Kad se izgubi dobar glas
Stalna promuklost je najizraženiji simptom, koji nastaje udruženim delovanjem raznih štetnih uticaja – cigareta, alkohola, prenaprezanja glasnica
Promuklost je simptom koji se čuje. Predstavlja problem izražen u smislu izmenjenog glasa, kojim osoba nije zadovoljna, odnosno koji ne ispunjava očekivane profesionalne i lične zahteve. Glas najboljeg kvaliteta je odraz zdrave, uravnotežene, emocionalno stabilne osobe. Predstavlja jedinstvenu, prepoznatljivu „ličnu kartu”, ekspresiju ličnosti u celini.
– Čudesni fenomen govora, u ovakvom obliku, jedinstven u prirodi, darovan je samo ljudskom biću. Za savremenog čoveka predstavlja obavezu, uz izazov da u uslovima intenzivne elektronske komunikacije neguje ovaj dar u neposrednoj, ličnoj komunikaciji – objašnjava za „Magazin” dr Tatjana Ikić, specijalista ORL.
– Ne samo vokalni profesionalci, glumci, pevači, radio i televizijski voditelji, profesori, vaspitači, komandno osoblje, sudije, advokati, menadžeri, treneri, sveštenici, lekari, prodavci već i ostali kod kojih je dobar glas u direktnoj vezi sa poslovnim rezultatima trpe sve veće profesionalno opterećenje.
Uzroci promuklosti
Rezonator ljudskog glasa je jedinstven i idealan, poseduje sposobnost menjanja oblika, zapremine i čvrstine zidova, čime postiže skoro neograničenu sposobnost adaptacije na izvor osnovnog tona sa stvaranjem niza varijacija zvukova. To ga čini savršenijim od bilo kog do sada konstruisanog muzičkog instrumenta.
Za dobar glas, odnosno fonaciju, neophodna je pravilna kontrola disanja, ritam disajnih pokreta i uzimanje adekvatne količine vazduha. Podršku pružaju traheobronhijalno stablo i pluća, svi respiratorni mišići, koštane strukture grudnog koša i karlice, koji zajedno čine aktivator glasa. Između aktivatora i rezonatora nalazi se grkljan kao generator, gde se glas formira u vidu osnovnog laringealnog tona u nivou glasnica. Prevelika ili nedovoljna količina vazduha narušava automatizme fonacije. Apođo, oslonac glasa, predstavlja osećaj udisajnog napora i koordinacije pokreta mišića pri udisaju i izdisaju. Veoma je važan za dobro kontrolisanu fonaciju. Dijafragma je najvažniji mišić disanja, aktivno se pokreće pri udisaju, a pasivno pri izdisaju.
– Bogatstvo emocija neophodan je uslov za puni razvoj unutrašnjeg života čoveka, ekspresiju ličnosti u vidu glasa i govora, njegovu socijalnu i stvaralačku aktivnost. Posebna važnost i preduslov, kako za formiranje, tako i za održavanje i kontrolu govora, pripada očuvanom sluhu – predočava dr Ikić.
– Zahvaljujući tome, osoba koja izgovara reči ili glasove u stanju je da sve izgovoreno i kontroliše. Kad nema sluha, nema ni razvitka govora, i takva osoba je gluvonema.
Akutni laringitis, naglo nastala promuklost uz bol u grlu, često prati infekcije gornjih disajnih puteva i prolazi zajedno s njima. Međutim, može nastati i kao posledica preterane upotrebe ili zloupotrebe glasa, preglasnog govora i naprezanja u bučnom okruženju... Kod dece, nagla promuklost usled zapaljenja može biti praćena ozbiljnim poteškoćama u disanju.
Stalna promuklost je najizraženiji simptom, koji nastaje udruženim delovanjem raznih štetnih uticaja – cigareta, alkohola, prenaprezanja glasnica, produžene vokalne aktivnosti u neadekvatnim mikroklimatskim uslovima i bučnom okruženju. Kliničkim pregledom nalazimo izmenjenu, hipertrofičnu sluznicu. Ovim pacijentima savetujemo da obave detaljan ORL i fonijatrijski pregled, a potom i laringomikroskopski pregled (LMS), kako bi se isključile maligne promene ili uklonile na vreme. Sve češće nailazimo na promuklost i hronični laringitis kod osoba sa neregulisanim želudačnim smetnjama i gastroezofagealnim refluksom (GERB).
Hronični kašalj, uporno nakašljavanje uz potrebu „pročišćavanja grla”, izaziva oštećenja na glasnicama u vidu krvnih podliva – hematoma, a vrlo često ima direktne veze sa neregulisanim GERB-om. Sve je praćeno promuklošću koja traje. Neophodno je lečenje uskladiti u saradnji sa gastroenterologom i pulmologom.
