Монт Еверест узима данак

Можете ли замислити предео окован ледом, под ударом лавина, на којем ледени оркански ветар дува брже од 160 километара на сат, наносећи снег огромном брзином, а жива у термометру се спушта на чак минус 35 степени Целзијуса? То је Монт Еверест, највиша планина на свету, чији су врхови већином године прекривени густим, тамним облацима. На њој је живот изгубило више од 300 поклоника планинарења који су кренули у освајање највише тачке на планети, преноси Си-Ен-Ен. Пролеће је омиљено доба године, због боље видљивости и колико-толико ублажених сурових климатских услова који владају овом планином, и тада велики број авантуриста креће у њено освајање. Сви су они претходно морали да прођу изузетно напорне вишемесечне, а некад и вишегодишње припреме које подразумевају и тешке тренинге, али ни то не значи да ће заиста успети да остваре свој сан.

Ипак, многи су у томе и успели, а међу њима је и хирург Џејкоб Визел, који је у мају прошле године успео да се попне на Монт Еверест.

„Без обзира колико сте добро обучени за све оно што вас можда чека, и физички припремљени, када дођете до граница онога што људско тело може да поднесе, суочавате се са понекад непремостивом препреком”, објаснио је овај лекар.

Иако је био добро припремљен за све напоре који су га очекивали на успону, Визел је рекао да му је пењање било изузетно напорно и да му је често било потребно 30 секунди до минута да дође до даха.

„Да би се привикли на тешке услове, планинари проводе дан до четири дана у четири кампа пре него што дођу до врха. Та рутина се практикује да би се телу омогућило да се прилагоди опадању нивоа кисеоника”, рекао је Визел, додајући да се на тај начин повећавају шансе пењача за преживљавање и пењање.

Ипак, напор који је учинио вредео је, рекао је Визел истичући да ниједна планина чији је врх освојио, попут Килиманџара, Чимбораза и Котопаксија, не може да се пореди са Монт Еверестом.