Okna i tuneli pod poljima ruža
Poziv mladim geolozima da se pridruže istraživanjima koja će, u dosad najboljim uslovima, trajati više decenija. Trening centar za uvid u razne rudarske situacije
Kaciga, zaštitne naočare, maska, prsluk, čak i zaštitne rukavice i cipele stoje ispred vas ako dobijete dozvolu da posetite borski „Čukaru Peki”, poznat kao prvi zeleni rudnik u Srbiji. „Obavezno vežite kosu i skupite je ispod kacige”, dodaju strogo predstavnici kompanije „Ciđin Majning” dok govore obavezne instrukcije za posetioce, kako bi bili sigurni da ćete biti zaštićeni u kretanju kroz pogone u kojima se prerađuju i tope bakar i zlato.
Ogromne rudne površine ovog novog rudnika, osnovanog sa dolaskom kineskog partnera u RTB Bor, prekrivene su drvećem, travom i cvećem i u zaštiti okoline koriste se najsavremenije tehnologije, tako da je šetnja perivojima do rudnika kroz polja ruža, lavandi i kroz zasade četinara izuzetno prijatna. Ali, bezbednost u rudnicima je na prvom mestu, kako nam na „startu” nesvakidašnje „ekskurzije” objašnjava u punoj rudarskoj opremi Su Jongding, mladi generalni direktor savremene kompanije „Srbija Siđin Majning”.
„Otkako smo 2019. došli u Bor insistiramo na bezbednom radnom okruženju. I dok je trajala izgradnja rudnika otvorenog 2021. koristili smo naprednu zaštitnu tehnologiju. Kako tada, i sada insistiramo na održivom razvoju, sigurnosti i zapošljavanju mladih stručnjaka kojima smo obezbedili prvoklasno radno okruženje. Kada smo došli bilo je stotinak radnika, a sada ih je 1.300”, rekao je. Dan otvorenih vrata organizovali su, dodao je, kako bi novinarima prikazali sam proces proizvodnje ruda, moderne pogone, laboratorije i radionice „u kojima mogu da vide najsavremenije tehnologije i promene tradicionalno shvatanje o tome kako izgledaju rudnici”.
Prolazimo, idući ka njima, pored „zelene” rečice novoga „grada u gradu”, u kom su čitave porodice našle uhlebljenje: „U procesu proizvodnje voda se redovno pročišćava i ponovo koristi. Takođe, metodom „pasta-zasipa”, jalovina se vraća u zemlju. Poštujemo, dakle, princip održivosti i čuvamo okolinu”, objašnjava rudarski inženjer Marko Petrović.
Ispred crvenog Paviljona srpsko-kineskog prijateljstva sačekao nas je Dušan Višnjić koji je u kompaniji zadužen za zaštitu životne sredine. Paviljon koji simboliše zajednički rad, s pogledom na desetak hiljada zasada raznog cveća i na jedinstveno polje lavande, otvoren je prošle godine: „U želji kineskih partnera da naša strana preuzme rukovođenje rudnikom kada se jednoga dana obučimo novim tehnologijama, posle dugog perioda u kom je srpsko rudarstvo bilo u zapećku, paviljon smo izgradili radi zajedničkih okupljanja. Najzad, lepo je da možemo da izađemo iz kancelarije i u njemu održavamo sastanke kad je lepo vreme”, kaže. Dodaje kako kamioni redovno peru ulice „zelenog grada” u kom je „sav materijal pokriven” i da je čista i zdrava sredina poboljšala znatno zaštitu od zagađenja Bora i okoline.
Iz rasadnika „Čukaru Peki” pogled se spušta na nepregledna zelena polja raznog zasada, bogata ptičjim i životinjskim svetom. Retke ptice, srndaći i druga divljač pod zaštitom su ekipe za monitoring na poljima rudnika. Pred početak njegove izgradnje, radilo se već na ozelenjavanju, pošumljavanju i rekultivaciji zemljišta. Kako kažu agro inženjeri, po prvobitnom planu je 87 hektara ozelenjeno travom, a prostor rudnika oplemenjen sa više od 20.000 sadnica niskog i visokog rastinja, drveća i cveća.
