Русије, Турске и Кине размењивали су искуства са представницима наших грађевинских предузећа и младим архитектама. Примећен је већи број компанија које су нудиле иновативне решења у новоградњи, али и реновирању, а која се тичу енергетске ефикасности. Нису изостале ни савремене грађевинске машине и носачи, као и скеле и најновији модуларни и монтажни системи по принципу „кућа за дан”. Такође, и новине у термо и хидро изолацији, уз све траженије „лажне зидове” за градске канцеларије и станове, који омогућују данас звучну изолацију. Видели смо и „паметну кућицу” која приказује како се преко телефона управља бежичним уређајима у кући, тако да бојлер можете да упалите и док се враћате са пута. За посетиоце је изненађење била и светлећа шоља-биде са даљинским управљачем за промену функција.

Соларни панели, како су нам излагачи и из Кине и из Србије листом понављали, могу да уштеде више од 50 одсто енергије. Душан Павловић из Београда каже да је карактерстика нових панела да су дуговечнији. Гаранција на било који са Блумбергове листе 40 најпоузданијих соларних панела је 15 година за физичка оштећења и 30 година за енергетску ефикасност, како он тврди. То значи, да за три деценије њихова производња енергије не може да падне испод 84,7 одсто. Данас су популарни и сендвич кровови који уз прилагођавајуће шрафове спречавају да се са уградњом панела оштети кров.

„За сваки од тих кровова постоји посебна подконструкција која омогућује да се панел учврсти,  а да се лим не оштети. Уштеда енергије у кући или згради са соларним панелом рачуне за струју засигурно бар преполови. Панел скупља сунчеву енергију, а што је већи складишти и више енергије. Инвентор на панелу једносмерну струју конвертује у наизменичну како бисмо могли да је користимо у својим домовима или фирмама. Екипе задужене за постављање панела то вешто раде и једини проблем је ако је кров на који се поставља панел – лош. Панели из групе са дугом гаранцијом могу да поднесу јаке олује, ветрове који дувају до  250 километара на сат, а захваљујући хибридном инвентору нове генерације који има батерију за складиштење, могу да депонују лети енергију и сачувају је за зиму”.

Осим све траженијих контејнера за становање, далеко јефтинијих од кућа, апсолутни хит су монтажни базени. За десет хиљада евра, каже Раде Перовић, ако има услова у дворишту, а без грађевинских радова, бетона и армаратура – за пола дана такав базен може да стигне испред викендице „Довољно је да сипате воду и укључите кабл у струју. То су базени са потапајућом пумпом и цревом преко ког се празне у канализациони одвод. Иако нешто скупљи, за 14.000 евра продавали се на сајму и керамички базени, који се смештају у рупе тих димензије ископане у кућном земљишту. Спа каде се данас постављају испред планинских кућица и имају мини пећи уграђене са спољне стране, у којима се у планинском стилу ложи ватра и подешава температура.

Пројектант Игор Север представио је популарне зидне облоге за фасаде које су имитација цигли. Бетонски танки комади који изгледају као цигле у зиду, како показује, имају рустичну текстуру и боје земље, камена, песка  и ватре. Тако пружају доживљај традиционалне градње, а често су обе облоге прављене по угледу на старе фасаде у Италији.  И алуминијумски композитни панели које нам показује Раде Трбојевић данас су чести на фасадама, али  и у ентеријеру, јер осим илузије да ове зидне облоге које су и изолација представљају дрвене летвице или керамичке плоче, једноставно се уграђују и лако чисте.

Пољски привредници предвођени Мачејем Ковалонеком представили су ”пиросистем” или посебне траке за заштиту од пожара, док су се Чеси, нудећи оригинално прашко пиво посетиоцима, представили поново са „паметним вратима”. Најновија имају округли „прозор” са мат-стаклом у средини који може да се затамни да вас посетилац не види. У најмодернијој верзији, тај прозор је екран лап топа преко код управљате вратима.

Кинески произвођачи показали су низ нових неонских лампи, али и ролетне или завесе од бамбуса. „Он су и декорација прозора од природних материјала. Бамбус као биљка представља здраво и природно  окружење”, каже Ђијабин Џу, тврдећи да је у Америци тренутно јагма за њима. По метру коштају седам до осам долара.

