Može li se živeti na selu

U toku je emitovanje prve sezone serijala „Ekologeri”, a već uveliko se snima i druga, u produkciji Redakcije ekološkog programa RTS-a. Serijal se emituje svake poslednje subote u mesecu na RTS 2 i, naravno, sve emisije su dostupne na jutjub kanalu obrazovno-naučnog programa.

Od odgovorne urednice ekološke redakcije Jelene Radović Jovanović čujemo da je gledanost emisije jako dobra.

– „Ekologeri” su priče o ljudima koji su napustili urbanu sredinu i prešli da žive u prirodi, na selu. Kada sam krenula da pripremam serijal mislila sam da su to retki pojedinci jer sela se napuštaju, svi hrle u grad. Međutim, otkrila sam da je sve više ljudi koji se vraćaju prirodi. Okidači za donošenje odluke su donekle različiti, ali su suštinski motivi isti. Svi oni vape za mirnijim, zdravijim i ispunjenijim životom.

I svi su ga pronašli, lako i brzo, dodaje. Zapravo je najteže doneti odluku, posle sve ide prirodnim tokom.

Urednica još kaže da se oko naziva emisije nije dvoumila. Jednostavno, bez pomuke, igrom reči, od ekološkog blogera došla je do ekologera. Dodaje da je prvi ciklus „Ekologera”, koji se sada emituje na programu, sačinjen od jednog porodičnog portreta, a da već u drugom serijalu biće kombinovane po dve priče. U međuvremenu, otkrili su više novopridošlih stanovnika sela. Među njima ima i povratnika iz Amerike koji su ostvarili „američki san” u Srbiji.

TV ekipa je posetila mladi par, Ivanu Bogdanov i Dušana Crkvenjakova, koji su se vratili iz Kine, gde su radili kao predavači jezika. Prodali su svoju garsonjeru i tako obezbedili sebi parče raja na zemlji kod Boljevca. Danas žive u prikolici, vodu nemaju i prikupljaju kišnicu, a solarnim panelima obezbeđuju energiju, dok grade prelepu samoodrživu ekološku kuću i organsku baštu.

– Za one koji su ušuškani u urbanoj sredini – kaže urednica – ovakav izbor zvuči ekstremno, pogotovo za mlade ljude, ali, verujte, kada vidite njihovu sreću i entuzijazam odmah proširite vidike u razmišljanju. Sećam se, u telefonskom razgovoru pomenuli su mi da imaju komšije sa kojima se intenzivno druže. Zamišljala sam da su oni odmah tu, kuća do kuće. Kada smo stigli, shvatila sam da su komšije kilometrima daleko. Vidi se Rtanj i prostrane livade. Zarađuju novac tako što drže časove onlajn. Na tom primeru vidimo kako se doživljaj prostora oslobađa kad se čovek nađe u prirodnom prostranstvu.

Ovaj mladi par „ekologera” nije jedini koji smatra da je čoveku malo potrebno da bude srećan…

Redakcija ekološkog programa RTS-a posetila je i bajkerku Aleksandru Dacović, koja je proputovala svet da bi se skrasila sa troje dece u rodnom Ljubišu. Sada njen osmogodišnji sin Filip čuva pčele, to voli. Zatim, bračni par umetnika koji su sa Novog Beograda otišli u Manđelos (naziv zvuči svetski a zapravo je naše sremsko naselje). Ovaj par napravio je pravu oazu za uživanje na placu na kojem imaju i izvor vode.

– U ovim vremenima nagrizenim klimatskim promenama, oni koji imaju svoju zemlju i izvor vode, mogu se osećati sigurno. Neke naše sagovornike je bolest navela da potraže bolje mesto za život. Izlečili su se uvereni da im je boravak u prirodi i te kako u tome pomogao. Posebno su interesantni povratnici iz inostranstva jer neretko sa sobom iz sveta donesu i neku dobru preduzetničku ideju. Vraćaju se jer su shvatili da nigde nije bolje nego kod kuće, a pogotovo ako se uzme u obzir da naša zemlja još uvek ima očuvanu prirodu. Kažu da ih je pogled na pejzaž sa njihove dedovine toliko očarao da su se bez previše razmišljanja vratili u domovinu. Ima i onih koje je pandemija korone zatvorila u Srbiji, a onda su ovde zauvek ostali.

To je bio slučaj sa sredovečnim bračnim parom iz Italije, Tanjom Saramandić, rodom iz Aranđelovca, i Italijanom Kristijanom Đelpijem. Njemu su ovde nedostajali italijanski sirevi pa je počeo da ih pravi od domaćeg mleka.

– Pogledajte u serijalu „Ekologeri” šta sve rade ljudi, koliko tu ima dobrih ideja i inspirativnih priča. Toliko je napuštenih i zamrlih sela, toliko polja koja čeznu da ih neko iskoristi. „Ekologeri” su hrabri pojedinci koji svojom odlučnošću, ličnom ispunjenošću i iskonskom srećom ulivaju nadu u bolju i zdraviju budućnost. Grad nije daleko od njih, kažu, najbliži je obično na manje od sat vremena vožnje kolima. Urbani sadržaji su im blizu a opet dovoljno daleko da mogu na miru da oslušnu sebe i prirodu oko sebe. Uverili su nas da su pronašli svoje parče raja na zemlji – rekla je Jelene Radović Jovanović.

Nije li to ono čemu svi težimo?!