Италија није домовина пасте - шпагете је у Европу донео Марко Поло

Када кажете паста или шпагете, прва помисао води ка Италији. Идентитет те земље је незамислив без куваног теста којем се додају састојци попут маслиновог уља, парадајза, меса. То могу бити и сланина или морски плодови. Буквално све што може да се нађе у кухињи.

Али, Италија није домовина пасте. Кувано тесто које се сече на траке, у Европу је донео Марко Поло, из Кине, у 13. веку. Због азијског порекла може се рећи да су шпагете и нудле далеки рођаци.   

Сваки Италијан годишње у просеку поједе 23 килограма пасте. По томе предњаче у свету што је и логично. Али, чак ни већина житеља Апенинског попуострва не зна када су настале шпагете карбонара

Оно што је сигурно јесте да у куварима из тридесетих година нема ни трагова карбонаре. Ни као термин нити као рецепт. У куварима се појављује тек од педесетих година. Верује се да је настала у јулу 1944. године.

Њено порекло везано је за Рим и доласка америчке војске која је хране имала у изобиљу. Пре свега сланине и јаја који су у ратним годинама у Италији били луксуз.

У сваком случају, верује се да су амерички официри локалним куварима дали сланину и јаја и да су они то помешали са шпагетама. Тако је настала карбонара. Верује се и да име потиче од италијанске речи за угаљ који је кориштен као гориво за ватру у шпоретима.

Оригинална карбонара прави се од сира пекорино  романо. Могу да послуже и пармезан и неки други тврди сиреви. Сланина мора да буде масна, по могућству да буде са образа свињске главе. Јаја су ту да употпуне укус и повежу сир који ће се истопити. Бибер је обавезан састојак.