Oaza u 27 staklenih kuća

Direktan let iz Beograda za Kopenhagen i povoljna cena avionske karte prilika je koju strastveni zaljubljenici u putovanja ne propuštaju. Međutim, kada dođu u domovinu kralja priča Hansa Kristijana Andersena, čije bajke su se uselile u naša detinjstva, poželjno je da imaju plan šta obići, videti, probati, kaže mlada Beograđanka Mitra Jelić, koja je poslednji vikend u oktobru provela u danskoj prestonici s jasnim ciljem – posetiti Botaničku baštu Univerziteta u Kopenhagenu.

– Od maja do ranog oktobra u Kopenhagenu je lepo prolećno ili letnje vreme. Ostali deo godine jako je hladno, vetrovito i sivo. Imala sam sreću da je u vreme moje posete bilo sunčano, vreme kao stvoreno za šetnju ili vožnju bicikla, koji je u centru grada uobičajeno prevozno sredstvo – kaže naša sagovornica na početku razgovora dodajući da Kopenhagen jeste jedan od deset najskupljih evropskih gradova za život ali da to ne treba da bude razlog da se odustane od posete ovom gradu koji ima i niz besplatnih atrakcija u kojima može da se uživa. Recimo, ulaz u park botaničke bašte je besplatan, primećuje Mitra, koja napornu radnu nedelju u stranoj kompaniji voli da završi putovanjem koje daje novi elan. Dvodnevna poseta ovoj dalekoj Skandinavskoj zemlji donela joj je radost, brojne prijatne susrete, saznanja i priliku da uživa u odličnom danskom pecivu i kafi za 10 evra.

– Kopenhagen je poznat po prelepim parkovima s mnoštvom zelenih površina, uključujući i zabavni park Tivoli. Potomci vikinga, današnji Danci, smireni su, strpljivi i pre svega nenametljivo ljubazni i prijatni iako svi govore da su hladni. Rado provode vreme napolju i to se vidi. Sve je čisto, svuda su klupe, smeća nema nigde, biljke koje su na otvorenom se ne diraju i nema potrebe za natpisima: „Ne bacaj”, „Ne gazi”... Niti za čuvarima. Normalno je ležati na travi...

Botanička bašta u Kopenhagenu prostire se na neverovatnih 10 hektara u samom centru grada, kao naš „Jevremovac” u Beogradu – objašnjava sagovornica ne krijući da bi sutra mogla da se preseli na sever: „Ne bih kukala ni na hladnoću jer i u Beogradu je prehladno šest meseci pa bolje da mi je hladno u Kopenhagenu.”

Botanička bašta je deo Prirodnjačkog muzeja Danske i domaćin je raznih izložbi i aktivnosti tokom cele godine. U Bašti je mali kafić na otvorenom. Ovde može da se predahne uz osveženje ili da se uzme kafa i uživa u njoj na travnjaku ili na jednom od drvenih dokova pored jezera koje krase brojni lokvanji ispod čijeg lišća proviruju ribe – otkriva nam Mitra.

– Obilazak botaničke bašte je besplatan, osim za Kuću palmi (Palmehuset), gde se ulaz plaća. To je veliki staklenik u centralnom delu bašte, poznat po svojim impozantnim staklenim kućama – njih 27. Ulaznica uključuje i ulaz u Kuću leptira, priča naša sagovornica ne krijući divljenje prema vrtu osnovanom 1600. godine.

– Dva puta je premeštan pre nego što je konačno dobio svoju sadašnju lokaciju na kojoj buja više od 13.000 vrsta biljaka iz celog sveta, uključujući autohtone vrste – od biljaka mesoždera i spektakularnih orhideja do retkih kaktusa i cikasa, drevnih poput dinosaurusa. Posebnim ga čini prelep viktorijanski staklenik: Kuća palmi napravljena od livenog gvožđa i stakla 1874. godine po uzoru na londonsku Kristalnu palatu, koja je podignuta za veliku Svetsku izložbu 1852. Sve je počelo 1848. godine sa pronalaskom novog metoda izlivanja, što je omogućilo vezivanje velikih komada jeftinog ali čvrstog stakla. Upravo tom tehnikom je napravljena Kristalna palata, koja je predstavljala simbol Britanske imperije i dostignuća Industrijske revolucije, ali je u vatri do temelja izgorela 1936. godine.

U Kući palmi rastu i bujaju tropske i suptropske biljke, uključujući i banane, u stakleniku je toliko toplo i vlažno da sam više puta morala da pravim pauzu. Ostali staklenici su vrtovi rododendrona zimzelenih, poluzimzelenih i listopadnih grmova prelepih cvetova, kaktusa i još mnogo toga. Imaju i poseban klimatizovan staklenik pogodan za arktičke biljke. Cela bašta ima 27 staklenika, uključujući i centralni visine neverovatnih 16 metara sa galerijom na koju, ako se ne plašite visine, možete da se popnete uskim spiralnim stepenicama od livenog gvožđa koje vode do prolaza na vrhu.

Omiljena mi je prostorija sa leptirima koji lete slobodno. Lepršaju među biljkama ananasa. Vidiš larve i lutke, transformaciju leptira izbliza. Oni su vrhunski primeri miliona godina evolucione istorije u interakciji sa biljkama i drugim životinjskim vrstama, gde su izgled i ponašanje rezultat stalnog prilagođavanja njihovom okruženju. Leptiri su veoma osetljivi i tako nas direktno upozoravaju ako nešto nije u redu sa prirodom. U mnogim delovima sveta brojnost drastično opada – naglašava zaljubljenica u putovanja i prirodu dodajući da botanička bašta pruža spokojan i edukativan beg, savršen za pronalaženje mira i proširenje botaničkog znanja u bilo koje doba godine.

Ono što možemo da naučimo od Danaca jeste da je svaki njihov park napravljen tako da želiš da provedeš što više vremena u njemu. Čisti su, zeleni, s isplaniranim prostorima za aktivnosti.