Leto uz sirtaki i iznenađenja

Sa zahuktavanjem letnje sezone, pojavili su se i nepopularni napisi o ovogodišnjem boravku naših turista u grčkim letovalištima. Od žalbi na veće cene u restoranima, na poskupljenja boravišnih taksi i ležaljki – koje su na nekim plažama prošle godine postale obavezne, do češćeg vraćanja sa granice zbog „nepotpunih dokumenata”, do oduzimanja hrane ili zaustavljanja zbog nedostatka požarnog aparata u kolima. Bilo je i onih koji su tvrdili da su im prilikom nedavnog nevremena bujice „odnele letovališta” i bez ikakve naknade „upropastile odmor”.

Koliko zaista ima primedbi i da li se letovanje u Grčkoj promenilo i za naše turiste za koje je decenijama ova zemlja „letovalište na prvom mestu”? Koliko je postalo skuplje provesti odmor na odvajkada „najjeftinijim plažama” na severu Grčke i da li su se propisi promenili?

Direktor Jugoslovenske asocijacije turističkih agencija (JUTA) Aleksandar Seničić tvrdi da, uprkos raznim objavama i napisima,  dosad ove godine nije bilo ozbiljnijih primedbi, a ni loših primera: „Bujica koja se spustila sa neposećenih brda na Tasosu, zahvatila jeste i deo letovališta, ali je na turistima bilo da li će uspeti da se premeste na druga mesta ili vrate. Reč je o višoj sili i elementarnoj nepogodi, kada ni vlasnici apartmana, niti agencije ne mogu da nadoknade troškove za koje nisu krivi, iako mogu da probaju da reše problem. Uglavnom se naši ljudi ne vrate, kao što je bilo i prošle godine u slučaju požara na Rodosu, kada je pedeset naših turista premešteno na drugi deo ostrva, izuzev onih koji su želeli da radi ličnog mira idu kući. U slučaju većih nepogoda neophodno je slušati savete vlasti zemlje u kojoj se nalazite i da kontaktirate predstavnika agencije ili kriznog štaba mesta u kom ste. Ne treba činiti ništa na svoju ruku. Prošle godine, naš turista je na svoju ruku kolima krenuo sa porodicom sa Sitonije kući usred nevremena. Voda ga je ponela, ali su srećom dobro pripremljene spasilačke ekipe reagovale. Onima koji idu samostalno preporučujem da imaju telefon konzularnog predstavništva u toj zemlji. Zbog mogućeg gubljenja ili, mada ređe, krađe  pasoša i drugih dokumenata, savetujem svima da pre odlaska slikaju svoje uverenje o državljanstvu i krštenicu, što im u tom slučaju omogućuje da preko konzulata brže dobiju dokumenta za prelazak granice. Dakle, mesta za paniku nema, problem će se rešiti. Sad već u Solunu imaju direktnu vezu sa podacima iz registra MUP-a Srbije ”, kako kaže za „Magazin”.

Da je situacija drugačija, kaže, ne bi za nekoliko procenata po podacima JUTE porastao broj prijavljenih za najposećeniju letnju destinaciju, te se ove godine, uprkos poskupljenjima koja su svuda u svetu prisutna, očekuje nešto više od milion srpskih turista u Grčkoj. Od njih, kaže, 75 odsto njih letuje preko agencija, a preostala četvrtina individualno, premda broj individualaca raste. Zbog toga nije zgoreg da znaju šta ih sve čeka i moraju da se bolje nego ranije pripreme, kaže Seničić:

 „Na prvom mestu  svi treba dobro da provere dokumenta. Dešava se često da još sa naše granice carinici vraćaju putnike koji ne znaju da im je istekao pasoš, ali ne prođu mnogo bolje ni oni kojima su istekle vozačka ili saobraćajna dozvola. Ranije se dokumenti za vožnju nisu kontrolisali na granicama do Grčke, ali sada su kontrole česte jer u upravi carina tvrde da je bilo mnogo saobraćajnih nesreća u Severnoj Makedoniji i Grčkoj koje su izazvale osobe sa isteklim dokumentima. U srećnim slučajevima, dešava se da suvozač sa pravosnažnom vozačkom dozvolom preuzme volan”, kaže.

