Svakom cvetu se mora pokloniti

Berba šafrana na prvoj srpskoj plantaži u ataru sela Tamnič, koje se nalazi na 30 kilometara od Negotina, za ovu godinu je završena, rekao nam je u nedavnom telefonskom razgovoru Saša Nikolić.

Poznato je da je šafran najskuplji začin na svetu, ali zašto je tako skup, kako se gaji, kakvog je ukusa med sa šafranom saznali smo proletos na predavanju koje su u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu na izložbi „Biljka kao začin. U carstvu boja, mirisa i ukusa” održali Saša i Neda Nikolić, prosvetni radnici i prvi uzgajivači ove delikatne začinske biljke kod nas. Tada je dogovoreno da nam jave za berbu koja je počela krajem oktobra. Nisu nas zaboravili, mada tih dana ležu i bude se sa šafranom.

– Zbog suše, ove jeseni je manje cvetova – kaže Nikolić na početku razgovora dok se mi prisećamo da su avanturu sa šafranom započeli 2017. godine na imanju Sašinog dede, u vinogradarskom kraju poput mesta u Francuskoj iz kog su stigle lukovice.

– Za sadnju šafrana odabrao sam njivu s peskovitim, rastresitim i vodopropusnim zemljištem. Na njoj je ranije bio vinograd. Zemljište sam pripremio jesenjim oranjem, u proleće je usledilo tanjiranje koje je ponovljeno u julu, kada je urađeno i freziranje. U avgustu smo na naših 10 ari zasadili 24.000 lukovica na rastojanju 10 centimetara u redu i 25 do 30 centimetara među redovima – priča naš sagovornik i dodaje da je avgust optimalan rok za ovaj posao jer se šafran sadi od druge polovine jula do prve polovine septembra. U tom periodu ova biljka je u fazi mirovanja i tada sazreva u zemlji. Nakon toga počinje nicanje, cvetanje, razmnožavanje. Ove faze završavaju se do maja kada se biljka suši – objašnjava Nikolić i poručuje da je đubrenje potrebno uraditi nakon pet do šest godina, i to živinskim stajnjakom.

Na pitanje dokle se stiglo za sedam godina odgovaraju:

– Sada imamo sigurno više od 200.000 lukovica, zasad je 4-5 puta veći, poprilično veće iskustvo, zadovoljni smo.

Šta reći o ovim vrednim i istrajnim ljudima kojima je ovo dopunski posao? S obzirom na to da se svaki cvet mora ručno ubrati ili, kako to poetično kaže Saša Nikolić, svakom cvetu se moramo pokloniti. Koliko je proces složen pokazuje činjenica da je za kilogram začina od šafrana potrebno ubrati od sto pedeset do dvesta hiljada cvetova.

– Cvet beremo nekoliko sati tokom dana jer je prenaporno biti duže savijen, a i obrano cveće treba što pre da se odvoji od tučka, što je teži deo posla. Zato se organizujemo tako da nas duplo više čisti u odnosu na broj berača. Tučak zatim sušimo tako što ga poređamo na prirodnoj svili koja je na ramu – kažu inženjer elektrotehnike Saša Nikolić i njegova supruga Neda, nastavnica matematike i računarstva napominjući da im kada obaveze „dozvole” u pomoć priteknu i sinovi Aleksa, Luka i Filip.

Zanimala nas je i cena. Da li je istina da je gram „crvenog zlata”, kako se još naziva začin od šafrana, ne samo zbog crvene boje tučka od koga se dobija već i zato što je to najskuplji začin na svetu – i do 30 evra?

– Možda u Švajcarskoj, kod nas je oko 1.800 dinara, a da bi se sakupio gram tučaka, potrebno je oko 150 cvetova. Pakovanje u prodavnicama najčešće je od 0,12 grama.

Šafran svoju primenu zbog lekovitih svojstava nalazi u ishrani kao začin, koristi se u kozmetičkoj industriji i primenjuje u medicini. U našoj zemlji ovaj začin je malo poznat, na tržištu se počinju pojavljivati proizvodi koji sadrže u svom sastavu šafran.

Nikolići osim klasičnog šafrana kao začina, prave i prodaju i med sa ovim začinom, a sa njim su pravili i džem od jabuka, sir... Uporedo sa sadnjom šafrana, započeli su i njegovu promociju. Napravili su sajt i profil na „Fejsbuku” – „Prvi srpski šafran”.

Šafran raste i kod nas, ima ga na Tari, Goliji...

Kod nas raste nekoliko vrsta krokusa – kaćuna – ali oni nisu jestivi i ne mirišu za razliku od začinskog. Naši cvetaju u jesen i proleće, a šafran isključivo krajem oktobra i početkom novembra. Uz to, naši nemaju crveni tučak.