Кад се изгуби добар глас
Стална промуклост је најизраженији симптом, који настаје удруженим деловањем разних штетних утицаја – цигарета, алкохола, пренапрезања гласница
Промуклост је симптом који се чује. Представља проблем изражен у смислу измењеног гласа, којим особа није задовољна, односно који не испуњава очекиване професионалне и личне захтеве. Глас најбољег квалитета је одраз здраве, уравнотежене, емоционално стабилне особе. Представља јединствену, препознатљиву „личну карту”, експресију личности у целини.
– Чудесни феномен говора, у оваквом облику, јединствен у природи, дарован је само људском бићу. За савременог човека представља обавезу, уз изазов да у условима интензивне електронске комуникације негује овај дар у непосредној, личној комуникацији – објашњава за „Магазин” др Татјана Икић, специјалиста ОРЛ.
– Не само вокални професионалци, глумци, певачи, радио и телевизијски водитељи, професори, васпитачи, командно особље, судије, адвокати, менаџери, тренери, свештеници, лекари, продавци већ и остали код којих је добар глас у директној вези са пословним резултатима трпе све веће професионално оптерећење.
Узроци промуклости
Резонатор људског гласа је јединствен и идеалан, поседује способност мењања облика, запремине и чврстине зидова, чиме постиже скоро неограничену способност адаптације на извор основног тона са стварањем низа варијација звукова. То га чини савршенијим од било ког до сада конструисаног музичког инструмента.
За добар глас, односно фонацију, неопходна је правилна контрола дисања, ритам дисајних покрета и узимање адекватне количине ваздуха. Подршку пружају трахеобронхијално стабло и плућа, сви респираторни мишићи, коштане структуре грудног коша и карлице, који заједно чине активатор гласа. Између активатора и резонатора налази се гркљан као генератор, где се глас формира у виду основног ларингеалног тона у нивоу гласница. Превелика или недовољна количина ваздуха нарушава аутоматизме фонације. Апођо, ослонац гласа, представља осећај удисајног напора и координације покрета мишића при удисају и издисају. Веома је важан за добро контролисану фонацију. Дијафрагма је најважнији мишић дисања, активно се покреће при удисају, а пасивно при издисају.
– Богатство емоција неопходан је услов за пуни развој унутрашњег живота човека, експресију личности у виду гласа и говора, његову социјалну и стваралачку активност. Посебна важност и предуслов, како за формирање, тако и за одржавање и контролу говора, припада очуваном слуху – предочава др Икић.
– Захваљујући томе, особа која изговара речи или гласове у стању је да све изговорено и контролише. Кад нема слуха, нема ни развитка говора, и таква особа је глувонема.
Акутни ларингитис, нагло настала промуклост уз бол у грлу, често прати инфекције горњих дисајних путева и пролази заједно с њима. Међутим, може настати и као последица претеране употребе или злоупотребе гласа, прегласног говора и напрезања у бучном окружењу... Код деце, нагла промуклост услед запаљења може бити праћена озбиљним потешкоћама у дисању.
Стална промуклост је најизраженији симптом, који настаје удруженим деловањем разних штетних утицаја – цигарета, алкохола, пренапрезања гласница, продужене вокалне активности у неадекватним микроклиматским условима и бучном окружењу. Клиничким прегледом налазимо измењену, хипертрофичну слузницу. Овим пацијентима саветујемо да обаве детаљан ОРЛ и фонијатријски преглед, а потом и ларингомикроскопски преглед (ЛМС), како би се искључиле малигне промене или уклониле на време. Све чешће наилазимо на промуклост и хронични ларингитис код особа са нерегулисаним желудачним сметњама и гастроезофагеалним рефлуксом (ГЕРБ).
Хронични кашаљ, упорно накашљавање уз потребу „прочишћавања грла”, изазива оштећења на гласницама у виду крвних подлива – хематома, а врло често има директне везе са нерегулисаним ГЕРБ-ом. Све је праћено промуклошћу која траје. Неопходно је лечење ускладити у сарадњи са гастроентерологом и пулмологом.
Полипи су бенигни израштаји у виду лоптастих формација на широј основи или петељци, обично једнострани, најчешће настају из истих, провоцирајућих разлога као и хронични ларингитис. Чворићи гласница су мали, бели израштаји, такозвани „певачки чворићи”, настају на споју предње и средње трећине гласница које представља највулнерабилније место на гласници, место најинтензивнијег контакта двеју гласница током фонације (као „жуљ од тесне ципеле”). Могу се јавити код деце и одраслих, учесталије код жена, а релативно често код вокалних професионалаца. У симптоматологији доминира промуклост и замор гласа. Важно је препознати их на време и лечити, јер дају добар одговор на конзервативни третман и рехабилитацију гласа у почетку, док у одмаклом стадијуму захтевају хируршко лечење.
