Kralj slavio Uskrs u Niškoj banji

Ljudi ljubazni, voda lekovita, noći tihe, vazduh čist, svud okolo vile, moderni hoteli i neumorni poj ptica. Tako je izgledala Niška banja pre više od jednog veka. Od tog sjaja i tadašnjeg glamura gotovo da ništa nije ostalo. Srećom, sačuvane su već odavno požutele crno-bele fotografije i zapisi istoričara, što je dovoljno da se podsetimo na negdašnji život ovog lečilišta kojeg su, zbog tople, lekovite vode od 36,6 do 38 stepeni, voleli carevi i kraljevi, a ponajviše srpski suveren Aleksandar Prvi Karađorđević. Tražeći lek za svoje boljke, a pre svega iscrpljen od državnih obaveza, u banju je umeo da dođe i po dva puta godišnje.

Tridesetih godina prošlog veka banja je važila za prestižno mesto u kome su boravile mnoge poznate ličnosti tog doba: knjižar i izdavač Geca Kon, političar, docnije i predsednik vlade Dragiša Cvetković, profesor univerziteta Boža Marković, industrijalci iz Paraćina, braća Teokarovići... Ipak, najomiljeniji i rado viđen gost bio je kralj Aleksandar. U vreme kad je pohodio banju, kako bi osetio blagodeti njene vode, ovde su se uveliko gradile vile i hoteli. Poznate su vile „Olivera”, „Jela”, „Topola”, kao i hoteli Đoke Jovanovića, „Dubrovnik”, Banovinski hotel, zatim hotel Milenkovića. U junu 1931. „Politika” piše o naglom razvoju banje čiji su topli izvori melem za dušu, reumatizam, neuralgije i rane.

Sablja sa četiri krune

Imala je banja lekovitu vodu, ali i tramvaj do Niša koji je proradio 1930. godine. Do tog i mnogih drugih podataka, posebno o kraljevim dolascima, opsežnim istraživanjima pozabavili su se Đorđe Stošić i Nikola Milovanović, stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niša. A Dušan Miladinović, sakupljač starih dokumenata, ustupio je za objavljivanje u „Magazinu” stare fotografije banje, među kojima je i ona s kraljem u automobilu, na putu za ovo, već tada poznato lečilište.

– U toplim izvorima kupali su se car Konstantin Veliki, župan Stefan Nemanja i mnogi drugi vladari i poznate ličnosti – zapisali su Stošić i Milovanović. U nizu kraljevih poseta banji zabeležena je i ona 1. aprila 1934. kada je iz Beograda doputovao brzim vozom. Dočekao ga je veliki broj građana, a od Niša do banje dovezao se automobilom, u društvu ađutanta, generala Veljkovića. Te godine Uskrs je slavljen 8. aprila, pa je kralj praznik proslavio ovde sa svojom svitom i s građanima.

Ostalo je kazivanje da je sve bilo u duhu praznika: farbana jaja, bogata trpeza, cveće, veselje do duboko u noć. Kako vladar nije mnogo obraćao pažnju na protokol, često je zalazio među narod. Umeo je da se uhvati u kolo i da zaigra, što bi kod okupljenih izazvalo oduševljenje. Banjom je često šetao bez pratnje, posećivao obližnja naselja, razgovarao sa seljacima. Prvi put je ovde boravio 17. aprila 1915. Potom su se ređale posete, neke i iznenadne. Jednostavno, seo bi u voz i doputovao u Niš. U banji ga je čekala vila „Olivera”, a kad je sagrađena vila „Jela” preselio se u nju.

Tu je primao ministre, razgovarao s umnim i poslovnim ljudima, potpisivao uredbe. Među građanima s kojima se sreo bio je i Stojan Nastić, zlatar iz Kičeva, koji mu je poklonio sablju tešku kilogram i po, na kojoj su bile četiri zlatne krune. Početkom juna 1927. prisustvovao je otkrivanju spomenika Stevanu Sinđeliću, odmarajući se u banji. Tada je, kako je objavila „Politika”, posetio Belu Palanku, Pirot, Caribrod (današnji Dimitrovgrad), Vlasotince i Leskovac. Iz Beograda je saobraćao i voz s polaskom u 6.40, a ovde bi pristigao u 10.55. Za njega su štampane specijalne karte.

