Apel da se čuva prirodna baština
Na spisku ugroženih su pančićev skakavac, jelenak, kreketuša, šarka, jarebica... Čak 75 vrsta dobilo je status zaštićenih, zato stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode poručuju da ključnu ulogu za njihov opstanak ima čovek, dakle svi mi i društvo u celini
Pančićev skakavac na Tari, evropski jelenak koji se ubraja u najkrupnije evropske insekte, kreketuša jedna od najsitnijih vrsta žaba poznata još i kao gatalinka, šarka otrovna vrsta zmije, jarebica stanarica…
Svi su na spisku ugroženih vrsta.
Da bi se široj javnosti, na prigodan i popularan način, predstavio delić fascinantnog životinjskog sveta naše zemlje, a ujedno ukazalo i na opasnosti koje ih vrebaju, objavljena je monografija „Zaštićene životinjske vrste Srbije”.
Dodir prirode
Ovom, četvrtom i finalnom, publikacijom zaokružena je edicija „Zaštićena prirodna dobra Srbije”. U njoj je prikazano po 75 zaštićenih područja, biljnih i životinjskih vrsta, a sve povodom 75 godina postojanja Zavoda za zaštitu prirode Srbije.
Monografija donosi prikaz svih vrsta kičmenjaka, 59 strogo zaštićenih i 16 zaštićenih. Na tom spisku je 12 vrsta riba, 10 vrsta vodozemaca, koliko je i gmizavaca. Na toj listi našlo se i 18 vrsta ptica i 15 vrsta sisara, kao i 10 reprezentativnih vrsta iz grupe insekata.
Odabir vrsta koje su predstavljene sačinjen je tako da se prikažu javnosti one poznate, kao i neke ređe pominjane u publikacijama ovog tipa i javnosti, a koje su „manje vidljive” kada se govori o problemima ugroženosti i zaštite život sveta.
Za one koji će reći da je prikazano „samo” 75 ugroženih vrsta, poruka je da bi bilo bolje da nema nijedne, jer one ukazuju koliko su ugrožene, koliko im je potrebna naša pomoć. Tako da je jedan od ključnih izazova za Srbiju usklađivanje očuvanja životne sredine i prirode s ekonomskim razvojem i interesima, kao primena zakona koji će doprineti očuvanju biodiverziteta.
– Svaka od četiri publikacije je deo jedne zajedničke priče, koja se s jedne strane zove – lepota prirode Srbije, a s druge je apel – čuvajmo našu prirodnu baštinu, jer su u njima, osim samih vrednosti od pojedinačnih biljnih i životinjskih vrsta, preko njihovih zajednica, ekosistema, područja i predela, prikazane i pretnje po njihov opstanak, kao i predlog mera za njihovo očuvanje. U tome ključnu ulogu ima samo jedna vrsta, čovek, mi sami i društvo u celini – rekao je dr Nenad Sekulić, načelnik odeljenja za biodiverzitet, ekološke mreže i održivi razvoj Zavoda na nedavnoj promociji knjige u Galeriji nauke i tehnike SANU.
Promociju je upotpunila izložba „Dodir prirode” autorki Jelene Kovačević i Jovane Ilić.
Publikaciju o životinjskim vrstama s prikazom 75 vrsta iz grupa beskičmenjaka, riba, vodozemaca gmizavaca, ptica i sisara, od ukupno 1.295 divljih vrsta životinja sa statusom zaštićenih vrsta, napisali su Sekulić i Vladan Bjedov.
Literatura, terenski podaci i nalazi namenjeni su i za potrebe uspostavljanja ekološke mreže Srbije, uključujući i „Emerald mrežu” Saveta Evrope i „Natura 2000”, ekološku mrežu Evropske unije.
Teško ih je fotografisati
Fotografije 139 vrsta i 86 staništa i predela, za ovu publikaciju, same su po sebi bogata riznica ovekovečena foto-aparatom 27 autora. Samo nekoliko fotografija, koje su teško vidljive našim fotografima, preuzete su s interneta.
– Ovo spominjem iz zbog toga što možda zaintrigira nekog da pokuša da te vrste i uslika na našim prostorima – dodao je Sekulić.
Insekti najbrojnija grupa
Najbrojniju grupu životinja čine insekti, do sada ih je oko milion opisano.
Kao oprašivači biljaka veoma su važni u proizvodnji voća, povrća, stočne hrane. Od nekih vrsta dobijamo med, vosak, svilu. Neki su paraziti ili predatori i koriste se za kontrolu i suzbijanje štetočina u poljoprivredi i šumarstvu.
