Лимфом, болест са сто лица

Израз лимфоми стоји испред групе болести познате као „рак крви”. Због нејасних симптома ова малигна болест се не препознаје на време и оболели и даље касне с одласком лекару.

– Свако може да оболи од лимфома, без обзира на животну доб, пол, чињеницу да је водио здрав живота – казала је Маја Марковић, председница Удружења пацијената оболелих од лимфома „Липа”, на недавној конференцији за новинаре поводом Националног дана борбе против лимфома. Зато је и поручила да рано препознавање симптома и већа доступност савремених терапија у првим линијама лечења за пацијенте значе већу шансу за излечење, бољи квалитет живота у току и након лечења.

Како препознати болест, за коју кажу да је са сто лица?

– Малаксалост, осећање сталног умора, чак и након проспаване ноћи, презнојавање приликом спавања, упоран свраб, кашаљ, температура – неки су од потенцијалних знакова болести и ако трају дуже од 10 до 15 дана, неопходно је јавити се лекару. То не мора да значи ништа, али могу да буду рани симптоми – објаснила је Марковићева, која је и сама имала лимфом и то најагресивнији који се проширио по читавом организму.

Признала је да је имала све симптоме, али их је занемаривала:

– Била сам млада, запослена, мајка двоје деце, када сам почела да имам стално повишену температуру, осећај умора, кашљуцање, осип по кожи и обилно ноћно знојење, нисам толико обраћала пажњу на то. Тек када сам напипала увећану лимфну жлезду на глави, схватила сам да је време да се обратим лекару. Да сам се јавила раније доктору, ток лечења би ишао другачије. Овако, болест је откривена у последњем стадијуму и борба је трајала три године.

Око 1.500 пацијената у Србији годишње оболи од ове ретке хематолошке болести. Заједнички именитељ за све њих је дуг пут до потврде дијагнозе и почетка лечења. Већа доступност иновативних терапија, на позитивној листи РФЗО-а, нарочито у случају агресивнијих форми, од пресудног је значаја за већину пацијената.

Дијагноза није и смртна пресуда

Уз то хематолога у Србији има мало, али, како је рекао проф. др Предраг Ђурђевић, директор Клинике за хематологију УКЦ Крагујевац, ипак постижу да сваки оболели на време прими терапију. Он је казао и да је погрешно уверење да малигна болест значи смртну пресуду. Значајан део болесника с лимфомом се излечи, а Мају Марковић је представио као пример некога у ремисији (стање после хемиотерапије које се сматра периодом без болести).

– Да би се успоставила дијагноза лимфома, мора да се уради биопсија захваћеног ткива. Патолог утврђује тип лимфома, а на нама лекарима је да дефинишемо колико је болест узнапредовала, односно у којем је стадијуму. Није исто када пацијент има лимфом само једне регије, на пример на врату, или када има захваћену косну срж, јетру… Лошија прогноза не значи да је битка изгубљена. Боримо се с различитим стадијумима болести – казао је он.

Објаснио је и да је тежи део посла којим типом терапије некога лечити, а код неких пацијената чак не мора одмах да се крене с лечењем. Доминантни вид терапије је хемотерапија, може да се примени зрачење, а све боље резултате даје примена различитих видова биолошке терапије.

– До пре неколико година примењивали смо иновативну „циљану” терапију моноклонским антителима која је направила велику револуцију у лечењу нон-Хочкин лимфома. У новије време биспецифична антитела праве већи напредак – указао је др Ђурђевић.

Одговарајућом хемиоимунотерапијом око 60 одсто пацијента се излечи после прве линије лечења. Код 20–25 одсто пацијената после примене прве линије терапије болест се врати унутар две године. Код 10–15 одсто болесника изостане одговор у првој линији лечења. У овим случајевима пацијентима се понуде нове терапијске опције. Неки лекови могли би у значајној мери да унапреде лечење пацијената када би се нашли на позитивној листи, поручено је с овог скупа.

