Promenljivo vreme je test za srce

Zdravi ne treba da se plaše zime. Svež vazduh je garancija i preventiva dobrog zdravlja. Ali, hladnoća može da bude provocirajući faktor za sve koje imaju hipertenziju, probleme s krvnim sudovima, anginu pektoris ili su već imali infarkt.

Lekari beogradske Hitne pomoći podsećaju da stari ljudi i hronični bolesnici moraju da budu pojačano oprezni kada zima zagudi, ali i kada je vreme promenljivo.

Kako smo bliži drugoj polovini zime, temperatura sve češće u toku dana prelazi u plus. Ali, nema opuštanja: jutarnje niske temperature stavljaju na test i zdravlje zdravih i sredovečnih, a kamoli onih koji su u poznom dobu.

Bez sibirskog talasa

Mirjana Gulan, meteorolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije najavila je da će početak februara obeležiti češća prolazna naoblačenja, ali se bar prvih dana ne očekuje hladan talas.

„Bilo je takvih najava, ali Hidrometeorološki zavod nije prognozirao novi hladan talas, kao onaj nedavni. Biće manjih padova temperature i prolaznih naoblačenja. Temperature će i početkom februara biti iznad proseka s čestim padavinama u vidu kiše, a snega će biti eventualno na visokim planinama i u brdskim predelima u noćnim i jutarnjim satima kada temperaturni uslovi to dozvole, navela je za Tanjug Mirjana Gulan.

Što se tiče druge polovine februara, ona je kazala da je nezahvalno davati dugoročne prognoze, mada u Hidrometeorološkom zavodu dva puta mesečno izdaju prognoze i za mesec dana unapred, ali njih treba koristiti u skladu s kratkoročnom prognozom koja je daleko pouzdanija. Prema njenim rečima, za sada nema najave značajnijeg zahlađenja u prognozi, a ako posle 5. februara i dođe do pada temperature, to bi trajalo kratko.

„Trend je, da kako dublje zalazimo u zimu, nagle promene vremena su češće, ali obično ti periodi budu kraći- rekla je Gulan.

Poznato je da promenljivo i hladno vreme kod starijih osoba i hroničnih bolesnika mogu da izazovu pogoršanje zdravlja, pa čak i tragičan ishod, tako da je naš nacionalni Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” u Beogradu uveo evropsku i svetsku praksu obaveštavanja javnosti o nastupanju hladnog talasa. To je i preporuka Svetske zdravstvene organizacije.

Na svakih nekoliko dana na sajtu „Batuta” ažuriraju se podaci o vremenskim prilikama koje mogu da utiču na zdravlje ljudi, a po tačno određenim okruzima u Srbiji. Osim toga, data je biometeorološka prognoza, preporuka o tome kako osetljive i bolesne osobe treba da se ponašaju u tim danima.

S tri različite boje: žutom, narandžastom i crvenom građanima se predočava potencijalno opasno hladno vreme, opasno i vrlo opasno. Četvrta, zelena boja, naravno, znači dobar period za zdravlje.

Kod osoba s bolesnim ili osetljivim plućima, magla je činilac koji može da dovede do pogoršanja zdravlja jer deluje nadražajno na disajne puteve. Nije neobično da su najviše studija o uticaju magle na plućne bolesnike i zdrave osobe uradili holandski lekari. U proseku Holanđani imaju 160 maglovitih dana u godini. Jedan od njihovih zaključaka je da osobe koje žive blizu reke imaju mnogo češće astmu i druge hronične bolesti.

Naši lekari objašnjavaju da najveći deo magle u gradovima zapravo čine čestice prašine i dizela oko koje se skupi voda. Sama vlaga iz magle dovodi do promene vlažnosti sluzokože disajnih puteva i izaziva napade kod astmatičara. Oni se u zimsko vreme, kada je magla gusta i traje danima – guše.