Азелеја и ловор-вишња

У суседној хали, на Сајму хортикултуре министар пољопривреде, водопривреде и шумарства Драган Гламочић испричао је новинарима како се лично у својој башти одмара од обавеза и радног стреса бавећи се свакодневно биљкама. Он је поклонио министарки грађевинарства орхидеју, сматрајући да она не мора свакодневно да се залива, али да својом лепотом, ипак, подсећа и презапослену жену на једну од најлепших обавеза. Он је казао при том да хортикултура доноси и код нас све веће приходе и отвара нова радне места, посебно за мале и средње произвођаче. Како додаје, Србија је прошле године у тој области остварила спољнотрговинску размену од 49 милиона евра. „Верујем да ћемо временом постићи да извозимо колико и увозимо”.  Додаје да наша земља има једну од најповољнијих клима за садњу ружа, али да су нам потребни боља организација и већа улагања. У Србији се тренутно цвеће гаји на 600 хектара на отвореном и на 270 хектара у пластеницима. Прослављен је на сајму и јубилеј Агро телевизије која је навршила 10 година рада, како нам је рекао руководилац тв програма Шади Абдел Галад.

Први пут је на сајму представљена агрикултура Краљева. Ученици Пољопривредне школе су се надметали  у аранжирању цветних аранжмана. Како за „Магазин” прича Звонко Туфегџић, директор Регионалне привредне коморе Моравичког и Рашког округа, из великих расадника Градске чистоће,  приватника и Шумарске школе тог града донели су мушкатле које су са свих страна красиле сајам, као цвеће које најчешће улепшава балконе у Србији. Украсно биље је, каже он још, све чешће у двориштима. Краљево подстиче приватне произвођаче цвећа како би се грађани посветили уређењу својих дворишта и балкона, „пресликавајући” знања из напреднијих земља. Оливера Јоковић из Мусине реке каже да су осим „падајућих” мушкатли, данас популарне калиопе, сурфиније и бегоније: „Србија има велики избор цветница које углавном траже два до три заливања недељно. Сорте које захтевају сеновиту средину, не смеју претерано да се заливају, како им не би засметао вишак воде, а не захтевају ни претерану прихрану ”

Азелеје је лако одржавати, каже Драган Чаревић  који је привукао пажњу својим „двориштем” с лејзи беговима у ком „царује” атрактивни жбун азелеје.

„Ово је период кад су у пуном цвату који траје месец и по до два месеца. Беле, розе, циклама, љубичасте до жуте боје, оне су отпорне. Само је важно да нису много изложене на сунцу, траже полусенку, као и кисело земљиште, јер у противном цвет не може да прикупи хранљиве састојке, гладује и на крају се суши. Кисели суспстрат са пх фактором мањим од пет, може да се купи у продавницама расада и да се сваке године помало додаје, а азелеја пресађује из мањих у веће саксије. Киселост се ствара и ако се лимунтус раствори у води за заливање, кесица на 10 литара”, открива.

Од дрвећа, осим фотинија црвених листова, популарно је и дрво ловор-вишња, стабалце које изгледа као жбун на штапу.

За расаднике 700 хиљада динара

Министар Драган Гламочић подсећа да је држава поново, након трогодишње паузе, увела директне подстицаје за расадничку производњу. Позвао произвођаче да се удружују и улажу у квалитет „зелене инфраструктуре градова”.

Воз од центра Београда до Аеродрома

Министарка Александра Софронијевић подсетила је на отварање пруге Београд – Будимпешта за путнички саобраћај, са српском деоницом од Београда до Суботице и Келебије дугом 185 километара. Такође, на успостављање нове железничке линије од центра Београда, односно од станице Земун Поље, до аеродрома, у сусрет Експу 2027. Тако Београд постаје једна од светских метропола која има железничку станицу на аеродрому. Нагласила је да се ове године завршавају Моравски и Дунавски коридор: „Ниједан део Србије не сме бити запостављен”.