Стубови зимске трпезе
Кад загуди јак минус, бирамо јела која греју и непца и душу, па и цело тело. Као и све најбоље, она су једноставна, те упркос разноразним новотаријама, чврсто држе своје позиције вековима
Сарма без конкуренције
Сарма је засигурно највољеније јело током зиме. Рецепт је свеопште познат – лиске киселог купуса пуне се млевеним месом, најчешће свињетином или говедином, пиринчем и зачинима, попут бибера и црног лука, а крчка се дуго на тихој ватри, чиме добија богат, пун укус. Још је лепша када се подгреје и свака је другачија, али свакако незаобилазна, посебно на славском и свечарском столу, јер је у традиционалној иконографији, симбол окупљања породице. Љубав према сарми није само у њеном укусу, већ и у ритуалу њене припреме.
Пасуљ, чиста класика
Невероватно је колико су малена зрна пасуља у стању да се претворе у нека од највољенијих јела на домаћој трпети, ваљда отуд и његов шпицнамет – „српски кавијар”. Јавља се у две најпопуларнијих варијанти – као „клот”, па чорбаст и пребранац, оба богатог заситног укуса. Још када се кува са сувим месом, ребарцима или коленицом, од надимљене ароме, моментално полази „вода на уста”.
Пребранац је још познат и као печени пасуљ, јер се традиционално спрема у рерни с много лука, црвеном паприком и бибером, а колико је важан квалитет ове сировине, очитава се у право у његовом називу, који вуче корен из речи пребирати, што упућује на императив – да свако зрно мора бити здраво. Припрема је, истина, нешто захтевнија, јер је све у томе да се кува док не омекша, али никако да се прекува па да се распада. Пече се док не добије богат, карамелизован укус.
Економичан и заситан, пасуљ симболизује повезаност с природом и скромношћу, као приступачна и свима лако доступна намирница. Посебно је популаран током посних дана, када се припрема без меса у великим количинама, јер може да стоји данима, а постаје још укуснији када одстоји.
За разлику од пасуља, купус баш не може сам као кувано јело, али је готово подједнако вољен, нарочито укишељен и кад „удари” јачи минус. Популаран је у зимске дане, прошаран димљеним ребарцима, коленицом, сувим месом и кобасицама. И он „троши” доста времена куван са свим тим месом и зачинима, али је награда јединствена арома и богат укус. Кисели купус је прича за себе. У каци, у главицама и рибан (сецкан), чека свој ред за сарму, подварак.