Bekrija Sveta apotekar

Odlučio je vladar da u Niškoj banji obeleži i desetogodišnjicu venčanja s kraljicom Marijom. Učinili su to 7. juna 1932. u vili „Jela”, docnije poznatoj kao Kraljeva vila, vlasništvo kraljevog ličnog advokata i prijatelja Jovana Joce Todorovića. Kraljica je stigla automobilom iz Topole kojim je sama upravljala. Kralj joj je krenuo u susret, tako da su se sreli u Aleksincu, odakle su se zajedno odvezli u Nišku banju. Narod je kraljevski par svuda srdačno dočekao, uz pokliče „Živeli!”

Kraljica se u Beograd vratila automobilom, koji je, opet, sama vozila. Sledeće, 1933. godine takođe je dva puta boravio u banji, baš kao i 1934. Hroničari su zabeležili da je prilikom druge posete 1934. godine ostao do 11. avgusta, odakle je, odmoran i oporavljen, krenuo u Marsej, gde je ubijen u atentatu.

Da banja izgleda lepše, uređenije, da ima više gostiju pre jednog veka doprineli su mnogi imućni ljudi, ali i kralj Aleksandar koji je davao i finansijske donacije. Nišlije su volele banju ne toliko zbog lekovite vode koliko zbog meraklijskog života, posebno noću u kojoj, kako i pesma veli, „sijalice danju gore, a noću se gase”.

– Ostala je legenda o apotekaru Svetozaru Sveti Nikoliću, pravom niškom gospodinu, koji je, po završetku posla u apoteci „Kod Svetog Nikole” u Obrenovićevoj ulici, kod Margera, odlazio u banju da se opusti i uživa. On je bio deda našeg poznatog režisera Gorana Paskaljevića, a o njemu je pripovedao praunuk Vlada – podseća Dušan Miladinović. – Svetina žena Natalija imala je automobil „citroen” koji je i on vozio. Ali, kako se auto palio na kurblu, a apotekar želeo da se, zbog odlaska u banju, iskrade od žene, prijatelji bi auto odgurali dalje od njegovog stana i tamo ga startovali.

Nije to jedina legenda o Sveti. Dušan priča kako je u banji često ostajao do duboko u noć, a umeo je tamo i da zanoći jer je imao apartman. Događalo se da, u povratku za Niš, u sitne sate „otrese trešnje” što je značilo da je autom „očešao” stabla trešanja kojih je bilo pored puta.

M

inule su decenije, pa i vekovi. Niška banja je opstala, mada bi u njoj moglo da bude više hotela, vila, gostiju i ostalog što je potrebno za razonodu onih koji je posećuju i kojima prijaju njeni topli izvori. Za sada je jedino istrajna lekovita voda koja neumitno teče.

SJAJ PIROTSKOG ĆILIMA

U broju od 3. juna 1927. na strani 2 „Politika” piše o poseti kralja Aleksandra Pirotu. Za visoke goste priređen je ručak u Oficirskom domu, posle kojeg je on poduže razgovarao s nekolicinom meštana, interesujući se za razvoj čuvenog pirotskog ćilimarstva. Jedan od meštana pokazao je gostu dva divna ćilima na kojima su, raskošnim bojama, bili istaknuti likovi kralja Petra i cara Nikole Drugog.

ČIZME I LAKOVANE CIPELE

Među onima koji su u Nišu i obližnjoj banji dočekivali kralja Aleksandra bio je i Marko Marković, vlasnik Monopolske uprave, odnosno Fabrike duvana. Kraljevski voz je često ulazio u krug fabrike da bi u njemu vladar proveo noć. Prilikom jedne posete padala je kiša, a kraljeva pratnja i domaćini morali su kroz blatnjave staze. Kako je Marković bio u lakovanim cipelama, brzo se uprljao, na šta ga je kralj pecnuo upadicom: „Vidiš da su bolje moje čizme od tvojih lakovanih cipela.”