Spiralne tuje i palme u seoskom dvorištu
Dobitnica priznanja za najlepšu baštu Gordana Mladenović Kostić donosila je sadnice sa svojih putovanja
Prošlonedeljna manifestacija „Dani šljiva” u Stragrima kod Topole završila se dodelom nagrada za najuređenije okućnice i etno dvorišta. Među priznanjima je bila i Nagrada za najlepše dvorište koju je Turistička organizacija Kragujevca u saradnji sa Gradom dodelila Gordani Mladenović Kostić.
„Kućna bašta u kragujevačkom selu Goločelo ističe se u okolini i primer je uređenja okućnice u kraju bogatom raznovrsnim biljem i drvećem”, rekla je dodeljujući joj ovu nagradu direktorka Turističke organizacije Kragujevca Mirjana Milenković. Ona je, tom prilikom, Gordani dodelila i već tradicionalnu Nagradu za najlepši detalj u dvorištu – za fontanu i mostić u njenoj seoskoj bašti.
„Sve je počelo kada je suprug napravio kamenu fontanu iz svoje mašte, ni na jednu se nije ugledao. Dvorište je, potom, sa drvenim mostićem preko naše 'rečice' počelo da liči na vodeni vrt, pa sam ga i ukrasila raznim biljkama i drvećem koje sam donosila sa putovanja. U svoje selo 'donela' sam Evropu praveći, prema našem podneblju, jedan mediteranski vrt 21. veka”, rekla je dobitnica nagrade za „Moju kuću”.
Etno dvorište prepoznatljivo je po „spiralnim tujama” kako zovu drveće koju je po Gordaninoj zamisli oblikovao spiralno njen suprug Miloš makazicama za orezivanje žive ograde. Jednu tuju oblikovao je kao loptu, a u dvorištu ima i japanskog javora koje domaćica smatra plemenitim drvetom. Ima lijandera, ali i palmi, a ona najviše voli tisovo drvo. Po predanju, kaže, od Isusa Hrista naovamo se od tisovine prave krstovi i krstići koje vernici nose. Kao pobožna, Gordana je sadila bilje i drveće po ugledu na manastirska dvorišta koja, takođe, obilazi, verujući da ovakvo rastinje štiti kuću. Stižući i da na putovanjima prati supruga koji radi u inostranstvu, ona se prvenstveno bavi vaspitavanjem tri sina i uzgajanjem bilja. Među omiljenim biljkama joj je i tamjanika, u velikim saksijama, jer je u pitanju biljka koja miriše na tamjan. Ona ne zahteva, kaže, ni posebnu negu ni prihranu.
„Fotinija, međutim, kao i surfinija zahteva posebnu brigu i ishranu. Stalno okopavam plevim, sadim. Ali ponosna sam – u svoje selo donela sam i žbunasti evonimus, žuto i belo zelenih listova. Ali, ovaj vrt krase i lovor-višnja i lavanda. Moja bašta skladno diše, jer u njoj provodim dane”.
Celu baštu održava sama sa svojih deset prstiju, kako kaže, zalivajući je svakodnevno i koseći travu običnom kosilicom svaka tri do četiri dana.
