Limfom, bolest sa sto lica

Izraz limfomi stoji ispred grupe bolesti poznate kao „rak krvi”. Zbog nejasnih simptoma ova maligna bolest se ne prepoznaje na vreme i oboleli i dalje kasne s odlaskom lekaru.

– Svako može da oboli od limfoma, bez obzira na životnu dob, pol, činjenicu da je vodio zdrav života – kazala je Maja Marković, predsednica Udruženja pacijenata obolelih od limfoma „Lipa”, na nedavnoj konferenciji za novinare povodom Nacionalnog dana borbe protiv limfoma. Zato je i poručila da rano prepoznavanje simptoma i veća dostupnost savremenih terapija u prvim linijama lečenja za pacijente znače veću šansu za izlečenje, bolji kvalitet života u toku i nakon lečenja.

Kako prepoznati bolest, za koju kažu da je sa sto lica?

– Malaksalost, osećanje stalnog umora, čak i nakon prospavane noći, preznojavanje prilikom spavanja, uporan svrab, kašalj, temperatura – neki su od potencijalnih znakova bolesti i ako traju duže od 10 do 15 dana, neophodno je javiti se lekaru. To ne mora da znači ništa, ali mogu da budu rani simptomi – objasnila je Markovićeva, koja je i sama imala limfom i to najagresivniji koji se proširio po čitavom organizmu.

Priznala je da je imala sve simptome, ali ih je zanemarivala:

– Bila sam mlada, zaposlena, majka dvoje dece, kada sam počela da imam stalno povišenu temperaturu, osećaj umora, kašljucanje, osip po koži i obilno noćno znojenje, nisam toliko obraćala pažnju na to. Tek kada sam napipala uvećanu limfnu žlezdu na glavi, shvatila sam da je vreme da se obratim lekaru. Da sam se javila ranije doktoru, tok lečenja bi išao drugačije. Ovako, bolest je otkrivena u poslednjem stadijumu i borba je trajala tri godine.

Oko 1.500 pacijenata u Srbiji godišnje oboli od ove retke hematološke bolesti. Zajednički imenitelj za sve njih je dug put do potvrde dijagnoze i početka lečenja. Veća dostupnost inovativnih terapija, na pozitivnoj listi RFZO-a, naročito u slučaju agresivnijih formi, od presudnog je značaja za većinu pacijenata.

Dijagnoza nije i smrtna presuda

Uz to hematologa u Srbiji ima malo, ali, kako je rekao prof. dr Predrag Đurđević, direktor Klinike za hematologiju UKC Kragujevac, ipak postižu da svaki oboleli na vreme primi terapiju. On je kazao i da je pogrešno uverenje da maligna bolest znači smrtnu presudu. Značajan deo bolesnika s limfomom se izleči, a Maju Marković je predstavio kao primer nekoga u remisiji (stanje posle hemioterapije koje se smatra periodom bez bolesti).

– Da bi se uspostavila dijagnoza limfoma, mora da se uradi biopsija zahvaćenog tkiva. Patolog utvrđuje tip limfoma, a na nama lekarima je da definišemo koliko je bolest uznapredovala, odnosno u kojem je stadijumu. Nije isto kada pacijent ima limfom samo jedne regije, na primer na vratu, ili kada ima zahvaćenu kosnu srž, jetru… Lošija prognoza ne znači da je bitka izgubljena. Borimo se s različitim stadijumima bolesti – kazao je on.

Objasnio je i da je teži deo posla kojim tipom terapije nekoga lečiti, a kod nekih pacijenata čak ne mora odmah da se krene s lečenjem. Dominantni vid terapije je hemoterapija, može da se primeni zračenje, a sve bolje rezultate daje primena različitih vidova biološke terapije.

– Do pre nekoliko godina primenjivali smo inovativnu „ciljanu” terapiju monoklonskim antitelima koja je napravila veliku revoluciju u lečenju non-Hočkin limfoma. U novije vreme bispecifična antitela prave veći napredak – ukazao je dr Đurđević.

Odgovarajućom hemioimunoterapijom oko 60 odsto pacijenta se izleči posle prve linije lečenja. Kod 20–25 odsto pacijenata posle primene prve linije terapije bolest se vrati unutar dve godine. Kod 10–15 odsto bolesnika izostane odgovor u prvoj liniji lečenja. U ovim slučajevima pacijentima se ponude nove terapijske opcije. Neki lekovi mogli bi u značajnoj meri da unaprede lečenje pacijenata kada bi se našli na pozitivnoj listi, poručeno je s ovog skupa.