Polipi su benigni izraštaji u vidu loptastih formacija na široj osnovi ili peteljci, obično jednostrani, najčešće nastaju iz istih, provocirajućih razloga kao i hronični laringitis. Čvorići glasnica su mali, beli izraštaji, takozvani „pevački čvorići”, nastaju na spoju prednje i srednje trećine glasnica koje predstavlja najvulnerabilnije mesto na glasnici, mesto najintenzivnijeg kontakta dveju glasnica tokom fonacije (kao „žulj od tesne cipele”). Mogu se javiti kod dece i odraslih, učestalije kod žena, a relativno često kod vokalnih profesionalaca. U simptomatologiji dominira promuklost i zamor glasa. Važno je prepoznati ih na vreme i lečiti, jer daju dobar odgovor na konzervativni tretman i rehabilitaciju glasa u početku, dok u odmaklom stadijumu zahtevaju hirurško lečenje.
Neurogene paralize
Paralize glasnica mogu biti mišićne i neurogene. Mišićne pareze nastaju kao posledica zapaljenskih oboljenja larinksa i usled preopterećenosti glasa, u nedostatku dobre vokalne tehnike. Ova vrsta pareza je uvek simetrična i obostrana. Neurogene pareze i paralize larinksa mogu biti centralne i periferne, jednostrane ili obostrane. Centralne nastaju kod obostranih supranuklearnih oštećenja, jer jednostrana oštećenja ne izazivaju paralizu, zbog bikortikalne inervacije. One su predmet neurološkog lečenja. Za otorinolaringologa su od značaja periferne neurogene paralize. Simptomi zavise od toga da li je zahvaćeno stablo nervusa vagusa ili njegove grane. Kod jednostranih paraliza donjeg laringealnog nerva dominira promuklost, a pri naporu i otežano disanje, retko problemi s gutanjem. Kod oštećenja stabla vagusa pridružuju se i simptomi na srcu u vidu ekstrasistola i tahikardije. Simptomi jednostranih paraliza se vremenom povlače, kad zdrava polovina larinksa uspe da kompenzuje smanjenu funkciju paralizovane polovine. Obostrana, naglo nastala oštećenja vagusa ili njegovih grana, praćena su dramatičnim simptomima u vidu stridoroznog disanja i gušenja, uz očuvan glas. Kod postepeno nastale obostrane paralize, organizam se polako adaptira na disanje kroz uzani prostor između glasnica, pa se tek pri naporu javlja otežano disanje i gušenje.
– Funkcionalne disfonije nastaju kao posledica poremećenih fonacijskih automatizama kod potpuno očuvanog vokalnog aparata – smatra naša sagovornica.
– Usled neadekvatne tehnike pri fonaciji dolazi do mešanja fonacijske i sfinkterske funkcije larinksa, što uzrokuje hiperkontrakciju, hiperkineziju vokalne muskulature, ali nekada i njen smanjeni tonus. Patologija se razvija usled nepravilne upotrebe ili zloupotrebe glasa, bez organskog problema.
Jake emocije, strah i slično, sprečavaju čoveka da uradi koordinaciju fonacijskih pokreta, što uzrokuje nastanak poremećaja govora. Emocije sa presudnim uticajem na glas čoveka manifestuju se u doživljavanju sopstvene ličnosti, emocionalnom ponašanju i fiziološkim promenama u organizmu. Preterana radost, žalost, konfliktne situacije, strah dovode do poremećaja glasa, koji se klinički manifestuju kao poremećaj stvaranja glasa (psihogena disfonija), gubitak glasa (psihogena afonija) i otežano gutanje (spastička disfonija).
Psihogena afonija obično nastaje nakon neke konfliktne situacije koju karakteriše konverzivna neuroza i češće ih nalazimo kod žena. Intenzivna fonijatrijska vokalna i respiratorna kineziterapija daju izvanredne terapijske rezultate, uspostavljanjem pravilnih automatizama fonacije.
KOD LEKARA ŠTO PRE
Tumori larinksa daju promuklost kao jedan od prvih simptoma, a prati ih zamor glasa i povremeno bol. U odmakloj fazi gubitak glasa i otežano disanje. Od velike je važnosti javiti se lekaru kod prvih simptoma i otkloniti svaku sumnju na ovu bolest. U ranoj fazi lako se dijagnostikuju zbog dostupnosti glasnica pregledu, dobro se odstranjuju, uz solidno očuvan glas.
Dijagnostika problema glasa i govora počinje već prvim kontaktom s pacijentom audio-vizuelnim pregledom, odnosno posmatranjem i slušanjem. Kliničkim ORL pregledom procenjuje se stanje organa gornjih disajnih puteva. U nastavku, laringoskopski pregled precizno locira promene na glasnicama, strukturama donjeg sprata ždrela, grkljana i početnog dela dušnika, kao i ulaza u jednjak.
SPECIFIČNE METODE
Osim kliničkog ORL pregleda, u fonijatriji se koriste specifične metode pregleda, u koje spadaju sonografija i magnetofonsko snimanje, a od neobičnog značaja je video-stroboskopija. Ova metoda omogućava vizualizaciju i praćenje pokreta glasnica, koje su inače nedostupne ljudskom oku. Ovo je od izuzetne važnosti za procenu intenziteta zapaljenja i otkrivanja maligne bolesti u samom početku. Stroboskopski pregled, obrnuto filmskoj traci, usporava inače prebrze pokrete glasnica i čini da ih ljudsko oko može registrovati i pratiti. Savremena dijagnostika podrazumeva fiber-endoskopski i rigidni endo video laringoskopski pregled i po potrebi laringomikroskopiju.
