Смањите ризик од пада у дому

Сваки пад старије особе у кући или на улици ипак јесте разлог за драму, каже проф. др Олга Поповић Младеновић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације. Докторка подсећа да угрувана и повређена особа увек мора на рендгену да сними повреду.

Падови старијих особа су велики јавноздравствени проблем. У недавној анализи коју је објавила агенција АП наводи се да ће једна од четири старије особе у САД пасти сваке године и ризиковати да се повреди, сломи неку кост, па чак и да због компликација такве повреде умре. Али, др Кара Макдермот, која истражује падове на Медицинском факултету Универзитета Дјук, поручује да ма колико су падови код старих особа чести и уобичајени, они могу да буду избегнути.

Далеко је већи број старијих особа које не воле да користе штап или шеталицу, али од тога не треба бежати јер помаже у одржавању стабилности. Лекари само подсећају да ова помагала морају да одговарају висини и да се правилно користе.

Постоје и практичне препоруке како да се смањи ризик од падања.

1.Уклоните препреке у стану

Савет је да се у собама или становима у којима бораве стари људи, уклоне теписи и простирке, осветљење треба да буде јако, никако пригушено, тешко посуђе, попут тигања или шерпе мора да буде лако доступно. На местима где је лакше изгубити равнотежу потребно је обезбедити додатну стабилност. Рецимо, ограда треба да буде с обе стране степеница, држачи за прихватање у купатилу мора да се налазе и поред туш-кабине, али и осталих места, на подове од паркета, ламината или плочица треба да се поставе неклизајуће траке.

Практичности и заштита су важније од естетике и дизајна.

2. Чистоћа у собама

Дом у ком борави стара особа треба да буде чист: не остављајте предмете на поду и очистите просуте ствари пре него што се осуши. Тако се ђон папуче или крај штапа неће клизати или запињати о стару флеку, која се много теже уклања.

3.Вежбањем до боље равнотеже

Нико од старијих особе не очекује да почну да трче маратоне или да дижу тегове у теретани. Међутим, идеално би било да свакога дана одвоје 30 минута за физичку активност, коју им је препоручио лекар, било да је реч о брзом ходу, лаганој гимнастици, пливању... Рачуна се и половина тог времена за вежбе истезања или фискултуру у свом дому. Важно је у позним годинама остати активан јер то може да помогне у одржавању мишићне снаге и стабилности. Кључно је само знати своје границе и придржавати се препоруке доктора или стручног фитнес инструктора.

Лекари препоручују вежбе и оним сениорима који су већ пали и забринути су да би се то могло поновити.

Јога, тај-чи, кинеске споре вежбе или једноставна шетња препоручују се и особама које имају ограничену покретљивост. Вежбање треба да буде и забавно и прилика за дружење: пливање пензионера на старом ДИФ-у у Београду деценијама је већ финансијски повољна и здрава, врло популарна активност, као и остали програми намењени у тој спортској установи рекреативцима.

4. Вртоглавице од лекова

Постоје лекови који могу да повећају ризик од падања, пре свега они који на листи нежељених дејстава имају вртоглавицу, поспаност или друге ствари које нарушавају равнотежу. Због тога од лекова никада не треба одустати самоиницијативно: и о томе мора да се разговара с лекаром, који можда може наћи боље решење у терапији.

5. Корист од слушног апарата и наочара

Промене у слуху, виду и другим чулима су уобичајене како се стари и могу допринети падовима. Зато је важно да се старијој особи повремено провери диоптрија, односно провери да ли добро види са старим наочарима, као и да се тестира слух.

6. Узимати витамин Де у таблетама

Клиника „Мејо” процењује да 10 милиона Американаца има остеопорозу, која слаби кости и повећава вероватноћу да ће нека кост приликом пада бити сломљена. За старије особе је важно да редовно узимају витамин Де у облику таблета, нарочито у периоду од новембра до априла када мање времена проводе на отвореном и на сунцу.

РЕЧ СТРУЧЊАКА: ПРОФ. ДР ОЛГА ПОПОВИЋ МЛАДЕНОВИЋ

Олга Поповић Младеновић

Омамљени седативом несигурнији при ходу

– Иако се придржавају савета да на великим врућинама избегавају боравак на улицама у време када је најтоплије, ових дана се ипак много често догађа да старија особа падне у свом дому и поломи кук или раме. Најчешће до пада и прелома долази приликом наглог устајања ујутру из кревета или током дана из фотеље, због ниског крвног притиска. Други разлог су седативи типа бромазепам или лексилијум и слични из групе бензодиазепина, које наши стари узимају у великим количинама, а на њих они делује омамљујуће. Они су успорени, не сналазе се у простору и падају. Особе после 70 година имају и иначе такозвани проблем с дубоким сензибилитетом, несигурни су при ходу – тешко се окрећу, имају потешкоће с променом положаја тела ‒ објашњава проф. др Олга Поповић Младеновић, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације.

Чланови породице или физијатри треба да старије особе обуче како да се владају ако имају низак крвни притисак, или ако узимају седативе, како да устану из кревета...

– Али, падови у старости нису нешто ште је неизбежно или неминовно. Могу се спречити тако што ће старија особа бити свесна да мора да вежба, да одржава своје мишиће и зглобове у доброј кондицији да не би падала.

Озбиљан проблем имају сениори који по 10 сати седе испред телевизора, не вежбају, једва да се крећу.

Али шта они друго да раде на екстремно високим температурама? Да је то тешко рећи, слаже се и наша саговорница. По овим врућинама не раде се вежбе у трајању од 15 минута!

– Треба да раде било шта што ће их мисаоно више ангажовати: читање књига, решавање укрштенице, обављања ситних послова око доручка, припреме ручка... Могу да оперу судове, да нешто поспреме, да прошетају по својој кући... Али, све морају да раде полако.

Докторка још каже да око пада старе особе и треба да се подигне паника!

– Треба позвати прво члана породице, комшију, Хитну помоћ... После сваког пада неко мора да провери да ли особа осећа неки бол, да ли могу да устану и, најважније, да ли имају ослонац на ногу без бола. Према тим сазнањима треба видети и како поступити даље.