Лето уз сиртаки и изненађења
Зелени картон за Северну Македонију, провера датума пасоша и дозвола, осигурање које може да спречи и трошак од десетина хиљада евра, али и слика докумената у сопственом телефону – препоруке су директора асоцијације ЈУТА Александра Сеничића
Са захуктавањем летње сезоне, појавили су се и непопуларни написи о овогодишњем боравку наших туриста у грчким летовалиштима. Од жалби на веће цене у ресторанима, на поскупљења боравишних такси и лежаљки – које су на неким плажама прошле године постале обавезне, до чешћег враћања са границе због „непотпуних докумената”, до одузимања хране или заустављања због недостатка пожарног апарата у колима. Било је и оних који су тврдили да су им приликом недавног невремена бујице „однеле летовалишта” и без икакве накнаде „упропастиле одмор”.
Колико заиста има примедби и да ли се летовање у Грчкој променило и за наше туристе за које је деценијама ова земља „летовалиште на првом месту”? Колико је постало скупље провести одмор на одвајкада „најјефтинијим плажама” на северу Грчке и да ли су се прописи променили?
Директор Југословенске асоцијације туристичких агенција (ЈУТА) Александар Сеничић тврди да, упркос разним објавама и написима, досад ове године није било озбиљнијих примедби, а ни лоших примера: „Бујица која се спустила са непосећених брда на Тасосу, захватила јесте и део летовалишта, али је на туристима било да ли ће успети да се преместе на друга места или врате. Реч је о вишој сили и елементарној непогоди, када ни власници апартмана, нити агенције не могу да надокнаде трошкове за које нису криви, иако могу да пробају да реше проблем. Углавном се наши људи не врате, као што је било и прошле године у случају пожара на Родосу, када је педесет наших туриста премештено на други део острва, изузев оних који су желели да ради личног мира иду кући. У случају већих непогода неопходно је слушати савете власти земље у којој се налазите и да контактирате представника агенције или кризног штаба места у ком сте. Не треба чинити ништа на своју руку. Прошле године, наш туриста је на своју руку колима кренуо са породицом са Ситоније кући усред невремена. Вода га је понела, али су срећом добро припремљене спасилачке екипе реаговале. Онима који иду самостално препоручујем да имају телефон конзуларног представништва у тој земљи. Због могућег губљења или, мада ређе, крађе пасоша и других докумената, саветујем свима да пре одласка сликају своје уверење о држављанству и крштеницу, што им у том случају омогућује да преко конзулата брже добију документа за прелазак границе. Дакле, места за панику нема, проблем ће се решити. Сад већ у Солуну имају директну везу са подацима из регистра МУП-а Србије ”, како каже за „Магазин”.
Да је ситуација другачија, каже, не би за неколико процената по подацима ЈУТЕ порастао број пријављених за најпосећенију летњу дестинацију, те се ове године, упркос поскупљењима која су свуда у свету присутна, очекује нешто више од милион српских туриста у Грчкој. Од њих, каже, 75 одсто њих летује преко агенција, а преостала четвртина индивидуално, премда број индивидуалаца расте. Због тога није згорег да знају шта их све чека и морају да се боље него раније припреме, каже Сеничић:
„На првом месту сви треба добро да провере документа. Дешава се често да још са наше границе цариници враћају путнике који не знају да им је истекао пасош, али не прођу много боље ни они којима су истекле возачка или саобраћајна дозвола. Раније се документи за вожњу нису контролисали на границама до Грчке, али сада су контроле честе јер у управи царина тврде да је било много саобраћајних несрећа у Северној Македонији и Грчкој које су изазвале особе са истеклим документима. У срећним случајевима, дешава се да сувозач са правоснажном возачком дозволом преузме волан”, каже.
Без таблица остају због прекршаја
Упозорава и на то да је за пролазак кроз Северну Македонију неопходан Зелени картон, који представља осигурање у кретању кроз ову државу. Уколико га немате, можете да га набавите на граници, али тамо кошта између 40 и 50, а код нас двадесетак евра. Такође, није згорег активирати таг који омогућује наплату на путној рампи помоћу картице, како бисте брзо прошли чак пет наплатних рампи кроз Северну Македонију, премда свакако на овај дуг пут треба да кренете одморни. Такође, све чешће су на границама контроле ауто-опреме, тако да су неопходни хитна помоћ, троугао за заустављање и данас обавезни мали апарат за гашење пожара. Све то може да се купи и на граници, али, опет, више кошта. Баш као и враћање таблица ако не платите одмах, а које се уклањају са аута у Грчкој при непрописном паркирању или прекршају.
Оно на шта саговорник посебно указује као важно је да се уплати путно и здравствено осигурање код нас, које важи и у Грчкој. За уплату 1.500 до 2.000 динара добијате осигурање за своту до 30.000 евра. Избегавате да у случајну летњих болести, које су углавном баналне попут дијареје, прехладе и алергије, плаћате лечење за које само преглед кошта од 100 до 500 евра у овој земљи.
„Управо смо имали путника који је са 49 година имао мождани удар на плажи. На време се одреаговало, по њега је на острво Самос дошао хеликоптер и човек је успешно примио терапију. Грчке службе добро су припремљене. У сагласности са члановима породице, у оваквим случајевима се договара да ли остајете овде до краја лечења, на основу истог тога осигурања или ће вас пребацити кући својим мини-авионима. За њих је то јефтиније, јер тај лет кошта 10 до 15 хиљада евра, а лечење знатно више, па се најчешће и завршава тако што целу породицу пацијента тада авионом врате”.
