На скенер се иде само с добрим разлогом
Чак иако је доза зрачења по једном прегледу мала, свака процедура која користи јонизујуће зрачење представља ризик од рака
Размислите добро пре него што одлучите да се самоиницијативно, превентивно прегледате на скенеру (CT-компјутеризована томографија) или на уређају који се зове ПЕТ скен јер верујете да ћете тако на време уoчити да ли у телу, можда, постоји нека скривена болест. Свака процедура која користи јонизујуће зрачење представља ризик по здравље, чак иако је доза зрачења по једном прегледу мала. Честа изложеност, такође, повећава ризик од настанка рака.
Студије показују да особе које се редовно подвргавају CT скенирању имају статистички већу могућност за развој малигних болести, што је разлог због којег лекари пажљиво процењују оправданост сваког прегледа.
На преглед у договору са специјалистом
Компјутеризована томографија данас је један од најпрецизнијих дијагностичких уређаја који омогућава лекарима да брзо открију унутрашње промене и здравствене проблеме који се не могу детектовати обичним клиничким прегледом. Њена способност да приказује детаљне пресеке унутрашњих органа чини је незаменљивом и у хитним ситуацијама.
Превентивно CT снимање може да буде изузетно корисно у раној дијагностици озбиљних болести, попут тумора плућа или јетре, посебно код особа са факторима ризика или породичном предиспозицијом.
Док технологија омогућава да откријемо здравствене проблеме пре него што постану озбиљни, важно је бити информисан и о последицама и користити медицинске процедуре промишљено, у договору са лекаром специјалистом. Превентивна медицина је будућност, али она подразумева и одговоран приступ сопственом здрављу.
Савет стручњака је да се преглед заказује само када је оправдан и да се води евиденција о броју претходних скенирања, како би се ризик од зрачења држао под контролом.
И CT и PET скенови користе јонизујуће зрачење, али на различите начине и у различитим количинама.
CT скен се заснива на рендгенским зрацима који пролазе кроз тело и праве серију детаљних слика. Количина зрачења зависи од дужине и области снимања – снимање грудног коша или абдомена, на пример, носи већу дозу него снимање главе.
PET скен, с друге стране, подразумева убризгавање радиоактивног трасера (најчешће супстанце која садржи флуор-18 везан за глукозу). Тај трасер емитује позитроне, који се потом региструју у апарату. Зрачење које прима пацијент долази из самог трасера, а не из спољашњег извора као код CT-а.
Корист већа од ризика
Када се уради комбиновани PET/CT преглед, пацијент је изложен и рендгенском зрачењу и радиоактивном трасеру, што значи да је укупна доза нешто већа него код појединачних процедура. Ипак, ове дозе су у оквиру медицински прихватљивих граница и сматрају се оправданим када је корист од прецизне дијагностике већа од ризика.
Медицина нуди и алтернативне методе дијагностике, које не укључују зрачење, као што су магнетна резонанца (MRI) или ултразвук. Магнетна резонанца користи магнетна поља и радио таласе за стварање детаљних слика органа, док ултразвук користи звучне таласе и често је први избор за преглед стомака, срца или трудница, као и за пацијенте којима је потребно више прегледа током године.
Иако ове методе понекад не пружају исту прецизност у детекцији одређених промена као CT, њихов безбедносни профил чини их погодним за превентивне прегледе.
Европски протоколи често ограничавају број CT снимања по пацијенту годишње и препоручују алтернативне методе кад год је то могуће, попут ултразвука или магнетне резонанце.
Иако компјутеризована томографија спасава животе у хитним случајевима, повремено је неопходно преиспитати њену рутинску употребу.
Сваки пацијент треба да зна колику дозу зрачења прима и да постави лекару питање да ли постоји алтернатива. То може да буде кључно за дугорочно очување здравља, јер тело не брише примљене дозе зрачења – оне се акумулирају и сабирају, а последице се често не манифестују одмах.
Медицина балансира између користи и ризика. CT снимања су неопходна у дијагностици, али не смеју да постану навика.
Као сто снимања на рендгену
Према студији објављеној у часопису „JAMA Internal Medicine”, доза зрачења која се примењује код стандардног CT снимања варира од два милисиверта код рутинског CT главе до чак 31 милисиверта код мултифазног снимања абдомена и карлице. Поређења ради, просечна годишња доза позадинског природног зрачења којој је изложен становник САД износи око три милисиверта, док један обичан рендгенски снимак плућа носи свега 0,02 mSv. Ово значи да једно CT снимање целог тела може да буде еквивалентно стотинама обичних рендгенских снимака, а зрачење оштећује ДНК ћелија и тиха оштећења се временом гомилају.
Истраживања показују да постоји директна веза између кумулативне дозе зрачења и ризика од рака. Анализа објављена у часопису „BMC Cancer” из 2022. године показује да чак и релативно ниске дозе CT зрачења могу да повећају ризик, нарочито код деце и младих одраслих, чији су ћелијски системи осетљивији. Процене сугеришу да појединци који годинама пролазе кроз учестала CT снимања могу имати повећан ризик за развој малигних болести.
