U znaku solarnih panela i montažnih bazena

Ovogodišnji jubilarni 50. Sajam građevinarstva  je, uz istovremeni 31. Sajam hortikulture, protekao  u znaku solarnih panela, zelene gradnje i montažnih kuća i bazena. Kako je za „Magazin” posle otvaranja rekla ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, naša zemlja opredeljena je strateški za održivu i zelenu arhitekturu:

„Umesto da farbamo beton zelenom bojom, mi u Vladi smo u skladu sa svetskim trendovima danas odlučni da gradovi ne budu samo otporniji na klimatske promene i zagađenja, već i lepši i zdraviji. Izmene Zakona o planiranju i izgradnji propisuju da svaka parcela na kojoj se gradi mora da ima propisani procenat zelenila”. Naglasila je i da je u decembru zabeležen rast građevinskih radova od 10,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Više od 500 izlagača iz zemlje i inostranstva dokazuje da je Srbija važno mesto susreta ideja i ulaganja, ali i savremenih tehnologija, kako ocenjuje.

Proizvođači iz okruženja, ali i Češke, Poljske, Rusije, Turske i Kine razmenjivali su iskustva sa predstavnicima naših građevinskih preduzeća i mladim arhitektama. Primećen je veći broj kompanija koje su nudile inovativne rešenja u novogradnji, ali i renoviranju, a koja se tiču energetske efikasnosti. Nisu izostale ni savremene građevinske mašine i nosači, kao i skele i najnoviji modularni i montažni sistemi po principu „kuća za dan”. Takođe, i novine u termo i hidro izolaciji, uz sve traženije „lažne zidove” za gradske kancelarije i stanove, koji omogućuju danas zvučnu izolaciju. Videli smo i „pametnu kućicu” koja prikazuje kako se preko telefona upravlja bežičnim uređajima u kući, tako da bojler možete da upalite i dok se vraćate sa puta. Za posetioce je iznenađenje bila i svetleća šolja-bide sa daljinskim upravljačem za promenu funkcija.

Solarni paneli, kako su nam izlagači i iz Kine i iz Srbije listom ponavljali, mogu da uštede više od 50 odsto energije. Dušan Pavlović iz Beograda kaže da je karakterstika novih panela da su dugovečniji. Garancija na bilo koji sa Blumbergove liste 40 najpouzdanijih solarnih panela je 15 godina za fizička oštećenja i 30 godina za energetsku efikasnost, kako on tvrdi. To znači, da za tri decenije njihova proizvodnja energije ne može da padne ispod 84,7 odsto. Danas su popularni i sendvič krovovi koji uz prilagođavajuće šrafove sprečavaju da se sa ugradnjom panela ošteti krov.

„Za svaki od tih krovova postoji posebna podkonstrukcija koja omogućuje da se panel učvrsti,  a da se lim ne ošteti. Ušteda energije u kući ili zgradi sa solarnim panelom račune za struju zasigurno bar prepolovi. Panel skuplja sunčevu energiju, a što je veći skladišti i više energije. Inventor na panelu jednosmernu struju konvertuje u naizmeničnu kako bismo mogli da je koristimo u svojim domovima ili firmama. Ekipe zadužene za postavljanje panela to vešto rade i jedini problem je ako je krov na koji se postavlja panel – loš. Paneli iz grupe sa dugom garancijom mogu da podnesu jake oluje, vetrove koji duvaju do  250 kilometara na sat, a zahvaljujući hibridnom inventoru nove generacije koji ima bateriju za skladištenje, mogu da deponuju leti energiju i sačuvaju je za zimu”.

Osim sve traženijih kontejnera za stanovanje, daleko jeftinijih od kuća, apsolutni hit su montažni bazeni. Za deset hiljada evra, kaže Rade Perović, ako ima uslova u dvorištu, a bez građevinskih radova, betona i armaratura – za pola dana takav bazen može da stigne ispred vikendice „Dovoljno je da sipate vodu i uključite kabl u struju. To su bazeni sa potapajućom pumpom i crevom preko kog se prazne u kanalizacioni odvod. Iako nešto skuplji, za 14.000 evra prodavali se na sajmu i keramički bazeni, koji se smeštaju u rupe tih dimenzije iskopane u kućnom zemljištu. Spa kade se danas postavljaju ispred planinskih kućica i imaju mini peći ugrađene sa spoljne strane, u kojima se u planinskom stilu loži vatra i podešava temperatura.

Projektant Igor Sever predstavio je popularne zidne obloge za fasade koje su imitacija cigli. Betonski tanki komadi koji izgledaju kao cigle u zidu, kako pokazuje, imaju rustičnu teksturu i boje zemlje, kamena, peska  i vatre. Tako pružaju doživljaj tradicionalne gradnje, a često su obe obloge pravljene po ugledu na stare fasade u Italiji.  I aluminijumski kompozitni paneli koje nam pokazuje Rade Trbojević danas su česti na fasadama, ali  i u enterijeru, jer osim iluzije da ove zidne obloge koje su i izolacija predstavljaju drvene letvice ili keramičke ploče, jednostavno se ugrađuju i lako čiste.

