Променљиво време је тест за срце

Здрави не треба да се плаше зиме. Свеж ваздух је гаранција и превентива доброг здравља. Али, хладноћа може да буде провоцирајући фактор за све које имају хипертензију, проблеме с крвним судовима, ангину пекторис или су већ имали инфаркт.

Лекари београдске Хитне помоћи подсећају да стари људи и хронични болесници морају да буду појачано опрезни када зима загуди, али и када је време променљиво.

Како смо ближи другој половини зиме, температура све чешће у току дана прелази у плус. Али, нема опуштања: јутарње ниске температуре стављају на тест и здравље здравих и средовечних, а камоли оних који су у позном добу.

Без сибирског таласа

Мирјана Гулан, метеоролог Републичког хидрометеоролошког завода Србије најавила је да ће почетак фебруара обележити чешћа пролазна наоблачења, али се бар првих дана не очекује хладан талас.

„Било је таквих најава, али Хидрометеоролошки завод није прогнозирао нови хладан талас, као онај недавни. Биће мањих падова температуре и пролазних наоблачења. Температуре ће и почетком фебруара бити изнад просека с честим падавинама у виду кише, а снега ће бити евентуално на високим планинама и у брдским пределима у ноћним и јутарњим сатима када температурни услови то дозволе, навела је за Танјуг Мирјана Гулан.

Што се тиче друге половине фебруара, она је казала да је незахвално давати дугорочне прогнозе, мада у Хидрометеоролошком заводу два пута месечно издају прогнозе и за месец дана унапред, али њих треба користити у складу с краткорочном прогнозом која је далеко поузданија. Према њеним речима, за сада нема најаве значајнијег захлађења у прогнози, а ако после 5. фебруара и дође до пада температуре, то би трајало кратко.

„Тренд је, да како дубље залазимо у зиму, нагле промене времена су чешће, али обично ти периоди буду краћи- рекла је Гулан.

Познато је да променљиво и хладно време код старијих особа и хроничних болесника могу да изазову погоршање здравља, па чак и трагичан исход, тако да је наш национални Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” у Београду увео европску и светску праксу обавештавања јавности о наступању хладног таласа. То је и препорука Светске здравствене организације.

На сваких неколико дана на сајту „Батута” ажурирају се подаци о временским приликама које могу да утичу на здравље људи, а по тачно одређеним окрузима у Србији. Осим тога, дата је биометеоролошка прогноза, препорука о томе како осетљиве и болесне особе треба да се понашају у тим данима.

С три различите боје: жутом, наранџастом и црвеном грађанима се предочава потенцијално опасно хладно време, опасно и врло опасно. Четврта, зелена боја, наравно, значи добар период за здравље.

Код особа с болесним или осетљивим плућима, магла је чинилац који може да доведе до погоршања здравља јер делује надражајно на дисајне путеве. Није необично да су највише студија о утицају магле на плућне болеснике и здраве особе урадили холандски лекари. У просеку Холанђани имају 160 магловитих дана у години. Један од њихових закључака је да особе које живе близу реке имају много чешће астму и друге хроничне болести.

Наши лекари објашњавају да највећи део магле у градовима заправо чине честице прашине и дизела око које се скупи вода. Сама влага из магле доводи до промене влажности слузокоже дисајних путева и изазива нападе код астматичара. Они се у зимско време, када је магла густа и траје данима – гуше.

Пулмолози зато подсећају да је магла провоцирајући фактор за погоршање астме и хроничне опструктивне болести плућа, али и за честу појаву акутног бронхитиса – респираторне инфекције доњих дисајних путева. Због метеоролошких услова, ниских температура и магле нека особа може да се не осећа добро и да искашљава секрет, иако нема вирус или бактерију у својим плућима, а пушачи се с тим боре и чешће.

Зато астматичари своју терапију треба редовно да користе, без обзира на то да ли је напољу магла или није. Ако су под терапијом, магла ће им мало мање сметати, али ако лекове почињу да узимају тек када почну да се гуше – тада је већ касно.

У данима када нас притисну магла, висока загађеност ваздуха и ниске температуре, хронични плућни болесници би требало чешће да користе своје пумпице, односно терапију за отклањање симптома и да процене да ли им је то донело олакшање. Пулмолози додају да ако после 48 сати чешће употребе тих пумпица или инхалатора које имају у кући не дође до побољшања, ове особе треба да се јаве свом доктору.

Више посла за кардиологе

Зими има и више посла за кардиологе: излагање хладном ваздуху може да доведе до ангиозног бола, а иза тога до лоше прокрвљености и због крвних судова у спазму, може да наступи и инфаркт и напрасна смрт. Зато одлазак ујутру и само у продавницу, када је највећи мраз, за старе људе може да буде врло опасан.

Једна од овогодишњих препорука „Батута” заслужује посебну пажњу, а односи се на бригу о старијим члановима породице, пријатељима и суседима који живе сами. И како је то својевремено објаснила др Ивана Стефановић из београдског Завода за хитну медицинску помоћ, није довољно само окренути телефон и питати старију особу да ли седи у топлом и има ли шта да једе, већ је потребно издвојити време и уверити се лично да старија особа која живи сама не штеди струју, па седи у хладном и заиста има све потребне лекове и храну.

Препорука за све је и да се уноси довољно течности у било ком облику. Тиме се спречава згрушавање крви и смањује ризик од напада ангине пекторис или инфаркта. Врло је битно да се смањи унос масне хране, али је тешко разбити велику заблуду да се сланина једе као најбоља заштита. Наравно, главни апел односи се на избегавање алкохола.

У бар једној соби минималних 21 степен

Лекари Института „Батут” подсећају да бар једна просторија мора имати минималну препоручену температуру од 18 до 21 степен. Подсећају да особе које имају болести срца и крвних судова као и хроничне болести дисајних органа треба да избегавају дужи боравак на отвореном у условима ниских температура, посебно у раним јутарњим и касним вечерњим сатима.

Шубара главу чува

Др Жарко Вуковић осим што се бавио историјом медицине, у јануару и фебруару би се окретао другој омиљеној теми: утицају хладноће на здравље. Посебно је „на ситне делове” разлагао пословицу „чизма главу чува, шубара је квари”, тврдећи да је баш супротно: капа и шал на глави чувају здравље више од обуће. Преко главе се губи и преко 20 одсто топлоте и зато сви, а нарочито стари треба добро да шалом заштите врат и главу.

Чај с медом и млеком

И руски лекари имају праксу да грађанима дају препоруке како да прогурају зиму. На срећу, нису се код нас обистиниле најаве о сибирском таласу, али савети руских лекара ваља запамтити: што више чаја с медом и млеком, исхрана богата протеинима, а ни превише одеће није препоручиво, јер то отежава кретање, које на мразу треба да буде слободно. Прво треба заштити главу, уши и врат и боље је имати рукавице с једним прстом и комотнију обућу, а приликом уласка у загрејану просторију треба се постепено ослобађати одеће.