Tijeri Migler: Visoka moda na ledu Grenlanda
U leto 1987. godine, francuski dizajner Tijeri Migler je uradio nešto što danas zvuči gotovo nezamislivo. Dok je moda tog doba slavila raskoš, moć i fantaziju, on je odlučio da tu fantaziju izvede iz ateljea i studija, i odnese je na jedno od najopasnijih mesta na planeti.
Grenland, led, sante koje plutaju otvorenim morem i temperature tik iznad tačke smrzavanja, postali su pozornica za jedan od najslavnijih modnih editorijala svih vremena.
Miglerova „potraga za ledom“, kako je kasnije nazvana, dovela ga je na Grenland 21. juna, u vreme arktičkog leta, kada svetlost gotovo da ne nestaje. Nebo i led tada se pretapaju u nijanse svetlozelene, ljubičaste i ružičaste, stvarajući prizor koji izgleda kao da nije sa ove planete. Upravo tu, u tom nestvarnom pejzažu, Migler je želeo da smesti svoje futurističke heroine, piše British Vogue.
Ali, idila je imala mračnu stranu. Ekipa je vrlo brzo dobila upozorenje od kapetana velikog ribarskog broda koji su iznajmili. Sante leda, rekao im je, nisu samo lepe – one su smrtonosne. „Nećemo ići blizu ledenih bregova. Ako vi hoćete, to je vaša stvar, ali ja neću“, upozorio ih je. Problem je bio u tome što su, kako je i Migler znao, najlepše, najčistije i najimpresivnije sante upravo one koje se nalaze dalje od obale, na otvorenom moru. One pored kopna često stoje u prljavoj vodi, izgubivši onu mitsku, gotovo božansku belinu koju je on tražio.
Za Miglera kompromis nije dolazio u obzir. Usledili su pregovori sa kapetanom i postignut je dogovor koji danas zvuči kao scenario iz trilera. Brod će ostati na bezbednoj udaljenosti, dok će Migler i ostatak tima ući u male gumene čamce i približiti se santama. Kada pronađu odgovarajući komad leda, model – potpuno odevena u visoku modu – sama će se popeti na santu i pozirati. Ako padne u vodu, čija je temperatura tek nešto iznad nule, ima najviše trideset minuta da se izvuče živa, piše u odlomku iz knjige „Manfred Tijeri Mugler, fotograf“.
Ovi uslovi nisu uplašili dve žene koje su nosile ovaj editorijal – Anu Bejl i Klod Hajdemajer. One nisu bile samo modeli; u Miglerovoj viziji bile su ratnice, heroine, žene koje prkose prirodi i sudbini. Da bi se zaštitile od ledene hladnoće, stajale su na malim komadima presavijenih termo-ćebadi za preživljavanje, skrivenih ispod njihovih stopala, nevidljivih za kameru, ali presudnih za njihov opstanak.
I tako je nastala jedna od najslavnijih slika modne istorije: Klod, u Miglerovoj dramatičnoj kreaciji visoke mode, stoji na nestabilnoj santi leda usred arktičkog mora. Oko nje nema ničega osim leda, neba i vode. Nema konopa, nema sigurnosnih mreža, nema digitalnih trikova. Samo žena, moda i bezdan.
U toj slici sažeto je sve što je Migler predstavljao. Njegova moda nikada nije bila tiha ili skromna. Ona je bila teatralna, futuristička i opasno lepa. Njegove žene nisu bile dekor, bile su moćne figure koje vladaju prostorom oko sebe. Postaviti ih na santu leda značilo je doslovno ih postaviti iznad haosa sveta.
Danas, u doba kada se većina modnih kampanja snima u kontrolisanim uslovima i doteruje do savršenstva u digitalnim studijima, Miglerov grenlandski editorijal deluje gotovo kao relikvija iz nekog hrabrijeg vremena. To je bio trenutak kada je moda bila spremna da rizikuje život da bi stvorila sliku koja će trajati večno.
I zato te fotografije i danas imaju gotovo hipnotičku moć. One su svedočanstvo o jednom davnom fotošutingu, ali i o jednoj filozofiji: da lepota ne mora da bude bezbedna, da glamur može da stoji na ivici ponora i da prava umetnost ponekad nastaje tek onda kada se usudite da zakoračite tamo gde niko pre vas nije smeo.
Kreator odeće za „superžene”
Manfred Tijeri Migler je bio jedan od najuticajnijih i najradikalnijih modnih dizajnera 20. veka, čovek koji je od mode napravio spektakl, mitologiju i vizuelni udar kakav pre njega nije postojao.
Rođen je 1948. godine u Strazburu, u Francuskoj. Već kao dete bio je opsednut telom u pokretu - trenirao je klasični balet i sa samo 14 godina nastupao u baletskom ansamblu. Ta baletska disciplina, osećaj za liniju, siluetu i dramu, kasnije će postati osnova njegovog dizajna: njegove haljine nisu bile „odeća“, već kostimi za superžene.
Sedamdesetih godina dolazi u Pariz i vrlo brzo se izdvaja od drugih dizajnera. Dok je tadašnja moda naginjala minimalizmu i prirodnosti, Migler je radio suprotno. Gradio je žene kao boginje, amazonke i vanzemaljke. Njegove siluete bile su ekstremne: uski struk, naglašena ramena, dramatične linije, lateks, metal, koža, korseti. On je bukvalno „vajao“ telo.
Osamdesete su bile njegova zlatna era. Migler postaje simbol moći, seksipila i futurizma. Njegove revije bile su prve prave modne predstave sa muzikom, koreografijom, temom, svetlom i narativom. Danas sve velike modne kuće rade spektakle, ali je Migler to izmislio.
Njegove kreacije nosile su najveće zvezde: Dejvid Bouvi, Dajana Ros, Grejs Džouns, Madona, Bijonse, Kim Kardašijan, Lejdi Gaga. Svi oni su u nekom trenutku tražili Miglera, jer niko drugi nije znao da stvori odeću koja izgleda kao fantazija.
Paralelno sa modom, Migler je bio i opsednut fotografijom. Sam je fotografisao svoje kampanje i editorijale, među kojima je i čuveno snimanje na Grenlandu.
Devedesetih se povlači iz klasične mode i okreće se parfemima. Njegov miris Angel iz 1992. postaje jedan od najprodavanijih parfema u istoriji i menja industriju, jer prvi uvodi tzv. „gourmand“ notu (gurmanske mirise čokolade, karamele, vanile).
U kasnijim godinama slavni dizajner se potpuno transformisao, fizički i umetnički. Postao je bodibilder, promenio izgled, povukao se iz javnosti, ali njegov uticaj nikada nije nestao. Nova generacija dizajnera, od Žan Pol Gotjea do današnjih kreatora, otvoreno priznaje da bez Miglera ni oni ne bi postojali.
Tijeri Migler je umro 2022. godine, ali njegov svet žena većih od života, mode koja je postala oružje i glamura koji ide do ivica opasnosti – i dalje živi.