За децу је нарочито битно имати осигурање, јер су повреде код њих чешће. Грчка је пуна педијатара од којих су многи завршили у Београду медицину и говоре наш језик, тако да су најмлађи онда збринути, тврди саговорник.
Лежаљке нису обавезне
Када се ради о поскупљењима, саговорник тврди да многи који воде кампању против летовања у Грчкој, уствари, наводе највише цифре:
„Скупље лежаљке него апартмани – напис је који може да буде близу истине само када се пореде цене лежаљки на Миконосу које појединачно у реду до мора коштају 70, а у другом реду 60 евра, са апартманима у горњој Грчкој, јефтинијој регији. То је као када поредите цене комплета лежаљки од 100 евра на Светом Стефану с онима које нађете за 10 евра на црногорском приморју. У Грчкој се лежаљка углавном нађе за 10 до 20, односно комплет са сунцобраном је 20 до 40 евра, с тим што тиме плаћате конзумацију пића и неког летњег оброка. Такође, лежаљке сад нису нигде обавезне, јер је, на општу побуну становништва и туриста, усвојен закон по ком да пола сваке плаже мора да буде слободно, то јест без сунцобрана”.
На почетку сезоне било је кафеџија који су се оглушили о пропис, али су туристи добили телефонску апликацију помоћу које могу да пријаве сваку злоупотребу обале која је јавно добро, тако да је сада све у реду, каже наш саговорник.
Како сазнајемо, наши туристи увелико то користе, носећи своје сунцобране и душеке, као и раније, на леђима до плаже.
Намештај” за плажу и чамци у пртљагу
Препорука ЈУТЕ, коју је већина агенција прихватила, јесте да због безбедности сваки путник (по седишту које је купио) има могућност да понесе један пртљаг, торбу или кофер, тежине дио 25 килограма. „Немамо могућности да на паркинзима меримо тежину као на аеродромима, нити да озаконимо овако нешто, али је важно да се поштује договор, а и одокативно може да се процени. Неће се правити циркус око сваког килограма, али у аутобусу морају сви да имају исте услове. У просеку има 50 путника, било је ситуација да људи носе по пет кофера, а они који дођу последњи и немају где да ставе ствари. Онда се оне остављају у кабини с путницима, иако су казне за то око два милиона динара. У случају наглог кочења, пртљаг може да изазове озбиљне потврде. У Француској се десило да је такав један кофер усмртио дете, а због вишка пртљага једном је и нечије маслиново уље исцурило на мотор који се запалио. Пуцале су полуоосовине на аутобусима због тежине. Наши путници аутобусом често у Грчку носе много хране, чак и чамце и моторе, али и комплетан намештај за плажу. Из Грчке доносе десетине литара маслиновог уља, камење са плажа и делове намештаја, који за ту врсту пртљага нису предвиђени. Идеја није да се наплаћује додатни пртљаг, како су неки помислили. Са агенцијама сви могу да се договоре има ли могућности за додатни пртљаг и који.
Гирос скупљи, али храна јефтинија него овде
Храна, по закону, осим фабрички упакованих производа (по неког оброка за успут), не може да се носи у Грчку. Наши туристи носе често мали шпајз, то јест поврће, воће и месо, а што није дозвољено. Најчешће то пролази, али два до три пута годишње су контроле те им се пртљаг намењен за летњи фрижидер одузима. „Нема разлога да носите толику храну, јер је 80 одсто намирница сада јефтиније тамо, и када је реч о месу, и о поврћу вину... Гирос је био 3,5 сада је пет евра, али смо заборавили да је пљескавица овде била триста, а сада је 500 динара, ћевапи су ко 10 евра. За ту своту у Грчкој може да се нађе разноврснији оброк”, каже наш саговорник.
Таксе поскупеле три пута
Боравишне таксе у Грчкој поскупеле су три пута, те сад за апартмане уместо пет износе 15 евра, а у хотелима су са два до пет, поскупеле на три до десет евра дневно по соби. Разлика у цени у односу на претходну годину издваја се, одлуком грчке владе, за надокнаду шете онима који су је претрпели због поплава и пожара.
Апартмани на северу Грчке 500 до хиљаду евра
У Солунској регији, и даље убедљиво најпривлачнијој за наше туристе, двокреветни апартмани за 10 дана сада коштају 500 до 600, трокреветни 700 до 800, а четворокреветни 800 до хиљаду евра. Али, као што је било у предсезони, од 1. септембра у постсезони може да се летује и за 100 евра по смештају, тако да су неки пензионери себи већ обезбедили и други део летовања, у пријатнијим данима.
Листа летовалишта српских туриста
На убедљивом првом месту и даље је Грчка, првенствено северна, али све више туриста одавде иде и на Кипар. После ње је Црна Гора у коју, углавном индивидуално, одлази око 300.000 туриста лети. Иза ње је Турска са око 100.000 летњих туриста и за коју је интересовање исто иако су цене у просеку веће за 20 одсто, иако и даље са често бесплатним аранжманима за децу до 12 или 14 година. Велико је интересовање, потом, за Италију и Египат, али све веће и за Бугарску у коју иде 80.000 туриста из источне Србије, због добрих хотела и ниских ванпансионских цена. Следи Шпанија, али и Тунис познат по повољним чартер породичним аранжманима и пустињским излетима привлачним свим генерацијама, како сведочи листа ЈУТЕ.