Пакетићи љубави и подршке

Марија Топаловић, данас апсолвент Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду, са 16 година схватила је да мали знак пажње, у виду пакетића с играчком, слаткишима и топлим писмом подршке, детету може измамити осмех, радост, улепшати дане, нарочито ако их због болести проводи затворено у кући или болници.

Схватила је и да филантропија није резервисана само за богате људе, већ и за оне који, иако немају много пара, увек могу да одвоје мало за некога ко је болестан и немоћан да би показали да им је стало до њих и да нису сами.

Она је у Србији покренула „Магичну пошту”, јединствени сервис и систем подршке који спаја родитеље деце са сметњама у развоју с људима широм земље, који желе да им пруже подршку у виду пакетића или честитке.

На списку више од петсто деце

– „Магична пошта” постоји као инстаграм профил који спаја људе који се јављају као пошиљаоци с породицама деце са сметњама у развоју која су код нас пријављена за примање пакетића. Тренутно имамо више од 500 деце на нашем списку. Одзив је леп, али увек би могао да буде бољи – каже за „Магазин” Марија.

Примаоци су деца с разним хроничним обољењима, интелектуалним сметњама, оштећењима вида, малигном болешћу... Иза „Магичне поште” тренутно стоји осам девојака, углавном студенткиња или су релативно скоро завршиле студије и сервис послује у Београду и Новом Саду. Четири су с Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, једна се бави само медијима, води инстаграм страницу, пише текстове, друга девојка бави се само логистиком, води табеле...

Најбоље је одмах на почетку објаснити како систем функционише и шта треба да ураде они који су заинтересовани да на овај начин помогну:

– Потребно је да нас пронађу на „Инстаграму”, јаве нам се и кажу да желе да пошаљу пакетић. Онда ми пошаљемо информације о једном одређеном детету, мада, ако неко каже да би волео дете одређеног узраста или пола, јер рецимо њихова ћерка има исто толико година па желе да обрадују неког сличног узраста, потражимо неког посебног. Оно што је суштина: гледамо да се поштује неки наш ред по листи, и тако спајамо по реду да бисмо биле сигурне да су сва деца добила равномерно. Најчешће изаберемо првог следећег с наше листе – објаснила је Марија.

Пошиљалац добија потом и неке основне личне податке, адресу, али и информацију шта то дете воли или шта му је потребно од играчака за, рецимо, развој моторике. Добија и обавештење о томе да ли је дете алергично на нешто, на неку храну, на пример, на кикирики.

– Рок за слање пакетића отприлике је две недеље да бисмо успеле да испратимо када је пошта и коме стигла. Пошиљалац шаље пакет директно родитељима детета. Углавном у њима буде макар једна играчка од онога што је дете рекло да га интересује, неки слаткиши, али ми наглашавамо да је најбитнији део пошиљке заправо писмо или честитка, која представља подршку детету и родитељима. Та писма родитељи чувају, читају их изнова са својом децом када им је потребна додатна подршка у животу. Тај део нам је јако битан – истиче Марија Топаловић.

Додаје да током године стигне између 400 и 500 пакетића, да успевају по два пута да споје пошиљаоце и децу, а посебна је новогодишња акција. Тада организују саме акцију и у складишту сакупљају донације од којих праве пакетиће и директно их шаљу деци, да би свима за Нову годину стигли у исто време.

– Постојимо седам година и радујемо се што се наша прича шири. Скоро смо примиле три нове девојке како бисмо могле и нову децу да ставимо на наш списак, да немамо листу чекања за уписивање и да се не би десило да нека деца остану без пакетића. Од почетка године уписале смо више од стотину нове деце. Покривамо читаву Србију, ја у Београду имам шездесеторо деце, али има их и у мањим местима – прича Марија.

Она је и иницијатор идеје. У причу је кренула пре тачно седам година, 18. марта. Постоји овакав програм у виду интернационалне „Магичне поште”.

– У тренутку када сам сазнала за њих, они су имали 200 деце на списку и међу њима је била само једна девојчица из Србије. Када сам се пријавила за слање пакетића, они нису знали да сам ја из Србије, али су ме спојили баш с њом. Пошто сам послала први пакетић, упознала сам њену маму и причале смо како би било лепо да се то покрене и код нас. Наиме, слање пакетића у иностранство изискује и више трошкова, а посебна прича била је језичка баријера, јер писма подршке морају да буду написана на енглеском, без обзира на то где је дете. А поента је да баш деца могу да читају та писма која им шаљу вршњаци или људи добре воље – каже млада филантропкиња.

Признаје да када је покренула овај сервис за Србију, није имала нека велика очекивања, а и тада је имала само 16 година. Марија Топаловић врло свестрано помаже људима, односно деци с развојним тешкоћама. Она ради такође и у удружењу „Потковица” које се бави терапијом помоћу коња.

Редовни пошиљаоци

Вреди забележити и да су се у нашој „Магичној пошти” већ издвојили редовни пошиљаоци који шаљу сваког месеца пакетић, неки истом детету, неки различитој деци. Такође, има и деце која су на листи од оснивања.

– Ми никога не бришемо с листе, деца настављају да примају пакетиће све док родитељи не одлуче другачије. Нека деца су порасла и некима то више не представља толико изненађење и радост, неки су се одселили у иностранство – каже наша саговорница.

Она с поносом истиче и да су се преко контаката „Магичне поште” створила лепа познанства.

– Имамо родитеље који се друже у приватном животу са својим пошиљаоцима, славе рођендане и славе заједно. Није потребно никакво велико богатство да би се неком помогло. Вредност пакетића заиста није битна: деца се обрадују свему, довољни су слаткиш и та честика да цео пакетић испуни циљ – поручује Марија Топаловић.