Mont Everest uzima danak
Više od 300 penjača izgubilo je život u pokušaju da stigne na najvišu tačku na planeti
Možete li zamisliti predeo okovan ledom, pod udarom lavina, na kojem ledeni orkanski vetar duva brže od 160 kilometara na sat, nanoseći sneg ogromnom brzinom, a živa u termometru se spušta na čak minus 35 stepeni Celzijusa? To je Mont Everest, najviša planina na svetu, čiji su vrhovi većinom godine prekriveni gustim, tamnim oblacima. Na njoj je život izgubilo više od 300 poklonika planinarenja koji su krenuli u osvajanje najviše tačke na planeti, prenosi Si-En-En. Proleće je omiljeno doba godine, zbog bolje vidljivosti i koliko-toliko ublaženih surovih klimatskih uslova koji vladaju ovom planinom, i tada veliki broj avanturista kreće u njeno osvajanje. Svi su oni prethodno morali da prođu izuzetno naporne višemesečne, a nekad i višegodišnje pripreme koje podrazumevaju i teške treninge, ali ni to ne znači da će zaista uspeti da ostvare svoj san.
Ipak, mnogi su u tome i uspeli, a među njima je i hirurg Džejkob Vizel, koji je u maju prošle godine uspeo da se popne na Mont Everest.
„Bez obzira koliko ste dobro obučeni za sve ono što vas možda čeka, i fizički pripremljeni, kada dođete do granica onoga što ljudsko telo može da podnese, suočavate se sa ponekad nepremostivom preprekom”, objasnio je ovaj lekar.
Iako je bio dobro pripremljen za sve napore koji su ga očekivali na usponu, Vizel je rekao da mu je penjanje bilo izuzetno naporno i da mu je često bilo potrebno 30 sekundi do minuta da dođe do daha.
„Da bi se privikli na teške uslove, planinari provode dan do četiri dana u četiri kampa pre nego što dođu do vrha. Ta rutina se praktikuje da bi se telu omogućilo da se prilagodi opadanju nivoa kiseonika”, rekao je Vizel, dodajući da se na taj način povećavaju šanse penjača za preživljavanje i penjanje.
Ipak, napor koji je učinio vredeo je, rekao je Vizel ističući da nijedna planina čiji je vrh osvojio, poput Kilimandžara, Čimboraza i Kotopaksija, ne može da se poredi sa Mont Everestom.
