ТЕЛЕВИЗИЈА И ЕКОЛОГИЈА

Може ли се живети на селу

Емисија „Екологери” доноси репортаже о људима који су одлучили да напусте урбане центре и врате се природи

Јелена Радовић Јовановић (Фото РТС)

У току је емитовање прве сезоне серијала „Екологери”, a већ увелико се снима и друга, у продукцији Редакције еколошког програма РТС-а. Серијал се емитује сваке последње суботе у месецу на РТС 2 и, наравно, све емисије су доступне на јутјуб каналу образовно-научног програма.

Од одговорне уреднице еколошке редакције Јелене Радовић Јовановић чујемо да је гледаност емисије јако добра.

– „Екологери” су приче о људима који су напустили урбану средину и прешли да живе у природи, на селу. Када сам кренула да припремам серијал мислила сам да су то ретки појединци јер села се напуштају, сви хрле у град. Међутим, открила сам да је све више људи који се враћају природи. Окидачи за доношење одлуке су донекле различити, али су суштински мотиви исти. Сви они вапе за мирнијим, здравијим и испуњенијим животом.

И сви су га пронашли, лако и брзо, додаје. Заправо је најтеже донети одлуку, после све иде природним током.

Уредница још каже да се око назива емисије није двоумила. Једноставно, без помуке, игром речи, од еколошког блогера дошла је до екологера. Додаје да је први циклус „Екологера”, који се сада емитује на програму, сачињен од једног породичног портрета, а да већ у другом серијалу биће комбиноване по две приче. У међувремену, открили су више новопридошлих становника села. Међу њима има и повратника из Америке који су остварили „амерички сан” у Србији.

ТВ екипа је посетила млади пар, Ивану Богданов и Душана Црквењакова, који су се вратили из Кине, где су радили као предавачи језика. Продали су своју гарсоњеру и тако обезбедили себи парче раја на земљи код Бољевца. Данас живе у приколици, воду немају и прикупљају кишницу, а соларним панелима обезбеђују енергију, док граде прелепу самоодрживу еколошку кућу и органску башту.

– За оне који су ушушкани у урбаној средини – каже уредница – овакав избор звучи екстремно, поготово за младе људе, али, верујте, када видите њихову срећу и ентузијазам одмах проширите видике у размишљању. Сећам се, у телефонском разговору поменули су ми да имају комшије са којима се интензивно друже. Замишљала сам да су они одмах ту, кућа до куће. Када смо стигли, схватила сам да су комшије километрима далеко. Види се Ртањ и простране ливаде. Зарађују новац тако што држе часове онлајн. На том примеру видимо како се доживљај простора ослобађа кад се човек нађе у природном пространству.

Овај млади пар „екологера” није једини који сматра да је човеку мало потребно да буде срећан…

Редакција еколошког програма РТС-а посетила је и бајкерку Александру Дацовић, која је пропутовала свет да би се скрасила са троје деце у родном Љубишу. Сада њен осмогодишњи син Филип чува пчеле, то воли. Затим, брачни пар уметника који су са Новог Београда отишли у Манђелос (назив звучи светски а заправо је наше сремско насеље). Овај пар направио је праву оазу за уживање на плацу на којем имају и извор воде.

– У овим временима нагризеним климатским променама, они који имају своју земљу и извор воде, могу се осећати сигурно. Неке наше саговорнике је болест навела да потраже боље место за живот. Излечили су се уверени да им је боравак у природи и те како у томе помогао. Посебно су интересантни повратници из иностранства јер неретко са собом из света донесу и неку добру предузетничку идеју. Враћају се јер су схватили да нигде није боље него код куће, а поготово ако се узме у обзир да наша земља још увек има очувану природу. Кажу да их је поглед на пејзаж са њихове дедовине толико очарао да су се без превише размишљања вратили у домовину. Има и оних које је пандемија короне затворила у Србији, а онда су овде заувек остали.

То је био случај са средовечним брачним паром из Италије, Тањом Сарамандић, родом из Аранђеловца, и Италијаном Кристијаном Ђелпијем. Њему су овде недостајали италијански сиреви па је почео да их прави од домаћег млека.

– Погледајте у серијалу „Екологери” шта све раде људи, колико ту има добрих идеја и инспиративних прича. Толико је напуштених и замрлих села, толико поља која чезну да их неко искористи. „Екологери” су храбри појединци који својом одлучношћу, личном испуњеношћу и исконском срећом уливају наду у бољу и здравију будућност. Град није далеко од њих, кажу, најближи је обично на мање од сат времена вожње колима. Урбани садржаји су им близу а опет довољно далеко да могу на миру да ослушну себе и природу око себе. Уверили су нас да су пронашли своје парче раја на земљи – рекла је Јелене Радовић Јовановић.

Није ли то оно чему сви тежимо?!