Лепота симетричног тела
Телесна симетрија много боље предвиђа интелигенцију него што је предвиђају тежина и величина мозга, брзина нервне проводљивости и време реакције на надражај
Хармонија и симетрија тела Адониса и Венере исклесаних у мермеру задивљују, али у свету реалности не влада апсолутна симетрија, иако је у биологији, антропологији и архитектури она идеал. Најважнији архитекта и инжењер старог Рима у првом веку пре нове ере, Марко Витрувијe Полио, писао је да све што природа створи основу имa у универзалном закону сразмере и симетрије и да се образац по коме слика и ваја тело човека заснива на правилу међусобних односа појединих његових делова што је назвао каноном. Витрувије схвата тело човека као меру по којој су настала прописи у архитектури и грађевинарству. Леонардо да Винчи прави 1490. године цртеж Витрувијевог човека на папиру, пером и црним мастилом, комбинујући уметност и науку у време ренесансе; цртеж показује савршен пример разумевања пропорција људског тела и његовог односа са околином. Леонардо је веровао у аналогију функционисања тела човека и универзума, тако да је његов цртеж у суштини космографија микрокосмоса.
Симетрија шири и штеди простор
Сходно генетичком пројекту, тело се формира билатерално, око уздужне осовине, тако да су облици његове леве и десне стране, као лице и његова слика у огледалу. Симетрија тела обезбеђује се још за време развоја плода у материци, тако да беба, по правилу, на свет долази симетрична. Међутим, кад жене за време трудноће преживе тежу инфективну болест, обично рађају асиметричну децу. Таква деца бивају у каснијем животу чешће жртве срчаних болести и мање су отпорна на инфекције. Али мало шта је идеално, па и симетрија тела и лица. Кад се погледамо у огледалу лако примећујемо одступања од симетрије: мало померен нос у страну, набор коже испод ока само на једној страни или неједнако ниске ресице ува на лицу. Оваква одступања од перфекције лица вековима муче нарочито женски свет, а мука је створила естетску, тј. пластичну хирургију која има већи број пацијената од свих осталих хируршких грана заједно. У лабораторијским тестовима мушкарци дају предност фотографијама на којима су приказана симетрична лица жена, а и оне више воле симетрична лица мушкараца. Интересантно је да уз симетрично лице по правилу иде симетрично тело. Међутим, унутрашњост тела прави је пример асиметрије. Иако студенте медицине учимо да су душник, једњак и аорта у средишњој равни, подразумевају се мала скретања у страну. Зарад економије простора у грудима и трбуху, срце, желудац и слезина су добрим делом лево од кичме, док је масивна јетра са жучном кесом десно. Бубрези су потиснути уз кичму, лево и десно, чиме је створен простор за шест метара танког и два метра дебелог црева.
Невидљива асиметрија
Руке, стопала, уши, зглобови и дојке разликују се на левој и десној страни по величини и облику, и то најчешће само за покоји милиметар и зато се у много случајева не примећује на први поглед. Невидљива асиметрија долази нам до свести у посебним приликама, као кад пробамо нове ципеле. Али слично је и са нашом сексуалним психологијом, која последице асиметрије партнеровог тела запажа и осећа тек кад га опроба у сексу. Како би раније? Све што се може видети на одевеном (потенцијалном) партнеру или партнерки јесу лице, рамена, шаке, струк и, наравно, стопала. Све тo чини се симетричним. А у кревету? У књигама се тврди да је секс тим бољи што је мања асиметричност. Идеја да телесна симетрија или њено одсуство могу бити од кључног значаја у сексуалној привлачности, позната је одраније, али је документована пре педесетак година. Кад се погледају извештаји оснивача Института за истраживање пола, рода и репродукције на Универзитету Индијане, америчког биолога Алфреда Кинсија (1894–1981), из друге половине прошлог века, види се да су жене које су живеле с партнерима врло симетричног тела имале много боља искуства него с ранијим асиметричним партнерима. Осим тога, у истом истраживању утврђено је да мушкарци са симетричним телом производе већу количину сперматозоида од оних других, асиметричних. Доктор Кинси је још 1977. године утврдио да мушкарци обдарени врло симетричним телима почињу с практичним сексуалним животом три-четири године раније од асиметричних парњака, а после темељног испитивања животних путева 122 студента с перфектном симетријом руку, зглобова, стопала, шака и ушију, видео је да су у истом временском распону имали два-три пута више сексуалних партнерки од истог броја случајно одабраних асиметричних колега. После смрти доктора Алфреда Кинсија 1981. године, институт који данас носи његово име и даље се бави истраживањем сексуалног понашањем људи, претежно у САД.
Од свих спољашњих карактеристика људи, величина женских груди показује највећу асиметрију. Због чега, то нико не зна. Међутим, зна се да су се велике женске груди појавиле у еволуционој историји примата пре седам милиона година, кад је будући човек отишао на једну грану еволуционог стабла, а шимпанза на другу, иако су имали заједничког претка. Селекција је скинула генетичко ограничење које је одржавало малу величину женских груди, тако да су оне данас знатно волуминозније; лева дојка је по правилу већа, што се ретко кад види голим оком. Лепе груди не морају бити велике. Оне су извор женског поноса, обожавања мушкараца и најбоље хране за бебе. Али на страну секс, сперматозоиди, дојке и остало; симетрија тела перфектно предсказује какво ће бити нечије здравље, затим вероватност шизотипије и депресије, као и брзину метаболизма у мирном стању, нарочито младог света. Телесна асиметрија изражава „развојну нестабилност” изазвану болестима, мутацијама и стресом, који ремете симетрију ДНК. Другим речима, телесна симетрија је одраз комбинације спољашњих утицаја и генетичких квалитета. Многи антрополози мисле да је општа интелигенција неуролошки еквивалент телесној симетрији и да мисаоне способности и телесна симетрија одлично предсказују, односно предвиђају једни друге. Из антрополошких мерења да се закључити да је корелација симетрије и интелигенције савршена и да телесна симетрија много боље предвиђа интелигенцију него што је предвиђају тежина и величина мозга, брзина нервне проводљивости и време реакције на надражај.
Може се узети и да је људска интелигенција добра реклама и индикатор репродуктивне спремности, као што је паунов реп права реклама упућена женкама у вези са сексуалном способношћу мужјака. Интелигенција се брзо, лако и тачно процењује у свим друштвеним ситуацијама и вероватно због тога има тако јасну везу с репродуктивним успехом. Међутим, интелигенцију је тешко приказати у свим приликама, а још је теже малу интелигенцију приказати великом. Никад нећете неког убедити да сте интелигентни уколико нисте. Можда хоћете, али онда је особа коју убеђујете мање интелигентна од вас. У сваком случају, памет је сигуран сигнал који супротни пол разуме као предност за заједнички живот и репродукцију.
Наука каже да је симетрија тела беџ који носи биолошка елита. Али из искуства знамо да привлачност зависи од много чега другог. У реалном свету осим симетрије рачуна се и на шарм који је обично одраз асиметрије на пример лица.
Симетричност у науци је једно, а за шанком у кафићу или у кревету друго. Осим тога, привлачност партнера или партнерке данас много више зависи од шарма, образовања, запослења, стана или куће и, што је најважније, бар што се мушког света тиче, сталног и сигурног конта у банци. Свако има своју рекламу. Не шири паун залуд свој раскошни реп.
