Окна и тунели под пољима ружа
Позив младим геолозима да се придруже истраживањима која ће, у досад најбољим условима, трајати више деценија. Тренинг центар за увид у разне рударске ситуације
Кацига, заштитне наочаре, маска, прслук, чак и заштитне рукавице и ципеле стоје испред вас ако добијете дозволу да посетите борски „Чукару Пеки”, познат као први зелени рудник у Србији. „Обавезно вежите косу и скупите је испод кациге”, додају строго представници компаније „Циђин Мајнинг” док говоре обавезне инструкције за посетиоце, како би били сигурни да ћете бити заштићени у кретању кроз погоне у којима се прерађују и топе бакар и злато.
Огромне рудне површине овог новог рудника, основаног са доласком кинеског партнера у РТБ Бор, прекривене су дрвећем, травом и цвећем и у заштити околине користе се најсавременије технологије, тако да је шетња перивојима до рудника кроз поља ружа, лаванди и кроз засаде четинара изузетно пријатна. Али, безбедност у рудницима је на првом месту, како нам на „старту” несвакидашње „екскурзије” објашњава у пуној рударској опреми Су Јонгдинг, млади генерални директор савремене компаније „Србија Сиђин Мајнинг”.
„Откако смо 2019. дошли у Бор инсистирамо на безбедном радном окружењу. И док је трајала изградња рудника отвореног 2021. користили смо напредну заштитну технологију. Како тада, и сада инсистирамо на одрживом развоју, сигурности и запошљавању младих стручњака којима смо обезбедили првокласно радно окружење. Када смо дошли било је стотинак радника, а сада их је 1.300”, рекао је. Дан отворених врата организовали су, додао је, како би новинарима приказали сам процес производње руда, модерне погоне, лабораторије и радионице „у којима могу да виде најсавременије технологије и промене традиционално схватање о томе како изгледају рудници”.
Пролазимо, идући ка њима, поред „зелене” речице новога „града у граду”, у ком су читаве породице нашле ухлебљење: „У процесу производње вода се редовно прочишћава и поново користи. Такође, методом „паста-засипа”, јаловина се враћа у земљу. Поштујемо, дакле, принцип одрживости и чувамо околину”, објашњава рударски инжењер Марко Петровић.
Испред црвеног Павиљона српско-кинеског пријатељства сачекао нас је Душан Вишњић који је у компанији задужен за заштиту животне средине. Павиљон који симболише заједнички рад, с погледом на десетак хиљада засада разног цвећа и на јединствено поље лаванде, отворен је прошле године: „У жељи кинеских партнера да наша страна преузме руковођење рудником када се једнога дана обучимо новим технологијама, после дугог периода у ком је српско рударство било у запећку, павиљон смо изградили ради заједничких окупљања. Најзад, лепо је да можемо да изађемо из канцеларије и у њему одржавамо састанке кад је лепо време”, каже. Додаје како камиони редовно перу улице „зеленог града” у ком је „сав материјал покривен” и да је чиста и здрава средина побољшала знатно заштиту од загађења Бора и околине.
Из расадника „Чукару Пеки” поглед се спушта на непрегледна зелена поља разног засада, богата птичјим и животињским светом. Ретке птице, срндаћи и друга дивљач под заштитом су екипе за мониторинг на пољима рудника. Пред почетак његове изградње, радило се већ на озелењавању, пошумљавању и рекултивацији земљишта. Како кажу агро инжењери, по првобитном плану је 87 хектара озелењено травом, а простор рудника оплемењен са више од 20.000 садница ниског и високог растиња, дрвећа и цвећа.
Тим за озелењавање је млад, а наши и кинески радници трудили су се да нам дочарају своја дела. Петнаестак паркова са цветним лејама и каменим пешачки стазама се простире на више од 13 хектара земљишта у чије уређење је уложено више од 25 милиона долара. Настављају се и планови о засадима воћњака, повртних култура, риболовног подручја и ботаничке баште, као и соларне електране и панела. Уз 500 милиона евра за развој рудника, компанија је уложила више од 70 милиона долара у екологију, неки су од података.
Знање о рудама с колена на колено
Млади геолошки инжењер и супервизор за истраживања Бојан Новаковић дошао је у Бор из Београда. Он је искористио долазак новинара да позове младе које интересују рударска истраживања да се придруже, обећавајући да им неће бити досадно: „Посао геолога јесте захтеван, истраживања са неизвесним исходом трају дуго, али је изузетно интересантан за стручњаке истраживачког духа. Сем тога, као што сам и ја учио од старијих, то јест од наших врхунских инжењера који су открили ово лежиште, сад могу и ја да пренесем то знање млађима. Ово је велико налазиште руде и истраживања ће трајати деценијама”.
Кристина Ђорђевић из одсека за људске ресурсе додаје да су „људи срж сваког успеха” и да су због тога овде покренути нови пројекти из образовања и здравства, а „просечна зарада је 30 одсто већа од републичког просека”.
На крају, стигли смо и до за нас најзанимљивијег дела – до Тренинг центра, смештеног поред спортске хале, у ком се запослени обучавају о раду, али и разним непредвидивостима у руднику. Како су људски живот и безбедност по програму рудника на првом месту, запослени по до танчина исписанима правилима знају своју одговорност како би се сваки радни дан завршио тако да сви нормално оду својим кућама. У тренинг центру који је посетило више од десет хиљада људи, они могу да упознају целу организацију посла, али и да уз помоћ виртуелне технологије искусе више од 40 рударских ситуација и упуте се како да се у њима понашају.
Осим лутке-тренажера за кардиопулмоналну реанимацију, видели смо и како се радник са ВР наочарима креће у непредвидивој ситуацији, као и како се сигнализира за помоћ у случају сваке од физичких повреда.
Тражио се новинар добровољац за ВР управљање рударским возилом у вожњи кроз тунеле... У име наше редакције, без ударања у зидове и са скретањем на време, тунел је успешно савладан, судећи по аплаузу на крају.
Интернет на пола километра под земљом
Дубински чекићи и робот машине које топе бакар одјекују кроз подземне тунеле, док на површини рударске породице и посетиоци уживају у башти под ведрим небом. И док се једни спремају да иду кући перући зубе после ужине у најсавременијим условима, други се спуштају лифтом више од 500 метара испод улаза на површини. Иако су нам рекли да није препоручљиво извештај слати из рудника, сазнајемо да интернет ради и на 530 метара под земљом.
Посета руднику Велики Кривељ
Пре доласка у Чукару Пеки, новинари су поводом недавног Дана отворених врата посетили стари рудник Велики Кривељ чији су рад обновили кинески партнери из компаније "Циђин копер". Посетили смо и једну од најсавременијих топионица и видели робот-машину која је значајно унапредила њен радни процес.
