У СЕЛУ ГОЛОЧЕЛУ КОД КРАГУЈЕВЦА

Спиралне тује и палме у сеоском дворишту

Добитница признања за најлепшу башту Гордана Младеновић Костић доносила је саднице са својих путовања

(Фото: лична архива )

Прошлонедељна манифестација „Дани шљива” у Страгрима код Тополе завршила се доделом награда за најуређеније окућнице и етно дворишта. Међу признањима је била и Награда за најлепше двориште коју је Туристичка организација Крагујевца у сарадњи са Градом доделила Гордани Младеновић Костић.

Гордана са наградом поред директорке ТО Крагујевца Мирјане Миленковић

„Кућна башта у крагујевачком селу Голочело истиче се у околини и пример је уређења окућнице у крају богатом разноврсним биљем и дрвећем”, рекла је додељујући јој ову награду директорка Туристичке организације Крагујевца Мирјана Миленковић. Она је, том приликом, Гордани доделила и већ традиционалну Награду за најлепши детаљ у дворишту – за фонтану и мостић у њеној сеоској башти.

„Све је почело када је супруг направио камену фонтану из своје маште, ни на једну се није угледао. Двориште је, потом, са дрвеним мостићем преко наше 'речице' почело да личи на водени врт, па сам га и украсила разним биљкама и дрвећем које сам доносила са путовања. У своје село 'донела' сам Европу правећи, према нашем поднебљу, један медитерански врт 21. века”, рекла је добитница награде за „Моју кућу”.

Етно двориште препознатљиво је по „спиралним тујама” како зову  дрвеће коју је по Горданиној замисли обликовао спирално њен супруг Милош маказицама за орезивање живе ограде. Једну тују обликовао је као лопту, а у дворишту има и јапанског јавора које домаћица сматра племенитим дрветом. Има лијандера, али и палми, а она највише воли тисово дрво. По предању, каже, од Исуса Христа наовамо се од тисовине праве крстови и крстићи које верници носе. Као побожна, Гордана је садила биље и дрвеће по угледу на манастирска дворишта која, такође, обилази, верујући да овакво растиње штити кућу. Стижући и да на путовањима прати супруга који ради у иностранству, она се првенствено бави васпитавањем три сина и узгајањем биља. Међу омиљеним биљкама јој је и тамјаника, у великим саксијама, јер је у питању биљка која мирише на тамјан. Она не захтева, каже, ни посебну негу ни прихрану.

„Фотинија, међутим, као и сурфинија захтева посебну бригу и исхрану. Стално окопавам плевим, садим. Али поносна сам – у своје село донела сам и жбунасти евонимус, жуто и бело зелених листова. Али, овај врт красе и ловор-вишња и лаванда. Моја башта складно дише, јер у њој проводим дане”.

Целу башту одржава сама са својих десет прстију, како каже, заливајући је свакодневно и косећи траву обичном косилицом свака три до четири дана.

Тамјаника над Гружом је подсећа на света места