Bez tablica ostaju zbog prekršaja

Upozorava i na to da je za prolazak kroz Severnu Makedoniju neophodan Zeleni karton, koji predstavlja osiguranje u kretanju kroz ovu državu. Ukoliko ga nemate, možete da ga nabavite na granici, ali tamo košta između 40 i 50, a kod nas dvadesetak evra. Takođe, nije zgoreg aktivirati tag koji omogućuje naplatu na putnoj rampi pomoću kartice, kako biste brzo prošli čak pet naplatnih rampi kroz Severnu Makedoniju, premda svakako na ovaj dug put treba da krenete odmorni. Takođe, sve češće su na granicama kontrole auto-opreme, tako da su neophodni hitna pomoć, trougao za zaustavljanje i danas obavezni mali aparat za gašenje požara. Sve to može da se kupi i na granici, ali, opet, više košta. Baš kao i vraćanje tablica ako ne platite odmah, a koje se uklanjaju sa auta u Grčkoj pri nepropisnom parkiranju ili prekršaju.

Ono na šta sagovornik posebno ukazuje kao važno je da se uplati putno i zdravstveno osiguranje kod nas, koje važi i u Grčkoj. Za uplatu 1.500 do 2.000 dinara dobijate osiguranje za svotu do 30.000 evra.  Izbegavate da u slučajnu letnjih bolesti, koje su uglavnom banalne poput dijareje, prehlade i alergije, plaćate lečenje za koje samo pregled košta od 100 do 500 evra u ovoj zemlji.

„Upravo smo imali putnika koji je sa 49 godina imao moždani udar na plaži. Na vreme se odreagovalo, po njega je na ostrvo Samos došao helikopter i čovek je uspešno primio terapiju. Grčke službe dobro su pripremljene. U saglasnosti sa članovima porodice, u ovakvim slučajevima se dogovara da li ostajete ovde do kraja lečenja, na osnovu istog toga osiguranja ili će vas prebaciti kući svojim mini-avionima. Za njih je to jeftinije, jer taj let košta 10 do 15 hiljada evra, a lečenje znatno više, pa se najčešće i završava tako što celu porodicu pacijenta tada avionom vrate”.

Za decu je naročito bitno imati osiguranje, jer su povrede kod njih češće. Grčka je puna pedijatara od kojih su mnogi završili u Beogradu medicinu i govore naš jezik, tako da su najmlađi onda zbrinuti, tvrdi sagovornik.

Ležaljke nisu obavezne

Kada se radi o poskupljenjima, sagovornik tvrdi da mnogi koji vode kampanju protiv letovanja u Grčkoj, ustvari, navode najviše cifre:

„Skuplje ležaljke nego apartmani – napis je koji može da bude blizu istine samo kada se porede cene ležaljki na Mikonosu koje pojedinačno u redu do mora koštaju 70, a u drugom redu 60 evra, sa apartmanima u gornjoj Grčkoj, jeftinijoj regiji. To je kao kada poredite cene kompleta ležaljki od 100 evra na Svetom Stefanu s onima koje nađete za 10 evra na crnogorskom primorju. U Grčkoj se ležaljka uglavnom nađe za 10 do 20, odnosno komplet sa suncobranom je 20 do 40 evra, s tim što time plaćate konzumaciju pića i nekog letnjeg obroka. Takođe, ležaljke sad nisu nigde obavezne, jer je, na opštu pobunu stanovništva i turista, usvojen zakon po kom da pola svake plaže mora da bude slobodno, to jest bez suncobrana”.

Na početku sezone bilo je kafedžija koji su se oglušili o propis, ali su turisti dobili telefonsku aplikaciju pomoću koje mogu da prijave svaku zloupotrebu obale koja je javno dobro, tako da je sada sve u redu, kaže naš sagovornik.

Kako saznajemo, naši turisti uveliko to koriste, noseći svoje suncobrane i dušeke, kao i ranije, na leđima do plaže.