Tim za ozelenjavanje je mlad, a naši i kineski radnici trudili su se da nam dočaraju svoja dela. Petnaestak parkova sa cvetnim lejama i kamenim pešački stazama se prostire na više od 13 hektara zemljišta u čije uređenje je uloženo više od 25 miliona dolara. Nastavljaju se i planovi o zasadima voćnjaka, povrtnih kultura, ribolovnog područja i botaničke bašte, kao i solarne elektrane i panela. Uz 500 miliona evra za razvoj rudnika, kompanija je uložila više od 70 miliona dolara u ekologiju, neki su od podataka.
Znanje o rudama s kolena na koleno
Mladi geološki inženjer i supervizor za istraživanja Bojan Novaković došao je u Bor iz Beograda. On je iskoristio dolazak novinara da pozove mlade koje interesuju rudarska istraživanja da se pridruže, obećavajući da im neće biti dosadno: „Posao geologa jeste zahtevan, istraživanja sa neizvesnim ishodom traju dugo, ali je izuzetno interesantan za stručnjake istraživačkog duha. Sem toga, kao što sam i ja učio od starijih, to jest od naših vrhunskih inženjera koji su otkrili ovo ležište, sad mogu i ja da prenesem to znanje mlađima. Ovo je veliko nalazište rude i istraživanja će trajati decenijama”.
Kristina Đorđević iz odseka za ljudske resurse dodaje da su „ljudi srž svakog uspeha” i da su zbog toga ovde pokrenuti novi projekti iz obrazovanja i zdravstva, a „prosečna zarada je 30 odsto veća od republičkog proseka”.
Na kraju, stigli smo i do za nas najzanimljivijeg dela – do Trening centra, smeštenog pored sportske hale, u kom se zaposleni obučavaju o radu, ali i raznim nepredvidivostima u rudniku. Kako su ljudski život i bezbednost po programu rudnika na prvom mestu, zaposleni po do tančina ispisanima pravilima znaju svoju odgovornost kako bi se svaki radni dan završio tako da svi normalno odu svojim kućama. U trening centru koji je posetilo više od deset hiljada ljudi, oni mogu da upoznaju celu organizaciju posla, ali i da uz pomoć virtuelne tehnologije iskuse više od 40 rudarskih situacija i upute se kako da se u njima ponašaju.
Osim lutke-trenažera za kardiopulmonalnu reanimaciju, videli smo i kako se radnik sa VR naočarima kreće u nepredvidivoj situaciji, kao i kako se signalizira za pomoć u slučaju svake od fizičkih povreda.
Tražio se novinar dobrovoljac za VR upravljanje rudarskim vozilom u vožnji kroz tunele... U ime naše redakcije, bez udaranja u zidove i sa skretanjem na vreme, tunel je uspešno savladan, sudeći po aplauzu na kraju.
Internet na pola kilometra pod zemljom
Dubinski čekići i robot mašine koje tope bakar odjekuju kroz podzemne tunele, dok na površini rudarske porodice i posetioci uživaju u bašti pod vedrim nebom. I dok se jedni spremaju da idu kući perući zube posle užine u najsavremenijim uslovima, drugi se spuštaju liftom više od 500 metara ispod ulaza na površini. Iako su nam rekli da nije preporučljivo izveštaj slati iz rudnika, saznajemo da internet radi i na 530 metara pod zemljom.
Poseta rudniku Veliki Krivelj
Pre dolaska u Čukaru Peki, novinari su povodom nedavnog Dana otvorenih vrata posetili stari rudnik Veliki Krivelj čiji su rad obnovili kineski partneri iz kompanije "Ciđin koper". Posetili smo i jednu od najsavremenijih topionica i videli robot-mašinu koja je značajno unapredila njen radni proces.