Poljski privrednici predvođeni Mačejem Kovalonekom predstavili su ”pirosistem” ili posebne trake za zaštitu od požara, dok su se Česi, nudeći originalno praško pivo posetiocima, predstavili ponovo sa „pametnim vratima”. Najnovija imaju okrugli „prozor” sa mat-staklom u sredini koji može da se zatamni da vas posetilac ne vidi. U najmodernijoj verziji, taj prozor je ekran lap topa preko kod upravljate vratima.

Kineski proizvođači pokazali su niz novih neonskih lampi, ali i roletne ili zavese od bambusa. „On su i dekoracija prozora od prirodnih materijala. Bambus kao biljka predstavlja zdravo i prirodno  okruženje”, kaže Đijabin Džu, tvrdeći da je u Americi trenutno jagma za njima. Po metru koštaju sedam do osam dolara.

Azeleja i lovor-višnja

U susednoj hali, na Sajmu hortikulture ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Dragan Glamočić ispričao je novinarima kako se lično u svojoj bašti odmara od obaveza i radnog stresa baveći se svakodnevno biljkama. On je poklonio ministarki građevinarstva orhideju, smatrajući da ona ne mora svakodnevno da se zaliva, ali da svojom lepotom, ipak, podseća i prezaposlenu ženu na jednu od najlepših obaveza. On je kazao pri tom da hortikultura donosi i kod nas sve veće prihode i otvara nova radne mesta, posebno za male i srednje proizvođače. Kako dodaje, Srbija je prošle godine u toj oblasti ostvarila spoljnotrgovinsku razmenu od 49 miliona evra. „Verujem da ćemo vremenom postići da izvozimo koliko i uvozimo”.  Dodaje da naša zemlja ima jednu od najpovoljnijih klima za sadnju ruža, ali da su nam potrebni bolja organizacija i veća ulaganja. U Srbiji se trenutno cveće gaji na 600 hektara na otvorenom i na 270 hektara u plastenicima. Proslavljen je na sajmu i jubilej Agro televizije koja je navršila 10 godina rada, kako nam je rekao rukovodilac tv programa Šadi Abdel Galad.

Prvi put je na sajmu predstavljena agrikultura Kraljeva. Učenici Poljoprivredne škole su se nadmetali  u aranžiranju cvetnih aranžmana. Kako za „Magazin” priča Zvonko Tufegdžić, direktor Regionalne privredne komore Moravičkog i Raškog okruga, iz velikih rasadnika Gradske čistoće,  privatnika i Šumarske škole tog grada doneli su muškatle koje su sa svih strana krasile sajam, kao cveće koje najčešće ulepšava balkone u Srbiji. Ukrasno bilje je, kaže on još, sve češće u dvorištima. Kraljevo podstiče privatne proizvođače cveća kako bi se građani posvetili uređenju svojih dvorišta i balkona, „preslikavajući” znanja iz naprednijih zemlja. Olivera Joković iz Musine reke kaže da su osim „padajućih” muškatli, danas popularne kaliope, surfinije i begonije: „Srbija ima veliki izbor cvetnica koje uglavnom traže dva do tri zalivanja nedeljno. Sorte koje zahtevaju senovitu sredinu, ne smeju preterano da se zalivaju, kako im ne bi zasmetao višak vode, a ne zahtevaju ni preteranu prihranu ”

Azeleje je lako održavati, kaže Dragan Čarević  koji je privukao pažnju svojim „dvorištem” s lejzi begovima u kom „caruje” atraktivni žbun azeleje.

„Ovo je period kad su u punom cvatu koji traje mesec i po do dva meseca. Bele, roze, ciklama, ljubičaste do žute boje, one su otporne. Samo je važno da nisu mnogo izložene na suncu, traže polusenku, kao i kiselo zemljište, jer u protivnom cvet ne može da prikupi hranljive sastojke, gladuje i na kraju se suši. Kiseli suspstrat sa ph faktorom manjim od pet, može da se kupi u prodavnicama rasada i da se svake godine pomalo dodaje, a azeleja presađuje iz manjih u veće saksije. Kiselost se stvara i ako se limuntus rastvori u vodi za zalivanje, kesica na 10 litara”, otkriva.

Od drveća, osim fotinija crvenih listova, popularno je i drvo lovor-višnja, stabalce koje izgleda kao žbun na štapu.

Za rasadnike 700 hiljada dinara

Ministar Dragan Glamočić podseća da je država ponovo, nakon trogodišnje pauze, uvela direktne podsticaje za rasadničku proizvodnju. Pozvao proizvođače da se udružuju i ulažu u kvalitet „zelene infrastrukture gradova”.

Voz od centra Beograda do Aerodroma

Ministarka Aleksandra Sofronijević podsetila je na otvaranje pruge Beograd – Budimpešta za putnički saobraćaj, sa srpskom deonicom od Beograda do Subotice i Kelebije dugom 185 kilometara. Takođe, na uspostavljanje nove železničke linije od centra Beograda, odnosno od stanice Zemun Polje, do aerodroma, u susret Ekspu 2027. Tako Beograd postaje jedna od svetskih metropola koja ima železničku stanicu na aerodromu. Naglasila je da se ove godine završavaju Moravski i Dunavski koridor: „Nijedan deo Srbije ne sme biti zapostavljen”.