Најбољи ваљушак на свету

За најбољи ваљушак на свету недавно је по анкети гастрономског портала „Атлас укуса” проглашен „сио маи”, традиционални индонежански специјалитет од танког теста пуњен рибом. У новија времена, популарни ваљушак може да буде пуњен и пилетином, али је свакако преливен сосом од кикирикија и најтраженији је залогај на овој традиционалној трпези, уверили смо се недавно на прослави Рамазанског бајрама у Амбасади Индонезије. Овај пријем је уједно представљао изложбу традиционалне индонежанске хране и одеће.

Рндан, специјалитет од говеђег или јагњећег меса, које се служи са комадићима кромпира, такође је популаран, јер има посебне зачине. То су лимунска трава, коријандер, љута паприка, црни и бели лук, али и лимунов лист. Прелива се често и кокосовим млеком, како објашњавају за „Магазин” кувари.

Ситни пилећи ражњићи са роштиља служе се уз пиринчане коцке. Како кажу, лепљиви пиринач се исече на коцке пошто се охлади.

Крупук или бели слани „цвет” оивичен неком од боја за тесто, прави се од тапиока брашна које се добија од посебне индонежанске биљке.

Обично се у овај „цвет” сипа неко кувано јело или га само уз оброк грицкају. Нудле и минијатурни колачи, као и специјално пиће које се добија са комадићима више врста воћа које одстоји у води – дезерт су на овој трпези.

Око ње су се тискали људи у традиционалним индонежанским кошуљама, жене хаљинама, чији су украси израђени посебном „батик” техником. Технику којом је украшена његова кошуља представио нам је  Нурус Сјамси. Како објашњава, ова древна традиција украшавања памучних и свилених тканина потиче са острва Јава.

Техника се састоји у томе да се делови тканине прекривају воском како би је заштитиле од продирања боје са оних делова који се додатно боје при украшавању. Најчешћи мотиви су цветни, али како у разним деловима острвске државе има разних врста „батик” техника, има и других мотива по којима се и разликују. Широка разноликост мотива одражава разне утицаје кроз време, од арапске калиграфије и кинеског феникса до цвета јапанске трешње или индијских паунова. „Батик” је и данас део свакодневнице Индонезије.

Наш саговорник стигао је тек недавно у Београд као политички саветник и шеф Канцеларије Амбасаде Индонезије, а у Србији већ осећа, каже, да је код куће.

„Људи су пријатељски настројени и они које сам упознао дочекали су ме широм отворених руку. Увек вашим људима описујем један свој осећај: као да сам у Европи, али опет није као у осталим њеним држава. Ово овде је Европа са примесом Истока, и по стилу живота и по непосредном односу и поштовању дружења”, каже.

Од наше  хране коју је досад упознао, апсолутно су остале специјалитете засенили ћевапи, како каже са осмехом.