У знаку краља Леониде

На југу Пелопонеза налази се Спарта, престоница Лаконије, град смештен у великој, зеленој долини између других по висини планина у Грчкој, венца Тајгетос (или Тајгет) на западу и планинског венца Парнас на истоку.

Античку Спарту, највећег ривала Атине, прославили су чувени и неустрашиви ратници, за које се везује и обичај с планине Тајгетос. По античким легендама, управо с највишег врха планине, који износи 2.407 метара и носи назив Пророк Илија, у провалију је бацана свака спартанска беба рођена с било каквим физичким недостатком или белегом.

Данас до врха воде планинарске руте, а посебно је познат поход планинара, који на успон крећу у предвечерје 19. јула како би на врх стигли у зору, на празник Светог Илије (у Грчкој се слави 20. јула).

Најпознатији грчки полис

Данашња Спарта је малени град од око 16.000 становника, а налази се у веома широкој котлини између валовитих планина. Обилазак града почели смо код споменика чувеном краљу Леониди, у предграђу, одакле кроз маслињаке поплочан пут води у археолошко налазиште – место где је настао чувени град-држава.

Рушевине полиса који је за непријатеље био страх и трепет, претежно потичу из три периода: античког, из времена римске окупације и из времена владавине Византије.

Најочуванија грађевина на самом локалитету, изнад које се пружа најлепши панорамски поглед на модерну Спарту и планине Тајгетос, јесте римски театар из првог века, који је могао да прими 13.000 посетилаца и чији је део сцене подигнут на захтев римског цара Веспазијана.

Надомак Спарте, са супротне стране града у односу на археолошко налазиште, у селу Ксерокамби, на падини брда поред Цркве Агиос Василиос, 2015. године откривени су остаци палате из периода древне Микене за које се сматра да би могли да буду делови палатног комплекса античке државице. Ископавања су у току и, уколико се предвиђања покажу као истинита, биће то велико откриће.

Најзначајнији пронађени археолошки остаци могу да се виде у Археолошком музеју града. Невелики, стари музеј с вредном збирком античких предмета из ове области, ускоро ће добити ново здање. Осим римских мозаика, посмртних стела, позоришних маски, накита и употребних предмета, у музеју се налази одређен број рељефа и скулптура. Једна од њих, пронађена међу остацима Храма богиње Атине, налази се у готово свим књигама античке историје Грчке и све донедавно сматрало се да припада чувеном краљу Леониди.

Иако потиче из овог периода, што потврђује и такозвани архајски осмех бисте, с временом је уз статуу од пароског мермера с коринтским шлемом везивано неколико верзија прича. Једна говори о томе да ова биста можда представља имагинарну персонификацију спартанског јунака или бога, док друга прича причу о спартанском јунаку Паусанију, који је једно време провео живећи у Малој Азији и био грчки генерал у Бици код Платеје (479. година п. н. е.).

Још једна занимљива прича из музеја тиче се римског подног мозаика који је овде изложен, а који представља занимљив лик римског аристократе разбарушене црне косе. Најсимпатичнија од свих скулптура је сигурно она од бронзе, мала и потпуно сведена, која представља Јелену Тројанску, а која је из данашње перспективе и према савременим мерилима лепоте далеко од лепотице описане у Хомеровој „Илијади”.

Налик суседним, средњовековним Маниотима, становницима пелопонеског полуострва Мани, антички Спартанци живели су за борбу и обликовање савршених ратника. Већ у седмој години одвајани су од родитеља и започињали свој будући живот војника. Остало је записано да су у једном периоду пре сваке борбе јели чорбу од животињске крви како би постали још суровији и обесхрабрили своје непријатеље. И жене су пролазиле обуку за ратнице. Војничка држава Спарта сматрала је да обуком сваког појединца за ратовање обезбеђује себи и свом народу бољу будућност – бољу од Атине, полиса који се бавио политиком, говорништвом и уметношћу. Историја је показала супротно. Спарте више нема, а Атина, место прве скупштине и позоришта на свету, и данас је престоница Грчке.

Поносни на Музеј маслина

Данашња Спарта ни по чему се не разликује од других мањих градова Грчке. На моје питање локалцима да ли постоји нека специфичност која би могла да повеже античку и модерну Спарту добила сам одговор да је једина могућа веза то што у граду одређени број мушке деце по рођењу добија име Леонида или Ликург, по чувеном законодавцу античке Спарте, који је осмислио двојну владу два краља (једног за мир и другог за рат), а чији се споменик налази у центру града.

У Спарти се налази и нови, приватни, Музеј маслина и грчког маслиновог уља, где се на два нивоа и у унутрашњем дворишту, могу видети предмети и обичаји у вези са културом садње маслина. На изложби је приказана фотографија окамењених фосила листова маслине која је пронађена у Грчкој, што доводи до закључка да је маслина на Медитерану постојала много пре стварања првих модерних цивилизација. Мање је познато да је све до почетка Другог светског рата Спарта била позната као место са чак 14 фабрика за производњу свиле. У раном средњем веку грчки монаси били су први који су из Кине унутар гране дрвета успели да прокријумчаре свилене бубе.

www.umetnostputovanja.rs

Три стотине славних

Најчувенија прича из историје античке Спарте описана је у холивудском дигиталном филму из 2007. године „300”. На почетку Другог грчко-персијског рата, када су Персијанци у освајању Грчке доспели копном до Термопилског кланца, међу 1.500 грчких војника из још неколико полиса били су и Спартанци. Њих три стотине прославило се до последњег бранећи превој, предвођени краљем Леонидом. Историјски списи потврђују ову причу. Након обиласка Археолошког музеја, у центру града видела сам „гроб Леониде” у градском парку, камени саркофаг за који се поуздано зна да није припадао чувеном краљу, али га и даље називају његовим именом. Иако Спартанце познајемо као ратнике, мање је познато да је једна од обавезних вештина коју су учили био и плес.

Колевка маратона

Оно што највише од свега повезује античку и модерну Спарту је Спартатлон. Спортски догађај који се у част Фидипида организује сваког 30. септембра уприличен је као сећање на гласника који је трчао од Маратонског поља до Атине и преминуо након што је обавестио Грке да су победили Персијанце. Због тог догађаја се трка ове дужине назива маратон (42 км 200 м).

Према предању, пре него што ће персијска флота у својим освајањима ступити на обалу Грчке (код Маратона), Атина је послала гласника Фидипида да трчи у Спарту и тражи појачање. Гласник је прешао растојање од 250 километара између Атине и Спарте – и назад, обавестивши Атињане да Спартанци неће да учествују, јер су били усред свете недеље када им је свако ратовање забрањено. Атињани су победили Персијанце сами, али су модерни Спартанци основали спортску дисциплину у част гласнику. На Спартатлону не учествују сви пријављени. Организациони одбор прави селекцију од највише 300 учесника за трку која почиње по подне у Атини и завршава се наредног дана у Спарти.