Потребни савременији лекови

– Постоји више од 80 врста лимфома, а главне категорије су Хочкинов и нон-Хочкинов лимфом. Они су разнородна и ретка група болести, али су међу 10 најчешћих болести на свету – напоменула је доцент др Зорица Цветковић, начелница хематолошког одељења КБЦ „Земун”.

– Постоје бројни фактори ризика, али нису јасно дефинисани као код карцинома дојке или грлића материце, када је реч о генетици или одређеној вирусној инфекцији. Значи од лимфома може да оболи било ко, па и онај који нема ниједан ризични фактор у својој породичној анамнези или понашању. Дијагноза лимфома је некада била смртоносна. Лимфоми су прве болести, уопште хематолошки малигнитети, где је заживела иновативна терапија. Прво моноклонско антитело ритуксимаб имало је намену у лечењу оболелих од лимфома. Сада се примењује код читавог низа аутоимунских и других болести и допринело је револуцији у излечењу – објаснила је др Цветковић.

Додала је да би свако ко добије дијагнозу лимфома требало да добије и оптималну терапију јер карактеристично за хематолошке болести је да уколико се иницијалним лечењем постигне комплетна ремисија (стање без болести), веће су шансе за дугогодишње излечење. Хемиотерапијом то се не може постићи код већине лимфома, а класична хемиотерапија доноси и читав низ компликација у каснијем добу од утицаја на плодност, појаве неких других малигнитета, инфекција…

– Због тога је неопходно омогућити иновативну терапију сваком пацијенту који се суочи с дијагнозом малигне болести у студентском, адолесцентном или радном животном периоду, па и касније, када оде у пензију. Нешто од тих лекова имамо, али имамо и списак од 20 лекова за које упорно годинама молимо и тражимо да се у интересу пацијената ставе на листу лекова. То више нису ни иновативни, већ лекови који су заживели, и код нас одобрени за другу терапијску линију, а показали су се толико ефикасним да су свуда у свету постали стандард лечења у првој терапијској линији. Успех лечења у првој терапијској линији даје велику шансу за дугогодишњим квалитетним животом. Терапија је скупа, али уколико се узме у обзир њена корист и за болесника и за породицу која о њему брине, онда је с економске стране то много исплативије. На то, заједно с Удружењем пацијената, покушавамо све ове године да укажемо – нагласила је др Цветковић.

Она је подсетила да је много лекова од пандемије вируса корона 2021. стављено на листу, али међу њима није ниједан из области хематологије. Сада, истина, постоји могућност да иновативни лек пацијент може да добије ако су исцрпљене све претходне терапијске линије.

– Ми се боримо да ти лекови не буду доступни тек онда када је све оно претходно доступно исцрпљено, већ онда када је потребно. Зато апелујемо да се та терапија нађе на листи. То није велики број болесника – казала је др Цветковић.

Ни могућност да наши пацијенти учешћем у клиничким студијама добију лекове у експерименталној фази не постоји, јер је предуслов за то да су пацијенти већ у првој терапијској линији добили неке од лекова који нису још код нас доступни.

Маја Марковић је додала да је она пример за такав начин лечења: она је примила – револуционарни лек за лимфом 2005. године, како је казала, 20 година након тога осећа се добро.

Не постоји чаробан лек, али постоје ефикаснији лекови, боримо се за примену лека који је најмање токсичан а најефикаснији, поручили су учесници конференције.

Психолошка помоћ

– Пуно је проблема с којима се пацијенти суочавају, од дијагнозе до уласка у ремисију – реч излечење не користимо. Удружење не одустаје од тражења начина како да помогне оболелим. На иницијативу доцента др Дарка Антића, директора Клинике за хематологију КЦС, пре годину дана покренут је пројекат групне психолошке подршке за наше пацијенте – подсетио је Урош Рајаковић, психотерапеут који с Аном Милановић води групе за психолошку подршку.