Разнобојни каменчићи су њене ноте

Женственошћу филмске диве привукла је пажњу пролазника, идући нам у сусрет, лаког корака, у штиклама ненаметљиво обучена. Бисенија Терешченко, магистар зидног сликарства, одсек мозаик.

Уметница којој је Емир Кустурица поверио израду мозаика „Млада Босна” у Андрићграду у жељи да се сачува сећање на Гаврила Принципа и осам младића који су дали живот за идеале слободе.

Њену мозаичку икону Пресвете Богородице је Тома Николић, тадашњи председник Србије, као државнички поклон, даривао Владимиру Путину приликом његове посете нашој земљи.

Поред израде мозаика по поруџбини и рада као доцент на предмету мозаик, у оквиру Високе школе – Академије СПЦ за уметност и конзервацију, бави се и сценографијом, а у току су и докторске студије. 

Ликовни таленат

У животу Бисеније Терешченко све је имало логичан след.

– Почев од обданишта, сви су примећивали и хвалили мој ликовни таленат. Дедин брат, Александар Јефимович Терешченко резбарио је у дрвету и ти предмети красе полице нашег дома, док је прадеда по мајци, Словенац Хуго фон Керн, био сликар из хобија, али врло истанчаног талента – овако Бисенија објашњава свој сензибилитет према уметности.

Сазнајемо да се никада није доводило у питање њено даље школовање. Факултет ликовних уметности била је следећа степеница.

– Нисам се уопште бринула да ли ћу проћи – искрена је наша саговорница.

Ипак, признаје да се у почетку колебала, другачије замишљала академски рад, али је остала захваљујући упорности родитеља.

– С мозаиком сам се сусрела на трећој години факултета. Први пут осетила сам узбуђење пред једном сликарском техником. Био ми је интересантан сам материјал, могућности истраживања и трагање за бојом.

Већ у првом раду задатак је био конкретан, намењен спољашњој страни зида ограде Зоолошког врта у Београду.

Многи Београђана не знају да су пролазећи поред мозаика животиња, који од 1996. година красе зид зоолошког врта, заправо присуствовали уметничкој изложби студената Факултета ликовних уметности, која се из године у годину увећава. Неки од награђених мозаика, међу којима је и Бисенијин зека, постављени су у атријуму Факултета ликовних уметности.

На даљи пут младе уметнице велики утицај имао је професор Ђура Радловић, наш први академски сликар који је магистрирао на мозаику, чије дело краси капелу Свете Петке на Калемегдану. 

Данас Бисенија чекићем барата као сликарском четкицом док „кроти” камен припремајући га за мозаик.

И теме којима се бави су посебне. Магистарска изложба инспирисана је српским народним бајкама и приповеткама, „Монументално у бајкама и мозаику” представила је Бисенију као врхунског мозаичара нашег простора. У мозаику „Жаба невеста”, каменчићима је насликала бели прозирни вео.

Ту је и циклус мозаика на тему – Уметност и вино.

Она каже да се труди да максимално искористи мозаичку технику у сликарком смислу, да уђе у детаље. – Од сликарских техника можда је од мозаика теже само вајарство. Идеш на терен, јер камен треба наћи, па исећи, ту је прашина, потребне су и споредне просторије као у мајсторској радионици, чекић и наковањ. Јагодицама прстију не осећам ништа – говори она.

Питали смо се како овом техником успева да изрази оно нешто суптилно и посебно у човеку?

– Како? Не знам. То је ствар осећаја. Који постоји и код музичара што нађе ноту. Камење су моје ноте, као када би четкицом узела па замешала боју, а и то је чудо, чаролија – каже Бисенија.

У част Гаврила Принципа

Када треба да се представи као аутор, најрадије спомене два највећа мозаика која је до сада радила – „Млада Босна” и „Конопац”, од којих је сваки формата 9 х 3 метра.

– Мозаик на тему „Младе Босне” је најлепши задатак који сам добила. У њему су се поклопиле моје жеље и прилика коју ми је Емир Кустурица пружио – признаје наша саговорница.

Наглашава да је мозаик настао према њеном ликовном решењу и тимским радом групе академских сликара. Урађен је за само три месеца, а његово откривање било је централни догађај на дан обележавања стогодишњице Сарајевског или Видовданског атентата. Занимљиво је да се Бисенијин син, доста старији од мозаика, по Принципу, зове Гаврило. Ћерка је Јулијана.

У Андрићграду је, уз Кустуричину подршку, под њеним ауторством израђен и мозаик „Конопац” с елементима идиле, али и хумора.

Занимљиво је да је Бисенија направила и мозаичке композиције с портретима величине ораха! Дакле, било да су малих или великих димензија, сваки мозаик захтева стрпљење и вештину.

Њени мозаици красе ентеријере неких београдских локала и тржних центара. Урадила је и доста црквених мозаика, које назива царском техником. О њој су маштали градитељи наших средњовековних цркава, видевши је у Цариграду. Нису имали довољно мајстора да је изведу у Србији.

– То сада није случај, јер с наших факултета излазе генерације добрих уметника у техници мозаика. И материјал је приступачнији и разноврснији, поред камена користим и стакло – открива наша саговорница.

Од сакралних мозаика, Терешеченко је издвојила највећи, а то је Св. Ђорђе (10 квм), постављен на портал цркве у Пљевљима; мозаик на улазном порталу Цркве Св. Петке у Банатском Двору; мозаик на улазном порталу Цркве Св. Ђорђа на Равној Романији; мозаик на порталу Цркве рођења Пресвете Богородице у Земуну; мозаик на чесми манастира Баваниште…

Задржати или поклонити

Дилему да ли да мозаик задржи или поклони после често вишемесечног рада Бисенија Терешченко нема. Искрено каже да, када га заврши, једва чека да га „испрати” из атељеа:

– Дуго се мозаик ствара и онда се умориш до реализације која сувише доминира у односу на идеју. У почетку је интересантно, али после прелази у рутину.

Последњих 20 година, колико се бави мозаиком, имала је десет самосталних изложби и мноштво колективних.

Додик и Кустурица надвлаче конопац

Неки познати људи на мозаицима Бисеније Терешченко приказани су у необичним улогама. Ту видимо ликове Милорада Додика и Емира Кустурице како надвлаче конопац на вашарском такмичењу, док их Новак Ђоковић посматра грицкајући семенке; Бранко Ћопић и Горан Бабић такође стоје као посматрачи. Остало су ликови из приватног живота и аутопортрети мозаичара који су радили на овом делу. Портрети су рађени природним каменом, а делује као да су насликани.

– Хумор јесте нешто што кроз моје мозаике провлачим. Тај жанр покушавам да дефинишем, не волим претерану озбиљност. Кустуричина идеја била је да се промовише суживот људи, али на забаван начин. Када сам предложила да на слици буде и он, Кустурица се сложио, али под условом да до њега буде Додик – открива наша саговорница.