Тијери Миглер: Висока мода на леду Гренланда
У лето 1987. године, француски дизајнер Тијери Миглер је урадио нешто што данас звучи готово незамисливо. Док је мода тог доба славила раскош, моћ и фантазију, он је одлучио да ту фантазију изведе из атељеа и студија, и однесе је на једно од најопаснијих места на планети.
Гренланд, лед, санте које плутају отвореним морем и температуре тик изнад тачке смрзавања, постали су позорница за један од најславнијих модних едиторијала свих времена.
Миглерова „потрага за ледом“, како је касније названа, довела га је на Гренланд 21. јуна, у време арктичког лета, када светлост готово да не нестаје. Небо и лед тада се претапају у нијансе светлозелене, љубичасте и ружичасте, стварајући призор који изгледа као да није са ове планете. Управо ту, у том нестварном пејзажу, Миглер је желео да смести своје футуристичке хероине, пише British Vogue.
Али, идила је имала мрачну страну. Екипа је врло брзо добила упозорење од капетана великог рибарског брода који су изнајмили. Санте леда, рекао им је, нису само лепе – оне су смртоносне. „Нећемо ићи близу ледених брегова. Ако ви хоћете, то је ваша ствар, али ја нећу“, упозорио их је. Проблем је био у томе што су, како је и Миглер знао, најлепше, најчистије и најимпресивније санте управо оне које се налазе даље од обале, на отвореном мору. Оне поред копна често стоје у прљавој води, изгубивши ону митску, готово божанску белину коју је он тражио.
За Миглера компромис није долазио у обзир. Уследили су преговори са капетаном и постигнут је договор који данас звучи као сценарио из трилера. Брод ће остати на безбедној удаљености, док ће Миглер и остатак тима ући у мале гумене чамце и приближити се сантама. Када пронађу одговарајући комад леда, модел – потпуно одевена у високу моду – сама ће се попети на санту и позирати. Ако падне у воду, чија је температура тек нешто изнад нуле, има највише тридесет минута да се извуче жива, пише у одломку из књиге „Манфред Тијери Муглер, фотограф“.
Ови услови нису уплашили две жене које су носиле овај едиторијал – Ану Бејл и Клод Хајдемајер. Оне нису биле само модели; у Миглеровој визији биле су ратнице, хероине, жене које пркосе природи и судбини. Да би се заштитиле од ледене хладноће, стајале су на малим комадима пресавијених термо-ћебади за преживљавање, скривених испод њихових стопала, невидљивих за камеру, али пресудних за њихов опстанак.
И тако је настала једна од најславнијих слика модне историје: Клод, у Миглеровој драматичној креацији високе моде, стоји на нестабилној санти леда усред арктичког мора. Око ње нема ничега осим леда, неба и воде. Нема конопа, нема сигурносних мрежа, нема дигиталних трикова. Само жена, мода и бездан.
У тој слици сажето је све што је Миглер представљао. Његова мода никада није била тиха или скромна. Она је била театрална, футуристичка и опасно лепа. Његове жене нису биле декор, биле су моћне фигуре које владају простором око себе. Поставити их на санту леда значило је дословно их поставити изнад хаоса света.
Данас, у доба када се већина модних кампања снима у контролисаним условима и дотерује до савршенства у дигиталним студијима, Миглеров гренландски едиторијал делује готово као реликвија из неког храбријег времена. То је био тренутак када је мода била спремна да ризикује живот да би створила слику која ће трајати вечно.
И зато те фотографије и данас имају готово хипнотичку моћ. Оне су сведочанство о једном давном фотошутингу, али и о једној филозофији: да лепота не мора да буде безбедна, да гламур може да стоји на ивици понора и да права уметност понекад настаје тек онда када се усудите да закорачите тамо где нико пре вас није смео.
Kreator odeće za „superžene”
Manfred Tijeri Migler je bio jedan od najuticajnijih i najradikalnijih modnih dizajnera 20. veka, čovek koji je od mode napravio spektakl, mitologiju i vizuelni udar kakav pre njega nije postojao.
Rođen je 1948. godine u Strazburu, u Francuskoj. Već kao dete bio je opsednut telom u pokretu - trenirao je klasični balet i sa samo 14 godina nastupao u baletskom ansamblu. Ta baletska disciplina, osećaj za liniju, siluetu i dramu, kasnije će postati osnova njegovog dizajna: njegove haljine nisu bile „odeća“, već kostimi za superžene.
Sedamdesetih godina dolazi u Pariz i vrlo brzo se izdvaja od drugih dizajnera. Dok je tadašnja moda naginjala minimalizmu i prirodnosti, Migler je radio suprotno. Gradio je žene kao boginje, amazonke i vanzemaljke. Njegove siluete bile su ekstremne: uski struk, naglašena ramena, dramatične linije, lateks, metal, koža, korseti. On je bukvalno „vajao“ telo.
Osamdesete su bile njegova zlatna era. Migler postaje simbol moći, seksipila i futurizma. Njegove revije bile su prve prave modne predstave sa muzikom, koreografijom, temom, svetlom i narativom. Danas sve velike modne kuće rade spektakle, ali je Migler to izmislio.
Njegove kreacije nosile su najveće zvezde: Dejvid Bouvi, Dajana Ros, Grejs Džouns, Madona, Bijonse, Kim Kardašijan, Lejdi Gaga. Svi oni su u nekom trenutku tražili Miglera, jer niko drugi nije znao da stvori odeću koja izgleda kao fantazija.
Paralelno sa modom, Migler je bio i opsednut fotografijom. Sam je fotografisao svoje kampanje i editorijale, među kojima je i čuveno snimanje na Grenlandu.
Devedesetih se povlači iz klasične mode i okreće se parfemima. Njegov miris Angel iz 1992. postaje jedan od najprodavanijih parfema u istoriji i menja industriju, jer prvi uvodi tzv. „gourmand“ notu (gurmanske mirise čokolade, karamele, vanile).
U kasnijim godinama slavni dizajner se potpuno transformisao, fizički i umetnički. Postao je bodibilder, promenio izgled, povukao se iz javnosti, ali njegov uticaj nikada nije nestao. Nova generacija dizajnera, od Žan Pol Gotjea do današnjih kreatora, otvoreno priznaje da bez Miglera ni oni ne bi postojali.
Tijeri Migler je umro 2022. godine, ali njegov svet žena većih od života, mode koja je postala oružje i glamura koji ide do ivica opasnosti – i dalje živi.