Неурогене парализе
Парализе гласница могу бити мишићне и неурогене. Мишићне парезе настају као последица запаљенских обољења ларинкса и услед преоптерећености гласа, у недостатку добре вокалне технике. Ова врста пареза је увек симетрична и обострана. Неурогене парезе и парализе ларинкса могу бити централне и периферне, једностране или обостране. Централне настају код обостраних супрануклеарних оштећења, јер једнострана оштећења не изазивају парализу, због бикортикалне инервације. Оне су предмет неуролошког лечења. За оториноларинголога су од значаја периферне неурогене парализе. Симптоми зависе од тога да ли је захваћено стабло нервуса вагуса или његове гране. Код једностраних парализа доњег ларингеалног нерва доминира промуклост, а при напору и отежано дисање, ретко проблеми с гутањем. Код оштећења стабла вагуса придружују се и симптоми на срцу у виду екстрасистола и тахикардије. Симптоми једностраних парализа се временом повлаче, кад здрава половина ларинкса успе да компензује смањену функцију парализоване половине. Обострана, нагло настала оштећења вагуса или његових грана, праћена су драматичним симптомима у виду стридорозног дисања и гушења, уз очуван глас. Код постепено настале обостране парализе, организам се полако адаптира на дисање кроз узани простор између гласница, па се тек при напору јавља отежано дисање и гушење.
– Функционалне дисфоније настају као последица поремећених фонацијских аутоматизама код потпуно очуваног вокалног апарата – сматра наша саговорница.
– Услед неадекватне технике при фонацији долази до мешања фонацијске и сфинктерске функције ларинкса, што узрокује хиперконтракцију, хиперкинезију вокалне мускулатуре, али некада и њен смањени тонус. Патологија се развија услед неправилне употребе или злоупотребе гласа, без органског проблема.
Јаке емоције, страх и слично, спречавају човека да уради координацију фонацијских покрета, што узрокује настанак поремећаја говора. Емоције са пресудним утицајем на глас човека манифестују се у доживљавању сопствене личности, емоционалном понашању и физиолошким променама у организму. Претерана радост, жалост, конфликтне ситуације, страх доводе до поремећаја гласа, који се клинички манифестују као поремећај стварања гласа (психогена дисфонија), губитак гласа (психогена афонија) и отежано гутање (спастичка дисфонија).
Психогена афонија обично настаје након неке конфликтне ситуације коју карактерише конверзивна неуроза и чешће их налазимо код жена. Интензивна фонијатријска вокална и респираторна кинезитерапија дају изванредне терапијске резултате, успостављањем правилних аутоматизама фонације.
КОД ЛЕКАРА ШТО ПРЕ
Тумори ларинкса дају промуклост као један од првих симптома, а прати их замор гласа и повремено бол. У одмаклој фази губитак гласа и отежано дисање. Од велике је важности јавити се лекару код првих симптома и отклонити сваку сумњу на ову болест. У раној фази лако се дијагностикују због доступности гласница прегледу, добро се одстрањују, уз солидно очуван глас.
Дијагностика проблема гласа и говора почиње већ првим контактом с пацијентом аудио-визуелним прегледом, односно посматрањем и слушањем. Клиничким ОРЛ прегледом процењује се стање органа горњих дисајних путева. У наставку, ларингоскопски преглед прецизно лоцира промене на гласницама, структурама доњег спрата ждрела, гркљана и почетног дела душника, као и улаза у једњак.
СПЕЦИФИЧНЕ МЕТОДЕ
Осим клиничког ОРЛ прегледа, у фонијатрији се користе специфичне методе прегледа, у које спадају сонографија и магнетофонско снимање, а од необичног значаја је видео-стробоскопија. Ова метода омогућава визуализацију и праћење покрета гласница, које су иначе недоступне људском оку. Ово је од изузетне важности за процену интензитета запаљења и откривања малигне болести у самом почетку. Стробоскопски преглед, обрнуто филмској траци, успорава иначе пребрзе покрете гласница и чини да их људско око може регистровати и пратити. Савремена дијагностика подразумева фибер-ендоскопски и ригидни ендо видео ларингоскопски преглед и по потреби ларингомикроскопију.
