Krompir je nastao iz paradajza
Pre devet miliona godina iz crvenog povrća ukrštanjem s drugom biljkom nastala je jedna od najpopularnijih namirnica na svetu
Paradajz i krompir ne liče ni po izgledu ni po ukusu, ali baš ove dve namirnice imaju zajedničko poreklo koje datira od pre čak devet miliona godina. Naime, kineski naučnici utvrdili su da krompir potiče od davnog pretka – paradajza, iz kojeg je evoluirao u dalekoj prošlosti. Divlji paradajz, koji je rastao u Andima, ukrštao se s biljkom Etuberosum, koja je prekrivala mnoge površine planete milionima godina unazad. U dugom vremenskom periodu došlo je do mešanja genetskog materijala dve biljke, iz kojeg je nastala potpuno nova vrsta, preneo je „Gardijan”.
„Paradajz je majka, a Etuberosum otac krompira, ali bilo je potrebno mnogo vremena i ispitivanja da bismo došli do ovog zaključka”, objasnio je Sanven Huang, profesor na kineskom Institutu za poljoprivrednu genomiku u Šenženu, koji je bio vođa istraživanja.
Iznad površine biljka krompira izgleda skoro identično kao Etuberosum, tvrde naučnici. Međutim, razlika je jasna – Etuberosum ima tanke podzemne stabljike i nema skrobnih krtola, koje krompir čine gotovo najpopularnijom namirnicom na planeti. Da bi objasnili krtole, naučnici su odgovore potražili u podacima o paradajzu. Utvrdili su da, iako ne proizvodi krtole, deli zapanjujuće sličan genetski profil.
„Oni pripadaju istoj porodici biljaka, zajedno s patlidžanom i duvanom, ali paradajz, krompir i Etuberosum su genetski najbliži”, istakao je Huang.
Istraživački tim analizirao je 450 genoma iz kultivisanog krompira i 56 divljih vrsta. Po rečima Dženga Džanga, autora studije, reč je o jednoj od najvećih genomskih kolekcija divljeg krompira koje su do sada analizirane, objavio je britanski medij delove studije nedavno publikovane u časopisu „Sel”.
Tim je otkrio da su dva gena ključna za pravljenje krtola, SP6A, koji se nalazi u paradajzu, i IT1, pronađen u biljci Etuberosum. Nijedan gen nije dovoljan sam po sebi, ali njihovim ukrštanjem, kao što se to desilo sa biljkom krompira, oni stupaju u interakciju, pokrećući snažan proces koji transformiše podzemne stabljike u skrobne, ukusne krtole.
„Studija je revolucionarna jer pokazuje kako događaj hibridizacije može da stvori novu lozu s brojnim vrstama”, objasnio je Džejms Malet, profesor evolucione biologije na Univerzitetu Harvard.
Krompir je nasledio stabilnu mešavinu gena od oba roditelja, što ga čini čvrstom, otpornom biljkom. Njegove krtole skladište energiju, pomažući mu da preživi zimu ili sušu i omogućavajući mu da se razmnožava bez potrebe za semenom ili oprašivačima, navedeno je u studiji. Umesto toga, nove biljke rastu iz pupoljaka koji niču na krtolama. Jedna od najpopularnijih namirnica u svetu u 16. veku krenula je iz Anda na španskim brodovima. U početku su mnogi bili skeptični prema njoj jer je rasla pod zemljom, ali je ubrzo prihvaćena zbog hranljivosti i sposobnosti da izdrži loše uslove.