Pulmolozi zato podsećaju da je magla provocirajući faktor za pogoršanje astme i hronične opstruktivne bolesti pluća, ali i za čestu pojavu akutnog bronhitisa – respiratorne infekcije donjih disajnih puteva. Zbog meteoroloških uslova, niskih temperatura i magle neka osoba može da se ne oseća dobro i da iskašljava sekret, iako nema virus ili bakteriju u svojim plućima, a pušači se s tim bore i češće.

Zato astmatičari svoju terapiju treba redovno da koriste, bez obzira na to da li je napolju magla ili nije. Ako su pod terapijom, magla će im malo manje smetati, ali ako lekove počinju da uzimaju tek kada počnu da se guše – tada je već kasno.

U danima kada nas pritisnu magla, visoka zagađenost vazduha i niske temperature, hronični plućni bolesnici bi trebalo češće da koriste svoje pumpice, odnosno terapiju za otklanjanje simptoma i da procene da li im je to donelo olakšanje. Pulmolozi dodaju da ako posle 48 sati češće upotrebe tih pumpica ili inhalatora koje imaju u kući ne dođe do poboljšanja, ove osobe treba da se jave svom doktoru.

Više posla za kardiologe

Zimi ima i više posla za kardiologe: izlaganje hladnom vazduhu može da dovede do angioznog bola, a iza toga do loše prokrvljenosti i zbog krvnih sudova u spazmu, može da nastupi i infarkt i naprasna smrt. Zato odlazak ujutru i samo u prodavnicu, kada je najveći mraz, za stare ljude može da bude vrlo opasan.

Jedna od ovogodišnjih preporuka „Batuta” zaslužuje posebnu pažnju, a odnosi se na brigu o starijim članovima porodice, prijateljima i susedima koji žive sami. I kako je to svojevremeno objasnila dr Ivana Stefanović iz beogradskog Zavoda za hitnu medicinsku pomoć, nije dovoljno samo okrenuti telefon i pitati stariju osobu da li sedi u toplom i ima li šta da jede, već je potrebno izdvojiti vreme i uveriti se lično da starija osoba koja živi sama ne štedi struju, pa sedi u hladnom i zaista ima sve potrebne lekove i hranu.

Preporuka za sve je i da se unosi dovoljno tečnosti u bilo kom obliku. Time se sprečava zgrušavanje krvi i smanjuje rizik od napada angine pektoris ili infarkta. Vrlo je bitno da se smanji unos masne hrane, ali je teško razbiti veliku zabludu da se slanina jede kao najbolja zaštita. Naravno, glavni apel odnosi se na izbegavanje alkohola.

U bar jednoj sobi minimalnih 21 stepen

Lekari Instituta „Batut” podsećaju da bar jedna prostorija mora imati minimalnu preporučenu temperaturu od 18 do 21 stepen. Podsećaju da osobe koje imaju bolesti srca i krvnih sudova kao i hronične bolesti disajnih organa treba da izbegavaju duži boravak na otvorenom u uslovima niskih temperatura, posebno u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima.

Šubara glavu čuva

Dr Žarko Vuković osim što se bavio istorijom medicine, u januaru i februaru bi se okretao drugoj omiljenoj temi: uticaju hladnoće na zdravlje. Posebno je „na sitne delove” razlagao poslovicu „čizma glavu čuva, šubara je kvari”, tvrdeći da je baš suprotno: kapa i šal na glavi čuvaju zdravlje više od obuće. Preko glave se gubi i preko 20 odsto toplote i zato svi, a naročito stari treba dobro da šalom zaštite vrat i glavu.

Čaj s medom i mlekom

I ruski lekari imaju praksu da građanima daju preporuke kako da proguraju zimu. Na sreću, nisu se kod nas obistinile najave o sibirskom talasu, ali saveti ruskih lekara valja zapamtiti: što više čaja s medom i mlekom, ishrana bogata proteinima, a ni previše odeće nije preporučivo, jer to otežava kretanje, koje na mrazu treba da bude slobodno. Prvo treba zaštiti glavu, uši i vrat i bolje je imati rukavice s jednim prstom i komotniju obuću, a prilikom ulaska u zagrejanu prostoriju treba se postepeno oslobađati odeće.