Potrebni savremeniji lekovi

– Postoji više od 80 vrsta limfoma, a glavne kategorije su Hočkinov i non-Hočkinov limfom. Oni su raznorodna i retka grupa bolesti, ali su među 10 najčešćih bolesti na svetu – napomenula je docent dr Zorica Cvetković, načelnica hematološkog odeljenja KBC „Zemun”.

– Postoje brojni faktori rizika, ali nisu jasno definisani kao kod karcinoma dojke ili grlića materice, kada je reč o genetici ili određenoj virusnoj infekciji. Znači od limfoma može da oboli bilo ko, pa i onaj koji nema nijedan rizični faktor u svojoj porodičnoj anamnezi ili ponašanju. Dijagnoza limfoma je nekada bila smrtonosna. Limfomi su prve bolesti, uopšte hematološki maligniteti, gde je zaživela inovativna terapija. Prvo monoklonsko antitelo rituksimab imalo je namenu u lečenju obolelih od limfoma. Sada se primenjuje kod čitavog niza autoimunskih i drugih bolesti i doprinelo je revoluciji u izlečenju – objasnila je dr Cvetković.

Dodala je da bi svako ko dobije dijagnozu limfoma trebalo da dobije i optimalnu terapiju jer karakteristično za hematološke bolesti je da ukoliko se inicijalnim lečenjem postigne kompletna remisija (stanje bez bolesti), veće su šanse za dugogodišnje izlečenje. Hemioterapijom to se ne može postići kod većine limfoma, a klasična hemioterapija donosi i čitav niz komplikacija u kasnijem dobu od uticaja na plodnost, pojave nekih drugih maligniteta, infekcija…

– Zbog toga je neophodno omogućiti inovativnu terapiju svakom pacijentu koji se suoči s dijagnozom maligne bolesti u studentskom, adolescentnom ili radnom životnom periodu, pa i kasnije, kada ode u penziju. Nešto od tih lekova imamo, ali imamo i spisak od 20 lekova za koje uporno godinama molimo i tražimo da se u interesu pacijenata stave na listu lekova. To više nisu ni inovativni, već lekovi koji su zaživeli, i kod nas odobreni za drugu terapijsku liniju, a pokazali su se toliko efikasnim da su svuda u svetu postali standard lečenja u prvoj terapijskoj liniji. Uspeh lečenja u prvoj terapijskoj liniji daje veliku šansu za dugogodišnjim kvalitetnim životom. Terapija je skupa, ali ukoliko se uzme u obzir njena korist i za bolesnika i za porodicu koja o njemu brine, onda je s ekonomske strane to mnogo isplativije. Na to, zajedno s Udruženjem pacijenata, pokušavamo sve ove godine da ukažemo – naglasila je dr Cvetković.

Ona je podsetila da je mnogo lekova od pandemije virusa korona 2021. stavljeno na listu, ali među njima nije nijedan iz oblasti hematologije. Sada, istina, postoji mogućnost da inovativni lek pacijent može da dobije ako su iscrpljene sve prethodne terapijske linije.

– Mi se borimo da ti lekovi ne budu dostupni tek onda kada je sve ono prethodno dostupno iscrpljeno, već onda kada je potrebno. Zato apelujemo da se ta terapija nađe na listi. To nije veliki broj bolesnika – kazala je dr Cvetković.

Ni mogućnost da naši pacijenti učešćem u kliničkim studijama dobiju lekove u eksperimentalnoj fazi ne postoji, jer je preduslov za to da su pacijenti već u prvoj terapijskoj liniji dobili neke od lekova koji nisu još kod nas dostupni.

Maja Marković je dodala da je ona primer za takav način lečenja: ona je primila – revolucionarni lek za limfom 2005. godine, kako je kazala, 20 godina nakon toga oseća se dobro.

Ne postoji čaroban lek, ali postoje efikasniji lekovi, borimo se za primenu leka koji je najmanje toksičan a najefikasniji, poručili su učesnici konferencije.

Psihološka pomoć

– Puno je problema s kojima se pacijenti suočavaju, od dijagnoze do ulaska u remisiju – reč izlečenje ne koristimo. Udruženje ne odustaje od traženja načina kako da pomogne obolelim. Na inicijativu docenta dr Darka Antića, direktora Klinike za hematologiju KCS, pre godinu dana pokrenut je projekat grupne psihološke podrške za naše pacijente – podsetio je Uroš Rajaković, psihoterapeut koji s Anom Milanović vodi grupe za psihološku podršku.