Апел да се чува природна баштина

Панчићев скакавац на Тари, европски јеленак који се убраја у најкрупније европске инсекте, крекетуша једна од најситнијих врста жаба позната још и као гаталинка, шарка отровна врста змије, јаребица станарица…

Сви су на списку угрожених врста.

Да би се широј јавности, на пригодан и популаран начин,  представиo делић фасцинантног животињског света наше земље, а уједно указало и на опасности које их вребају, објављена је монографија „Заштићене животињске врсте Србије”.

Додир природе

Овом, четвртом и финалном, публикацијом заокружена је едиција „Заштићена природна добра Србије”. У њој је приказано по 75 заштићених подручја, биљних и животињских врста, а све поводом 75 година постојања Завода за заштиту природе Србије.

Монографија доноси приказ свих врста кичмењака, 59 строго заштићених и 16 заштићених. На том списку је 12 врста риба, 10 врста водоземаца, колико је и гмизаваца. На тој листи нашло се и 18 врста птица и 15 врста сисара, као и 10 репрезентативних врста из групе инсеката.

Одабир врста које су представљене сачињен је тако да се прикажу јавности оне познате, као и неке ређе помињане у публикацијама овог типа и јавности, а које су „мање видљиве” када се говори о проблемима угрожености и заштите живот света.

За оне који ће рећи да је приказано „само” 75 угрожених врста, порука је да би било боље да нема ниједне, јер оне указују колико су угрожене, колико им је потребна наша помоћ. Тако да је један од кључних изазова за Србију усклађивање очувања животне средине и природе с економским развојeм и интересима, као примена закона који ће допринети очувању биодиверзитета.

– Свака од четири публикације је део једне заједничке приче, која се с једне стране зове – лепота природе Србије, а с друге је апел – чувајмо нашу природну баштину, јер су у њима, осим самих вредности од појединачних биљних и животињских врста, преко њихових заједница, екосистема, подручја и предела, приказане и претње по њихов опстанак, као и предлог мера за њихово очување. У томе кључну улогу има само једна врста, човек, ми сами и друштво у целини – рекао је др Ненад Секулић, начелник одељења за биодиверзитет, еколошке мреже и одрживи развој Завода на недавној промоцији књиге у Галерији науке и технике САНУ.

Промоцију је употпунила изложба „Додир природе” ауторки Јелене Ковачевић и Јоване Илић.

Публикацију о животињским врстама с приказом 75 врста из група бескичмењака, риба, водоземаца гмизаваца, птица и сисара, од укупно 1.295 дивљих врста животиња са статусом заштићених врста, написали су Секулић и Владан Бједов.

Литература, теренски подаци и налази намењени су и за потребе успостављања еколошке мреже Србије, укључујући и „Емералд мрежу” Савета Европе и „Натура 2000”,  еколошку мрежу Европске уније.

Тешко их је фотографисати

Фотографије 139 врста и 86 станишта и предела, за ову публикацију, саме су по себи богата ризница овековечена фото-апаратом 27 аутора. Само неколико фотографија, које су тешко видљиве нашим фотографима, преузете су с интернета.

– Ово спомињем из због тога што можда заинтригира неког да покуша да те врсте и услика на нашим просторима – додао је Секулић.

Инсекти најбројнија група

Најбројнију групу животиња чине инсекти, до сада их је око милион описано.

Као опрашивачи биљака веома су важни у производњи воћа, поврћа, сточне хране. Од неких врста добијамо мед, восак, свилу. Неки су паразити или предатори и користе се за контролу и сузбијање штеточина у пољопривреди и шумарству.

У Србији су тренутно заштићене 522 врсте инсеката, од којих 378 има статус строго заштићених дивљих врста.

Један од најинтересантнијих инсеката у Србији је панчићев скакавац, ендемична и реликтна врста која живи само на простору Таре и Златибора, као и суседном граничном делу Републике Српске. Може да буде и национални симбол. Угрожава га сеча стабала црног бора и вађење пањева за производњу катрана.

Јеленак за сувенир

Европски јеленак са својим „роговима” изгледа застрашујуће многим људима, а њима су неопходни у борби за опстанак са супарницима.

Ови инсекти су за уметнике одувек инспирација, а у римско доба, ако је веровати причама, били су омиљена посластица. Сада њихов опстанак угрожава сеча шума и употреба пестицида.

И балканки шаховничар, тако назван по распореду шара на крилима које подсећају на шаховску таблу, врста је присутна само на Балкану. Угрожен је због претеране употребе хемијских средстава у пољопривреди.

И велики коњиц даждевњак, најкрупнија врста вилиног коњица, све се мање види у природи, јер га угрожавају радови на водотоку, преграде на реци, интензивна пољопривреда.

И рибе су угрожене

У Србији је под заштитом 67 аутохтоних врста риба, од којих 38 има статус строго заштићених. Трајним ловостајем је обухваћена 31 врста риба, док је за 17 врста установљен ловостај у периоду мреста. Рибе су угрожене због све загађенијих река, прекомерног коришћења рибљег фонда, климатских промена, регулисања водотока, преграђивања и изградње брана. Рецимо, у Дунаву су се пре изградње ђердапске бране моруне ловиле и у Словачкој, а данас се срећу само низводно од хидроелектране „Ђердап 2”. Врста је некада била од изузетног економског значаја због укусног меса и првенствено кавијара добијеног од икре женки. Глобално је критично угрожена врста, а у Србији је под трајном забраном. Чикови су се нашли на листи због нестанка станишта. Бројност им пада и због излова јер се илегално лови да би послужио као мамац за рибе грабљивице. Због излова се на листи заштићених с трајним ловостајем нашла и кечига. Док је нестајање барских и мочварних станишта, али и инвазивна врста попут бабушке претња за опстанак златног караша.

Не убијајте змије

У Србији живи 28 врста гмизаваца (4 врсте корњача, 14 врста гуштера и 10 врста змија).

Једна од најкрупнијих неотровних змија Србије и Европе је Eскулапов смук, корисна врста у регулисању броја глодара. У античко доба ова врста смука била је посвећена богу медицине и насељавана је око храмова посвећених овим божанствима. Угрожава их губитак станишта због развоја инфраструктуре која пресеца њихове миграторне путеве. Међутим, горе од тога је убијање ових змија из страха и предрасуда. Потребни су едукација и подизање свести шире јавности о значају ове и других врста змија.

Малој сови све теже

У Србији живи преко 370 врста. Ишчезло је 14 врста гнездарица, а девет се спорадично појављује.

Белоглави суп постао је симбол заштите угрожених врста. Умало је нестао пре тридесетак година. Популација ове врсте крупног лешинара 1992. сведена је на свега 10 парова. Недостатак хране током зимског периода био је главни „кривац” опадања броја примерака белоглавог супа. Многе јединке угинуле су у ловачким акцијама тровања вукова, шакала. Пораст популације белоглавих супова уследио је захваљујући оснивању специјалног резервата природе „Увац” 1995. Процењује се да у Србији тренутно живи око 260 парова.

Малу сову, која се храни волухарицама, угрожавају скијашки терени, као и крчења шума на северним странама планина. Стога се инсистира на строгим резерватима и забрани сече шума, нарочито у периоду гнежђења, уз постављање вештачких дупљи – кућица за гнежђење.