Paketići ljubavi i podrške

Marija Topalović, danas apsolvent Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu, sa 16 godina shvatila je da mali znak pažnje, u vidu paketića s igračkom, slatkišima i toplim pismom podrške, detetu može izmamiti osmeh, radost, ulepšati dane, naročito ako ih zbog bolesti provodi zatvoreno u kući ili bolnici.

Shvatila je i da filantropija nije rezervisana samo za bogate ljude, već i za one koji, iako nemaju mnogo para, uvek mogu da odvoje malo za nekoga ko je bolestan i nemoćan da bi pokazali da im je stalo do njih i da nisu sami.

Ona je u Srbiji pokrenula „Magičnu poštu”, jedinstveni servis i sistem podrške koji spaja roditelje dece sa smetnjama u razvoju s ljudima širom zemlje, koji žele da im pruže podršku u vidu paketića ili čestitke.

Na spisku više od petsto dece

– „Magična pošta” postoji kao instagram profil koji spaja ljude koji se javljaju kao pošiljaoci s porodicama dece sa smetnjama u razvoju koja su kod nas prijavljena za primanje paketića. Trenutno imamo više od 500 dece na našem spisku. Odziv je lep, ali uvek bi mogao da bude bolji – kaže za „Magazin” Marija.

Primaoci su deca s raznim hroničnim oboljenjima, intelektualnim smetnjama, oštećenjima vida, malignom bolešću... Iza „Magične pošte” trenutno stoji osam devojaka, uglavnom studentkinja ili su relativno skoro završile studije i servis posluje u Beogradu i Novom Sadu. Četiri su s Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, jedna se bavi samo medijima, vodi instagram stranicu, piše tekstove, druga devojka bavi se samo logistikom, vodi tabele...

Najbolje je odmah na početku objasniti kako sistem funkcioniše i šta treba da urade oni koji su zainteresovani da na ovaj način pomognu:

– Potrebno je da nas pronađu na „Instagramu”, jave nam se i kažu da žele da pošalju paketić. Onda mi pošaljemo informacije o jednom određenom detetu, mada, ako neko kaže da bi voleo dete određenog uzrasta ili pola, jer recimo njihova ćerka ima isto toliko godina pa žele da obraduju nekog sličnog uzrasta, potražimo nekog posebnog. Ono što je suština: gledamo da se poštuje neki naš red po listi, i tako spajamo po redu da bismo bile sigurne da su sva deca dobila ravnomerno. Najčešće izaberemo prvog sledećeg s naše liste – objasnila je Marija.

Pošiljalac dobija potom i neke osnovne lične podatke, adresu, ali i informaciju šta to dete voli ili šta mu je potrebno od igračaka za, recimo, razvoj motorike. Dobija i obaveštenje o tome da li je dete alergično na nešto, na neku hranu, na primer, na kikiriki.

– Rok za slanje paketića otprilike je dve nedelje da bismo uspele da ispratimo kada je pošta i kome stigla. Pošiljalac šalje paket direktno roditeljima deteta. Uglavnom u njima bude makar jedna igračka od onoga što je dete reklo da ga interesuje, neki slatkiši, ali mi naglašavamo da je najbitniji deo pošiljke zapravo pismo ili čestitka, koja predstavlja podršku detetu i roditeljima. Ta pisma roditelji čuvaju, čitaju ih iznova sa svojom decom kada im je potrebna dodatna podrška u životu. Taj deo nam je jako bitan – ističe Marija Topalović.

Dodaje da tokom godine stigne između 400 i 500 paketića, da uspevaju po dva puta da spoje pošiljaoce i decu, a posebna je novogodišnja akcija. Tada organizuju same akciju i u skladištu sakupljaju donacije od kojih prave paketiće i direktno ih šalju deci, da bi svima za Novu godinu stigli u isto vreme.

– Postojimo sedam godina i radujemo se što se naša priča širi. Skoro smo primile tri nove devojke kako bismo mogle i novu decu da stavimo na naš spisak, da nemamo listu čekanja za upisivanje i da se ne bi desilo da neka deca ostanu bez paketića. Od početka godine upisale smo više od stotinu nove dece. Pokrivamo čitavu Srbiju, ja u Beogradu imam šezdesetoro dece, ali ima ih i u manjim mestima – priča Marija.

Ona je i inicijator ideje. U priču je krenula pre tačno sedam godina, 18. marta. Postoji ovakav program u vidu internacionalne „Magične pošte”.

– U trenutku kada sam saznala za njih, oni su imali 200 dece na spisku i među njima je bila samo jedna devojčica iz Srbije. Kada sam se prijavila za slanje paketića, oni nisu znali da sam ja iz Srbije, ali su me spojili baš s njom. Pošto sam poslala prvi paketić, upoznala sam njenu mamu i pričale smo kako bi bilo lepo da se to pokrene i kod nas. Naime, slanje paketića u inostranstvo iziskuje i više troškova, a posebna priča bila je jezička barijera, jer pisma podrške moraju da budu napisana na engleskom, bez obzira na to gde je dete. A poenta je da baš deca mogu da čitaju ta pisma koja im šalju vršnjaci ili ljudi dobre volje – kaže mlada filantropkinja.

Priznaje da kada je pokrenula ovaj servis za Srbiju, nije imala neka velika očekivanja, a i tada je imala samo 16 godina. Marija Topalović vrlo svestrano pomaže ljudima, odnosno deci s razvojnim teškoćama. Ona radi takođe i u udruženju „Potkovica” koje se bavi terapijom pomoću konja.

Redovni pošiljaoci

Vredi zabeležiti i da su se u našoj „Magičnoj pošti” već izdvojili redovni pošiljaoci koji šalju svakog meseca paketić, neki istom detetu, neki različitoj deci. Takođe, ima i dece koja su na listi od osnivanja.

– Mi nikoga ne brišemo s liste, deca nastavljaju da primaju paketiće sve dok roditelji ne odluče drugačije. Neka deca su porasla i nekima to više ne predstavlja toliko iznenađenje i radost, neki su se odselili u inostranstvo – kaže naša sagovornica.

Ona s ponosom ističe i da su se preko kontakata „Magične pošte” stvorila lepa poznanstva.

– Imamo roditelje koji se druže u privatnom životu sa svojim pošiljaocima, slave rođendane i slave zajedno. Nije potrebno nikakvo veliko bogatstvo da bi se nekom pomoglo. Vrednost paketića zaista nije bitna: deca se obraduju svemu, dovoljni su slatkiš i ta čestika da ceo paketić ispuni cilj – poručuje Marija Topalović.