Raznobojni kamenčići su njene note

Ženstvenošću filmske dive privukla je pažnju prolaznika, idući nam u susret, lakog koraka, u štiklama nenametljivo obučena. Bisenija Tereščenko, magistar zidnog slikarstva, odsek mozaik.

Umetnica kojoj je Emir Kusturica poverio izradu mozaika „Mlada Bosna” u Andrićgradu u želji da se sačuva sećanje na Gavrila Principa i osam mladića koji su dali život za ideale slobode.

Njenu mozaičku ikonu Presvete Bogorodice je Toma Nikolić, tadašnji predsednik Srbije, kao državnički poklon, darivao Vladimiru Putinu prilikom njegove posete našoj zemlji.

Pored izrade mozaika po porudžbini i rada kao docent na predmetu mozaik, u okviru Visoke škole – Akademije SPC za umetnost i konzervaciju, bavi se i scenografijom, a u toku su i doktorske studije. 

Likovni talenat

U životu Bisenije Tereščenko sve je imalo logičan sled.

– Počev od obdaništa, svi su primećivali i hvalili moj likovni talenat. Dedin brat, Aleksandar Jefimovič Tereščenko rezbario je u drvetu i ti predmeti krase police našeg doma, dok je pradeda po majci, Slovenac Hugo fon Kern, bio slikar iz hobija, ali vrlo istančanog talenta – ovako Bisenija objašnjava svoj senzibilitet prema umetnosti.

Saznajemo da se nikada nije dovodilo u pitanje njeno dalje školovanje. Fakultet likovnih umetnosti bila je sledeća stepenica.

– Nisam se uopšte brinula da li ću proći – iskrena je naša sagovornica.

Ipak, priznaje da se u početku kolebala, drugačije zamišljala akademski rad, ali je ostala zahvaljujući upornosti roditelja.

– S mozaikom sam se susrela na trećoj godini fakulteta. Prvi put osetila sam uzbuđenje pred jednom slikarskom tehnikom. Bio mi je interesantan sam materijal, mogućnosti istraživanja i traganje za bojom.

Već u prvom radu zadatak je bio konkretan, namenjen spoljašnjoj strani zida ograde Zoološkog vrta u Beogradu.

Mnogi Beograđana ne znaju da su prolazeći pored mozaika životinja, koji od 1996. godina krase zid zoološkog vrta, zapravo prisustvovali umetničkoj izložbi studenata Fakulteta likovnih umetnosti, koja se iz godine u godinu uvećava. Neki od nagrađenih mozaika, među kojima je i Bisenijin zeka, postavljeni su u atrijumu Fakulteta likovnih umetnosti.

Na dalji put mlade umetnice veliki uticaj imao je profesor Đura Radlović, naš prvi akademski slikar koji je magistrirao na mozaiku, čije delo krasi kapelu Svete Petke na Kalemegdanu. 

Danas Bisenija čekićem barata kao slikarskom četkicom dok „kroti” kamen pripremajući ga za mozaik.

I teme kojima se bavi su posebne. Magistarska izložba inspirisana je srpskim narodnim bajkama i pripovetkama, „Monumentalno u bajkama i mozaiku” predstavila je Biseniju kao vrhunskog mozaičara našeg prostora. U mozaiku „Žaba nevesta”, kamenčićima je naslikala beli prozirni veo.

Tu je i ciklus mozaika na temu – Umetnost i vino.

Ona kaže da se trudi da maksimalno iskoristi mozaičku tehniku u slikarkom smislu, da uđe u detalje. – Od slikarskih tehnika možda je od mozaika teže samo vajarstvo. Ideš na teren, jer kamen treba naći, pa iseći, tu je prašina, potrebne su i sporedne prostorije kao u majstorskoj radionici, čekić i nakovanj. Jagodicama prstiju ne osećam ništa – govori ona.

Pitali smo se kako ovom tehnikom uspeva da izrazi ono nešto suptilno i posebno u čoveku?