Nameštaj” za plažu i čamci u prtljagu

Preporuka JUTE, koju je većina agencija prihvatila, jeste da zbog bezbednosti svaki putnik (po sedištu koje je kupio) ima mogućnost da ponese jedan prtljag, torbu ili kofer, težine dio 25 kilograma. „Nemamo mogućnosti da na parkinzima merimo težinu kao na aerodromima, niti da ozakonimo ovako nešto, ali je važno da se poštuje dogovor, a i odokativno može da se proceni. Neće se praviti cirkus oko svakog kilograma, ali u autobusu moraju svi da imaju iste uslove. U proseku ima 50 putnika, bilo je situacija  da ljudi nose po pet kofera, a oni koji dođu poslednji i nemaju gde da stave stvari. Onda se one ostavljaju u kabini s putnicima, iako su kazne za to oko dva miliona dinara. U slučaju naglog kočenja, prtljag može da izazove ozbiljne potvrde. U Francuskoj se desilo da je takav jedan kofer usmrtio dete, a zbog viška prtljaga jednom je i nečije maslinovo ulje iscurilo na motor koji se zapalio. Pucale su poluoosovine na autobusima zbog težine. Naši putnici autobusom često u Grčku nose mnogo hrane, čak i čamce i motore, ali i kompletan nameštaj za plažu.  Iz Grčke donose desetine litara maslinovog ulja, kamenje sa plaža i delove nameštaja, koji za tu vrstu prtljaga nisu predviđeni. Ideja nije da se naplaćuje dodatni prtljag, kako su neki pomislili. Sa agencijama svi mogu da se dogovore ima li mogućnosti za dodatni prtljag i koji.

Giros skuplji, ali hrana jeftinija nego ovde

Hrana, po zakonu, osim fabrički upakovanih proizvoda (po nekog obroka za usput), ne može da se nosi u Grčku. Naši turisti nose često mali špajz, to jest povrće, voće i meso, a što nije dozvoljeno. Najčešće to prolazi, ali dva do tri puta godišnje su kontrole te im se prtljag namenjen za letnji frižider oduzima. „Nema razloga da nosite toliku hranu, jer je 80 odsto namirnica sada  jeftinije tamo, i kada je reč o mesu, i o povrću vinu... Giros je bio 3,5 sada je pet evra, ali smo zaboravili da je pljeskavica ovde bila trista, a sada je 500 dinara, ćevapi su ko 10 evra. Za tu svotu u Grčkoj može da se nađe raznovrsniji obrok”, kaže naš sagovornik.

Takse poskupele tri puta

Boravišne takse u Grčkoj poskupele su tri puta, te sad za apartmane umesto pet iznose 15 evra, a u hotelima su sa dva do pet, poskupele na tri do deset evra dnevno po sobi. Razlika u ceni u odnosu na prethodnu godinu izdvaja se, odlukom grčke vlade, za nadoknadu šete onima koji su je pretrpeli zbog poplava i požara.

Apartmani na severu Grčke 500 do hiljadu evra

U Solunskoj regiji, i dalje ubedljivo najprivlačnijoj za naše turiste, dvokrevetni apartmani za 10 dana sada koštaju 500 do 600, trokrevetni 700 do 800, a četvorokrevetni 800 do hiljadu evra. Ali, kao što je bilo u predsezoni, od 1. septembra u postsezoni može da se letuje i za 100 evra po smeštaju, tako da su neki penzioneri sebi već obezbedili i drugi deo letovanja, u prijatnijim danima.

Lista letovališta srpskih turista

Na ubedljivom prvom mestu i dalje je Grčka, prvenstveno severna, ali sve više turista odavde ide i na Kipar. Posle nje je Crna Gora u koju, uglavnom individualno, odlazi oko 300.000 turista leti. Iza nje je Turska  sa oko 100.000 letnjih turista i za koju je interesovanje isto iako su cene u proseku veće za 20 odsto, iako i dalje sa često besplatnim aranžmanima za decu do 12 ili 14 godina. Veliko je interesovanje, potom, za Italiju i Egipat, ali sve veće i za Bugarsku u koju ide 80.000 turista iz istočne Srbije, zbog dobrih hotela i niskih vanpansionskih cena. Sledi Španija, ali i Tunis poznat po povoljnim čarter porodičnim aranžmanima i pustinjskim izletima privlačnim svim generacijama, kako svedoči lista JUTE.