Сваком цвету се мора поклонити

Берба шафрана на првој српској плантажи у атару села Тамнич, које се налази на 30 километара од Неготина, за ову годину је завршена, рекао нам је у недавном телефонском разговору Саша Николић.

Познато је да је шафран најскупљи зачин на свету, али зашто је тако скуп, како се гаји, каквог је укуса мед са шафраном сазнали смо пролетос на предавању које су у Природњачком музеју у Београду на изложби „Биљка као зачин. У царству боја, мириса и укуса” одржали Саша и Неда Николић, просветни радници и први узгајивачи ове деликатне зачинске биљке код нас. Тада је договорено да нам јаве за бербу која је почела крајем октобра. Нису нас заборавили, мада тих дана лежу и буде се са шафраном.

– Због суше, ове јесени је мање цветова – каже Николић на почетку разговора док се ми присећамо да су авантуру са шафраном започели 2017. године на имању Сашиног деде, у виноградарском крају попут места у Француској из ког су стигле луковице.

– За садњу шафрана одабрао сам њиву с песковитим, растреситим и водопропусним земљиштем. На њој је раније био виноград. Земљиште сам припремио јесењим орањем, у пролеће је уследило тањирање које је поновљено у јулу, када је урађено и фрезирање. У августу смо на наших 10 ари засадили 24.000 луковица на растојању 10 центиметара у реду и 25 до 30 центиметара међу редовима – прича наш саговорник и додаје да је август оптималан рок за овај посао јер се шафран сади од друге половине јула до прве половине септембра. У том периоду ова биљка је у фази мировања и тада сазрева у земљи. Након тога почиње ницање, цветање, размножавање. Ове фазе завршавају се до маја када се биљка суши – објашњава Николић и поручује да је ђубрење потребно урадити након пет до шест година, и то живинским стајњаком.

На питање докле се стигло за седам година одговарају:

– Сада имамо сигурно више од 200.000 луковица, засад је 4-5 пута већи, поприлично веће искуство, задовољни смо.

Шта рећи о овим вредним и истрајним људима којима је ово допунски посао? С обзиром на то да се сваки цвет мора ручно убрати или, како то поетично каже Саша Николић, сваком цвету се морамо поклонити. Колико је процес сложен показује чињеница да је за килограм зачина од шафрана потребно убрати од сто педесет до двеста хиљада цветова.

– Цвет беремо неколико сати током дана јер је пренапорно бити дуже савијен, а и обрано цвеће треба што пре да се одвоји од тучка, што је тежи део посла. Зато се организујемо тако да нас дупло више чисти у односу на број берача. Тучак затим сушимо тако што га поређамо на природној свили која је на раму – кажу инжењер електротехнике Саша Николић и његова супруга Неда, наставница математике и рачунарства напомињући да им када обавезе „дозволе” у помоћ притекну и синови Алекса, Лука и Филип.

Занимала нас је и цена. Да ли је истина да је грам „црвеног злата”, како се још назива зачин од шафрана, не само због црвене боје тучка од кога се добија већ и зато што је то најскупљи зачин на свету – и до 30 евра?

– Можда у Швајцарској, код нас је око 1.800 динара, а да би се сакупио грам тучака, потребно је око 150 цветова. Паковање у продавницама најчешће је од 0,12 грама.

Шафран своју примену због лековитих својстава налази у исхрани као зачин, користи се у козметичкој индустрији и примењује у медицини. У нашој земљи овај зачин је мало познат, на тржишту се почињу појављивати производи који садрже у свом саставу шафран.

Николићи осим класичног шафрана као зачина, праве и продају и мед са овим зачином, а са њим су правили и џем од јабука, сир... Упоредо са садњом шафрана, започели су и његову промоцију. Направили су сајт и профил на „Фејсбуку” – „Први српски шафран”.

Шафран расте и код нас, има га на Тари, Голији...

Код нас расте неколико врста крокуса – каћуна – али они нису јестиви и не миришу за разлику од зачинског. Наши цветају у јесен и пролеће, а шафран искључиво крајем октобра и почетком новембра. Уз то, наши немају црвени тучак.