Оаза у 27 стаклених кућа

Директан лет из Београда за Копенхаген и повољна цена авионске карте прилика је коју страствени заљубљеници у путовања не пропуштају. Међутим, када дођу у домовину краља прича Ханса Кристијана Андерсена, чије бајке су се уселиле у наша детињства, пожељно је да имају план шта обићи, видети, пробати, каже млада Београђанка Митра Јелић, која је последњи викенд у октобру провела у данској престоници с јасним циљем – посетити Ботаничку башту Универзитета у Копенхагену.

– Од маја до раног октобра у Копенхагену је лепо пролећно или летње време. Остали део године јако је хладно, ветровито и сиво. Имала сам срећу да је у време моје посете било сунчано, време као створено за шетњу или вожњу бицикла, који је у центру града уобичајено превозно средство – каже наша саговорница на почетку разговора додајући да Копенхаген јесте један од десет најскупљих европских градова за живот али да то не треба да буде разлог да се одустане од посете овом граду који има и низ бесплатних атракција у којима може да се ужива. Рецимо, улаз у парк ботаничке баште је бесплатан, примећује Митра, која напорну радну недељу у страној компанији воли да заврши путовањем које даје нови елан. Дводневна посета овој далекој Скандинавској земљи донела јој је радост, бројне пријатне сусрете, сазнања и прилику да ужива у одличном данском пециву и кафи за 10 евра.

– Копенхаген је познат по прелепим парковима с мноштвом зелених површина, укључујући и забавни парк Тиволи. Потомци викинга, данашњи Данци, смирени су, стрпљиви и пре свега ненаметљиво љубазни и пријатни иако сви говоре да су хладни. Радо проводе време напољу и то се види. Све је чисто, свуда су клупе, смећа нема нигде, биљке које су на отвореном се не дирају и нема потребе за натписима: „Не бацај”, „Не гази”... Нити за чуварима. Нормално је лежати на трави...

Ботаничка башта у Копенхагену простире се на невероватних 10 хектара у самом центру града, као наш „Јевремовац” у Београду – објашњава саговорница не кријући да би сутра могла да се пресели на север: „Не бих кукала ни на хладноћу јер и у Београду је прехладно шест месеци па боље да ми је хладно у Копенхагену.”

Ботаничка башта је део Природњачког музеја Данске и домаћин је разних изложби и активности током целе године. У Башти је мали кафић на отвореном. Овде може да се предахне уз освежење или да се узме кафа и ужива у њој на травњаку или на једном од дрвених докова поред језера које красе бројни локвањи испод чијег лишћа провирују рибе – открива нам Митра.

– Обилазак ботаничке баште је бесплатан, осим за Кућу палми (Palmehuset), где се улаз плаћа. То је велики стакленик у централном делу баште, познат по својим импозантним стакленим кућама – њих 27. Улазница укључује и улаз у Кућу лептира, прича наша саговорница не кријући дивљење према врту основаном 1600. године.

– Два пута је премештан пре него што је коначно добио своју садашњу локацију на којој буја више од 13.000 врста биљака из целог света, укључујући аутохтоне врсте – од биљака месождера и спектакуларних орхидеја до ретких кактуса и цикаса, древних попут диносауруса. Посебним га чини прелеп викторијански стакленик: Кућа палми направљена од ливеног гвожђа и стакла 1874. године по узору на лондонску Кристалну палату, која је подигнута за велику Светску изложбу 1852. Све је почело 1848. године са проналаском новог метода изливања, што је омогућило везивање великих комада јефтиног али чврстог стакла. Управо том техником је направљена Кристална палата, која је представљала симбол Британске империје и достигнућа Индустријске револуције, али је у ватри до темеља изгорела 1936. године.

У Кући палми расту и бујају тропске и суптропске биљке, укључујући и банане, у стакленику је толико топло и влажно да сам више пута морала да правим паузу. Остали стакленици су вртови рододендрона зимзелених, полузимзелених и листопадних грмова прелепих цветова, кактуса и још много тога. Имају и посебан климатизован стакленик погодан за арктичке биљке. Цела башта има 27 стакленика, укључујући и централни висине невероватних 16 метара са галеријом на коју, ако се не плашите висине, можете да се попнете уским спиралним степеницама од ливеног гвожђа које воде до пролаза на врху.

Омиљена ми је просторија са лептирима који лете слободно. Лепршају међу биљкама ананаса. Видиш ларве и лутке, трансформацију лептира изблиза. Они су врхунски примери милиона година еволуционе историје у интеракцији са биљкама и другим животињским врстама, где су изглед и понашање резултат сталног прилагођавања њиховом окружењу. Лептири су веома осетљиви и тако нас директно упозоравају ако нешто није у реду са природом. У многим деловима света бројност драстично опада – наглашава заљубљеница у путовања и природу додајући да ботаничка башта пружа спокојан и едукативан бег, савршен за проналажење мира и проширење ботаничког знања у било које доба године.

Оно што можемо да научимо од Данаца јесте да је сваки њихов парк направљен тако да желиш да проведеш што више времена у њему. Чисти су, зелени, с испланираним просторима за активности.