– Kako? Ne znam. To je stvar osećaja. Koji postoji i kod muzičara što nađe notu. Kamenje su moje note, kao kada bi četkicom uzela pa zamešala boju, a i to je čudo, čarolija – kaže Bisenija.

U čast Gavrila Principa

Kada treba da se predstavi kao autor, najradije spomene dva najveća mozaika koja je do sada radila – „Mlada Bosna” i „Konopac”, od kojih je svaki formata 9 h 3 metra.

– Mozaik na temu „Mlade Bosne” je najlepši zadatak koji sam dobila. U njemu su se poklopile moje želje i prilika koju mi je Emir Kusturica pružio – priznaje naša sagovornica.

Naglašava da je mozaik nastao prema njenom likovnom rešenju i timskim radom grupe akademskih slikara. Urađen je za samo tri meseca, a njegovo otkrivanje bilo je centralni događaj na dan obeležavanja stogodišnjice Sarajevskog ili Vidovdanskog atentata. Zanimljivo je da se Bisenijin sin, dosta stariji od mozaika, po Principu, zove Gavrilo. Ćerka je Julijana.

U Andrićgradu je, uz Kusturičinu podršku, pod njenim autorstvom izrađen i mozaik „Konopac” s elementima idile, ali i humora.

Zanimljivo je da je Bisenija napravila i mozaičke kompozicije s portretima veličine oraha! Dakle, bilo da su malih ili velikih dimenzija, svaki mozaik zahteva strpljenje i veštinu.

Njeni mozaici krase enterijere nekih beogradskih lokala i tržnih centara. Uradila je i dosta crkvenih mozaika, koje naziva carskom tehnikom. O njoj su maštali graditelji naših srednjovekovnih crkava, videvši je u Carigradu. Nisu imali dovoljno majstora da je izvedu u Srbiji.

– To sada nije slučaj, jer s naših fakulteta izlaze generacije dobrih umetnika u tehnici mozaika. I materijal je pristupačniji i raznovrsniji, pored kamena koristim i staklo – otkriva naša sagovornica.

Od sakralnih mozaika, Terešečenko je izdvojila najveći, a to je Sv. Đorđe (10 kvm), postavljen na portal crkve u Pljevljima; mozaik na ulaznom portalu Crkve Sv. Petke u Banatskom Dvoru; mozaik na ulaznom portalu Crkve Sv. Đorđa na Ravnoj Romaniji; mozaik na portalu Crkve rođenja Presvete Bogorodice u Zemunu; mozaik na česmi manastira Bavanište…

Zadržati ili pokloniti

Dilemu da li da mozaik zadrži ili pokloni posle često višemesečnog rada Bisenija Tereščenko nema. Iskreno kaže da, kada ga završi, jedva čeka da ga „isprati” iz ateljea:

– Dugo se mozaik stvara i onda se umoriš do realizacije koja suviše dominira u odnosu na ideju. U početku je interesantno, ali posle prelazi u rutinu.

Poslednjih 20 godina, koliko se bavi mozaikom, imala je deset samostalnih izložbi i mnoštvo kolektivnih.

Dodik i Kusturica nadvlače konopac

Neki poznati ljudi na mozaicima Bisenije Tereščenko prikazani su u neobičnim ulogama. Tu vidimo likove Milorada Dodika i Emira Kusturice kako nadvlače konopac na vašarskom takmičenju, dok ih Novak Đoković posmatra grickajući semenke; Branko Ćopić i Goran Babić takođe stoje kao posmatrači. Ostalo su likovi iz privatnog života i autoportreti mozaičara koji su radili na ovom delu. Portreti su rađeni prirodnim kamenom, a deluje kao da su naslikani.

– Humor jeste nešto što kroz moje mozaike provlačim. Taj žanr pokušavam da definišem, ne volim preteranu ozbiljnost. Kusturičina ideja bila je da se promoviše suživot ljudi, ali na zabavan način. Kada sam predložila da na slici bude i on, Kusturica se složio, ali pod uslovom da do njega bude Dodik – otkriva naša sagovornica.