Кромпир је настао из парадајза
Пре девет милиона година из црвеног поврћа укрштањем с другом биљком настала је једна од најпопуларнијих намирница на свету
Парадајз и кромпир не личе ни по изгледу ни по укусу, али баш ове две намирнице имају заједничко порекло које датира од пре чак девет милиона година. Наиме, кинески научници утврдили су да кромпир потиче од давног претка – парадајза, из којег је еволуирао у далекој прошлости. Дивљи парадајз, који је растао у Андима, укрштао се с биљком Etuberosum, која је прекривала многе површине планете милионима година уназад. У дугом временском периоду дошло је до мешања генетског материјала две биљке, из којег је настала потпуно нова врста, пренео је „Гардијан”.
„Парадајз је мајка, а Etuberosum отац кромпира, али било је потребно много времена и испитивања да бисмо дошли до овог закључка”, објаснио је Санвен Хуанг, професор на кинеском Институту за пољопривредну геномику у Шенжену, који је био вођа истраживања.
Изнад површине биљка кромпира изгледа скоро идентично као Etuberosum, тврде научници. Међутим, разлика је јасна – Etuberosum има танке подземне стабљике и нема скробних кртола, које кромпир чине готово најпопуларнијом намирницом на планети. Да би објаснили кртоле, научници су одговоре потражили у подацима о парадајзу. Утврдили су да, иако не производи кртоле, дели запањујуће сличан генетски профил.
„Они припадају истој породици биљака, заједно с патлиџаном и дуваном, али парадајз, кромпир и Etuberosum су генетски најближи”, истакао је Хуанг.
Истраживачки тим анализирао је 450 генома из култивисаног кромпира и 56 дивљих врста. По речима Џенга Џанга, аутора студије, реч је о једној од највећих геномских колекција дивљег кромпира које су до сада анализиране, објавио је британски медиј делове студије недавно публиковане у часопису „Сел”.
Тим је открио да су два гена кључна за прављење кртола, СП6А, који се налази у парадајзу, и ИТ1, пронађен у биљци Etuberosum. Ниједан ген није довољан сам по себи, али њиховим укрштањем, као што се то десило са биљком кромпира, они ступају у интеракцију, покрећући снажан процес који трансформише подземне стабљике у скробне, укусне кртоле.
„Студија је револуционарна јер показује како догађај хибридизације може да створи нову лозу с бројним врстама”, објаснио је Џејмс Малет, професор еволуционе биологије на Универзитету Харвард.
Кромпир је наследио стабилну мешавину гена од оба родитеља, што га чини чврстом, отпорном биљком. Његове кртоле складиште енергију, помажући му да преживи зиму или сушу и омогућавајући му да се размножава без потребе за семеном или опрашивачима, наведено је у студији. Уместо тога, нове биљке расту из пупољака који ничу на кртолама. Једна од најпопуларнијих намирница у свету у 16. веку кренула је из Анда на шпанским бродовима. У почетку су многи били скептични према њој јер је расла под земљом, али је убрзо прихваћена због хранљивости и способности да издржи лоше услове.
