Рукавице као огледало времена

Постоје комади одеће који су кроз векове постали много више од пуког практичног додатка. Рукавице су међу њима. Од древних цивилизација до савремене моде, оне су симбол елеганције, статуса и моћи. То нису само модни аксесоари, оне чувају причу о људској историји – о раду, рату, љубави, болести и лепоти.

Од светих симбола и краљевских знамења до свакодневног модног додатка, прешле су дуг пут док су сведочиле о променама у друштву, технологији и естетици. Сваки пар рукавица – било да је од коже, свиле, вуне или хај-тек материјала – у себи носи помало историје света који их је створио.

A бакине штрикане рукавице миришу на детињство и увек су биле више од зимског додатка – симбол бриге и љубави која греје и кад мраз стегне прсте.

Од Египта до витезова

Најранији трагови рукавица потичу из древног Египта, где су их носили фараони и свештеници. Оне нису имале прсте; више су личиле на врећице. У Тутанкамоновој гробници су пронађене рукавице од лана.

У старом Риму имале су практичну функцију – коришћене су током јела и за рад, биле су од коже и штитиле су руке од грубог оруђа и оружја.

Најстарије познате рукавице у Европи пронађене су у Аустрији, у гробу из 10. века, а направљене су од танке козје коже, с пажљиво сашивеним прстима.

У средњем веку су добиле готово митску димензију. Витезови су их користили као симбол части – рукавица је била део церемоније заклетве, али и изазова. Бацити рукавицу пред некога значило је изазвати га на двобој.

Црквени великодостојници су носили богато украшене рукавице као знак духовне чистоте. Папине су биле посебно израђене од свиле и злата.

Ренесанса је донела експлозију луксуза. Постале су модни статусни симбол. У Енглеској преносиле су поруке престижа, статуса и ауторитета.

Краљица Елизабета Прва била је позната по својој колекцији од неколико стотина рукавица, израђених од најфинијих материјала – свиле, коже и деликатног веза. Неке су биле украшене златним и сребрним нитима, драгим камењем и минијатурним бисерима. Краљица их је користила и за комуникацију – један помак или подизање рукавице могао је да буде знак одобравања или дискретна порука неслагања.

У Шпанији и Француској даме су носиле танке, парфимисане рукавице од јеленске коже, натопљене мирисима лаванде и руже. У Кордоби и Толеду занат рукавичара постао је престижна професија. Рукавице су тада биле ручно шивене.

Тек у 19. веку, с развојем индустријске производње постале су доступне и обичним људима. Фабрике у Енглеској, Француској и Италији почеле су да производе рукавице од памука и вуне, а касније и синтетичких материјала, намењене радницима, возачима и војницима.

Оне постају и део модног стила: у викторијанском добу ниједна дама није смела да се појави у друштву без рукавица. Постојала су строга правила и о њиховој дужини – што су биле дуже, то је прилика била свечанија. За поподневне шетње носиле су се оне беле или крем боје, а за вечерње балове дуге свилене до изнад лакта.

У 20. веку су постале симбол стила и моћи. Филмске диве су их често носиле. У филму „Доручак код Тифанија”, Одри Хепберн носи дуге, црне, такозване опера рукавице, које су постале симбол „чаролије шика”.

У Русији и Лапонији крзнене рукавице имају дугу традицију и практичну сврху: штите руке од изузетно ниских температура. Праве се од давнина од коже и крзна собова, лисица или вукова, ради додатне изолације.

Данас рукавице имају још шире значење. Носе се из здравствених разлога, ради хигијене и заштите, али и као модни детаљ који се враћа на велика врата. Брендови као што су „Хермес”, „Шанел” и „Прада”, сваке сезоне представљају колекције које оживљавају дух старог гламура, док су истовремено део футуристичких стилова.

За вожњу и коришћење екрана

С развојем аутомобила, појавиле су се и специјалне возачке рукавице од перфориране коже. Настале из потребе, поготово у кабриолетима (у кабинама првих аутомобила није било грејања, волани су били од дрвета, а путеви прашњави и блатњави) временом су постале симбол елеганције и страсти према аутомобилима. Биле су направљене од мекане коже, најчешће јеленске или јареће, са чврстим шавовима и отворима за вентилацију.

Није случајно ни што су глумци попут Стива Меквина у филму „Ле Манс” или Џејмса Бонда у многим сценама носили кожне рукавице – оне су постале модни симбол брзине, сигурности и самопоуздања.

Као и у спорту – од бокса до скијања – рукавице су постале неизоставан део опреме, с различитим функцијама заштите и перформанси.

Наравно, ни модна индустрија не заостаје за технолошким напретком. Дизајнери спајају луксузне материјале, попут коже и кашмира, с паметним тканинама. Тако су настале рукавице које се бежично повезују са телефоном, греју се на батерије и мењају боју у зависности од спољашње температуре.

Празноверје да као поклон доносе несрећу

Наизглед безазлен и елегантан поклон, пар рукавица у неким културама носи необичну симболику. У многим европским земљама, међу словенским народима, али и у Канади, поклонити некоме рукавице значи „удаљити се” од те особе – као да се метафорично више нећете додиривати, нити држати за руке. Отуда је настало сујеверје да рукавице доносе несрећу ако се дају на поклон, осим ако се не да новчић у замену, како би се поклон сматрао „купљеним”, а не дарованим.

Уз костиме краљице Елизабете

Рукавице су биле неизоставан део гардеробе британске краљице Елизабете Друге током њених седам деценија владавине. Беле или светле, увек их је носила на јавним догађајима и церемонијама, у складу с краљевским правилима одевања која налажу да руке буду прекривене. Ипак, оне су имале и практичну функцију – штитиле су јој руке док их је пружала на руковање или додиривала грађане.

Обично су биле израђене од мекане коже или свиле, ручно шивене и пажљиво уклопљене с нијансом њених костима или капута.

И данас део свечане униформе

У многим војскама, беле рукавице су и данас обавезан део свечане униформе, посебно приликом парада и државних церемонија.

Војници британске Краљевске и ватиканске гарде, као и припадници почасних јединица у Француској и Русији, и данас носе рукавице као део строго прописаног униформисаног изгледа, традиције која траје вековима.

Паметне за будућност

У времену када се технологија преплиће са свим аспектима свакодневице, рукавице су добиле ново значење – омогућавају коришћење екрана осетљивих на додир. Направљене су од посебних проводљивих влакана (најчешће сребрних или бакарних), утканих у врхове прстију. Захваљујући томе, електрични импулс с коже преноси се на екран уређаја.

Паметне рукавице у себи често садрже и сензоре који мере температуру, пулс и покрете шаке, па се користе у медицини, рехабилитацији и спорту.

Један од најзанимљивијих пројеката су рукавице за виртуелну и проширену стварност. Оне користе микро-сензоре, моторе и вибрационе елементе како би кориснику омогућиле да „осети” дигиталне објекте у виртуелном простору.

Ове рукавице отварају потпуно нови свет у видео-игрицама, едукацији и чак у даљинској хирургији