U Srbiji su trenutno zaštićene 522 vrste insekata, od kojih 378 ima status strogo zaštićenih divljih vrsta.
Jedan od najinteresantnijih insekata u Srbiji je pančićev skakavac, endemična i reliktna vrsta koja živi samo na prostoru Tare i Zlatibora, kao i susednom graničnom delu Republike Srpske. Može da bude i nacionalni simbol. Ugrožava ga seča stabala crnog bora i vađenje panjeva za proizvodnju katrana.
Jelenak za suvenir
Evropski jelenak sa svojim „rogovima” izgleda zastrašujuće mnogim ljudima, a njima su neophodni u borbi za opstanak sa suparnicima.
Ovi insekti su za umetnike oduvek inspiracija, a u rimsko doba, ako je verovati pričama, bili su omiljena poslastica. Sada njihov opstanak ugrožava seča šuma i upotreba pesticida.
I balkanki šahovničar, tako nazvan po rasporedu šara na krilima koje podsećaju na šahovsku tablu, vrsta je prisutna samo na Balkanu. Ugrožen je zbog preterane upotrebe hemijskih sredstava u poljoprivredi.
I veliki konjic daždevnjak, najkrupnija vrsta vilinog konjica, sve se manje vidi u prirodi, jer ga ugrožavaju radovi na vodotoku, pregrade na reci, intenzivna poljoprivreda.
I ribe su ugrožene
U Srbiji je pod zaštitom 67 autohtonih vrsta riba, od kojih 38 ima status strogo zaštićenih. Trajnim lovostajem je obuhvaćena 31 vrsta riba, dok je za 17 vrsta ustanovljen lovostaj u periodu mresta. Ribe su ugrožene zbog sve zagađenijih reka, prekomernog korišćenja ribljeg fonda, klimatskih promena, regulisanja vodotoka, pregrađivanja i izgradnje brana. Recimo, u Dunavu su se pre izgradnje đerdapske brane morune lovile i u Slovačkoj, a danas se sreću samo nizvodno od hidroelektrane „Đerdap 2”. Vrsta je nekada bila od izuzetnog ekonomskog značaja zbog ukusnog mesa i prvenstveno kavijara dobijenog od ikre ženki. Globalno je kritično ugrožena vrsta, a u Srbiji je pod trajnom zabranom. Čikovi su se našli na listi zbog nestanka staništa. Brojnost im pada i zbog izlova jer se ilegalno lovi da bi poslužio kao mamac za ribe grabljivice. Zbog izlova se na listi zaštićenih s trajnim lovostajem našla i kečiga. Dok je nestajanje barskih i močvarnih staništa, ali i invazivna vrsta poput babuške pretnja za opstanak zlatnog karaša.
Ne ubijajte zmije
U Srbiji živi 28 vrsta gmizavaca (4 vrste kornjača, 14 vrsta guštera i 10 vrsta zmija).
Jedna od najkrupnijih neotrovnih zmija Srbije i Evrope je Eskulapov smuk, korisna vrsta u regulisanju broja glodara. U antičko doba ova vrsta smuka bila je posvećena bogu medicine i naseljavana je oko hramova posvećenih ovim božanstvima. Ugrožava ih gubitak staništa zbog razvoja infrastrukture koja preseca njihove migratorne puteve. Međutim, gore od toga je ubijanje ovih zmija iz straha i predrasuda. Potrebni su edukacija i podizanje svesti šire javnosti o značaju ove i drugih vrsta zmija.
Maloj sovi sve teže
U Srbiji živi preko 370 vrsta. Iščezlo je 14 vrsta gnezdarica, a devet se sporadično pojavljuje.
Beloglavi sup postao je simbol zaštite ugroženih vrsta. Umalo je nestao pre tridesetak godina. Populacija ove vrste krupnog lešinara 1992. svedena je na svega 10 parova. Nedostatak hrane tokom zimskog perioda bio je glavni „krivac” opadanja broja primeraka beloglavog supa. Mnoge jedinke uginule su u lovačkim akcijama trovanja vukova, šakala. Porast populacije beloglavih supova usledio je zahvaljujući osnivanju specijalnog rezervata prirode „Uvac” 1995. Procenjuje se da u Srbiji trenutno živi oko 260 parova.
Malu sovu, koja se hrani voluharicama, ugrožavaju skijaški tereni, kao i krčenja šuma na severnim stranama planina. Stoga se insistira na strogim rezervatima i zabrani seče šuma, naročito u periodu gnežđenja, uz postavljanje veštačkih duplji – kućica za gnežđenje.
