Краљ славио Ускрс у Нишкој бањи

Људи љубазни, вода лековита, ноћи тихе, ваздух чист, свуд около виле, модерни хотели и неуморни пој птица. Тако је изгледала Нишка бања пре више од једног века. Од тог сјаја и тадашњег гламура готово да ништа није остало. Срећом, сачуване су већ одавно пожутеле црно-беле фотографије и записи историчара, што је довољно да се подсетимо на негдашњи живот овог лечилишта којег су, због топле, лековите воде од 36,6 до 38 степени, волели цареви и краљеви, а понајвише српски суверен Александар Први Карађорђевић. Тражећи лек за своје бољке, а пре свега исцрпљен од државних обавеза, у бању је умео да дође и по два пута годишње.

Тридесетих година прошлог века бања је важила за престижно место у коме су боравиле многе познате личности тог доба: књижар и издавач Геца Кон, политичар, доцније и председник владе Драгиша Цветковић, професор универзитета Божа Марковић, индустријалци из Параћина, браћа Теокаровићи... Ипак, најомиљенији и радо виђен гост био је краљ Александар. У време кад је походио бању, како би осетио благодети њене воде, овде су се увелико градиле виле и хотели. Познате су виле „Оливера”, „Јела”, „Топола”, као и хотели Ђоке Јовановића, „Дубровник”, Бановински хотел, затим хотел Миленковића. У јуну 1931. „Политика” пише о наглом развоју бање чији су топли извори мелем за душу, реуматизам, неуралгије и ране.

Сабља са четири круне

Имала је бања лековиту воду, али и трамвај до Ниша који је прорадио 1930. године. До тог и многих других података, посебно о краљевим доласцима, опсежним истраживањима позабавили су се Ђорђе Стошић и Никола Миловановић, стручњаци Завода за заштиту споменика културе Ниша. А Душан Миладиновић, сакупљач старих докумената, уступио је за објављивање у „Магазину” старе фотографије бање, међу којима је и она с краљем у аутомобилу, на путу за ово, већ тада познато лечилиште.

– У топлим изворима купали су се цар Константин Велики, жупан Стефан Немања и многи други владари и познате личности – записали су Стошић и Миловановић. У низу краљевих посета бањи забележена је и она 1. априла 1934. када је из Београда допутовао брзим возом. Дочекао га је велики број грађана, а од Ниша до бање довезао се аутомобилом, у друштву ађутанта, генерала Вељковића. Те године Ускрс је слављен 8. априла, па је краљ празник прославио овде са својом свитом и с грађанима.

Остало је казивање да је све било у духу празника: фарбана јаја, богата трпеза, цвеће, весеље до дубоко у ноћ. Како владар није много обраћао пажњу на протокол, често је залазио међу народ. Умео је да се ухвати у коло и да заигра, што би код окупљених изазвало одушевљење. Бањом је често шетао без пратње, посећивао оближња насеља, разговарао са сељацима. Први пут је овде боравио 17. априла 1915. Потом су се ређале посете, неке и изненадне. Једноставно, сео би у воз и допутовао у Ниш. У бањи га је чекала вила „Оливера”, а кад је саграђена вила „Јела” преселио се у њу.

Ту је примао министре, разговарао с умним и пословним људима, потписивао уредбе. Међу грађанима с којима се срео био је и Стојан Настић, златар из Кичева, који му је поклонио сабљу тешку килограм и по, на којој су биле четири златне круне. Почетком јуна 1927. присуствовао је откривању споменика Стевану Синђелићу, одмарајући се у бањи. Тада је, како је објавила „Политика”, посетио Белу Паланку, Пирот, Цариброд (данашњи Димитровград), Власотинце и Лесковац. Из Београда је саобраћао и воз с поласком у 6.40, а овде би пристигао у 10.55. За њега су штампане специјалне карте.

Бекрија Света апотекар

Одлучио је владар да у Нишкој бањи обележи и десетогодишњицу венчања с краљицом Маријом. Учинили су то 7. јуна 1932. у вили „Јела”, доцније познатој као Краљева вила, власништво краљевог личног адвоката и пријатеља Јована Јоце Тодоровића. Краљица је стигла аутомобилом из Тополе којим је сама управљала. Краљ јој је кренуо у сусрет, тако да су се срели у Алексинцу, одакле су се заједно одвезли у Нишку бању. Народ је краљевски пар свуда срдачно дочекао, уз покличе „Живели!”

Краљица се у Београд вратила аутомобилом, који је, опет, сама возила. Следеће, 1933. године такође је два пута боравио у бањи, баш као и 1934. Хроничари су забележили да је приликом друге посете 1934. године остао до 11. августа, одакле је, одморан и опорављен, кренуо у Марсеј, где је убијен у атентату.

Да бања изгледа лепше, уређеније, да има више гостију пре једног века допринели су многи имућни људи, али и краљ Александар који је давао и финансијске донације. Нишлије су волеле бању не толико због лековите воде колико због мераклијског живота, посебно ноћу у којој, како и песма вели, „сијалице дању горе, а ноћу се гасе”.

– Остала је легенда о апотекару Светозару Свети Николићу, правом нишком господину, који је, по завршетку посла у апотеци „Код Светог Николе” у Обреновићевој улици, код Маргера, одлазио у бању да се опусти и ужива. Он је био деда нашег познатог режисера Горана Паскаљевића, а о њему је приповедао праунук Влада – подсећа Душан Миладиновић. – Светина жена Наталија имала је аутомобил „цитроен” који је и он возио. Али, како се ауто палио на курблу, а апотекар желео да се, због одласка у бању, искраде од жене, пријатељи би ауто одгурали даље од његовог стана и тамо га стартовали.

Није то једина легенда о Свети. Душан прича како је у бањи често остајао до дубоко у ноћ, а умео је тамо и да заноћи јер је имао апартман. Догађало се да, у повратку за Ниш, у ситне сате „отресе трешње” што је значило да је аутом „очешао” стабла трешања којих је било поред пута.

М

инуле су деценије, па и векови. Нишка бања је опстала, мада би у њој могло да буде више хотела, вила, гостију и осталог што је потребно за разоноду оних који је посећују и којима пријају њени топли извори. За сада је једино истрајна лековита вода која неумитно тече.

СЈАЈ ПИРОТСКОГ ЋИЛИМА

У броју од 3. јуна 1927. на страни 2 „Политика” пише о посети краља Александра Пироту. За високе госте приређен је ручак у Официрском дому, после којег је он подуже разговарао с неколицином мештана, интересујући се за развој чувеног пиротског ћилимарства. Један од мештана показао је госту два дивна ћилима на којима су, раскошним бојама, били истакнути ликови краља Петра и цара Николе Другог.

ЧИЗМЕ И ЛАКОВАНЕ ЦИПЕЛЕ

Међу онима који су у Нишу и оближњој бањи дочекивали краља Александра био је и Марко Марковић, власник Монополске управе, односно Фабрике дувана. Краљевски воз је често улазио у круг фабрике да би у њему владар провео ноћ. Приликом једне посете падала је киша, а краљева пратња и домаћини морали су кроз блатњаве стазе. Како је Марковић био у лакованим ципелама, брзо се упрљао, на шта га је краљ пецнуо упадицом: „Видиш да су боље моје чизме од твојих лакованих ципела.”