Lepota simetričnog tela
Telesna simetrija mnogo bolje predviđa inteligenciju nego što je predviđaju težina i veličina mozga, brzina nervne provodljivosti i vreme reakcije na nadražaj
Harmonija i simetrija tela Adonisa i Venere isklesanih u mermeru zadivljuju, ali u svetu realnosti ne vlada apsolutna simetrija, iako je u biologiji, antropologiji i arhitekturi ona ideal. Najvažniji arhitekta i inženjer starog Rima u prvom veku pre nove ere, Marko Vitruvije Polio, pisao je da sve što priroda stvori osnovu ima u univerzalnom zakonu srazmere i simetrije i da se obrazac po kome slika i vaja telo čoveka zasniva na pravilu međusobnih odnosa pojedinih njegovih delova što je nazvao kanonom. Vitruvije shvata telo čoveka kao meru po kojoj su nastala propisi u arhitekturi i građevinarstvu. Leonardo da Vinči pravi 1490. godine crtež Vitruvijevog čoveka na papiru, perom i crnim mastilom, kombinujući umetnost i nauku u vreme renesanse; crtež pokazuje savršen primer razumevanja proporcija ljudskog tela i njegovog odnosa sa okolinom. Leonardo je verovao u analogiju funkcionisanja tela čoveka i univerzuma, tako da je njegov crtež u suštini kosmografija mikrokosmosa.
Simetrija širi i štedi prostor
Shodno genetičkom projektu, telo se formira bilateralno, oko uzdužne osovine, tako da su oblici njegove leve i desne strane, kao lice i njegova slika u ogledalu. Simetrija tela obezbeđuje se još za vreme razvoja ploda u materici, tako da beba, po pravilu, na svet dolazi simetrična. Međutim, kad žene za vreme trudnoće prežive težu infektivnu bolest, obično rađaju asimetričnu decu. Takva deca bivaju u kasnijem životu češće žrtve srčanih bolesti i manje su otporna na infekcije. Ali malo šta je idealno, pa i simetrija tela i lica. Kad se pogledamo u ogledalu lako primećujemo odstupanja od simetrije: malo pomeren nos u stranu, nabor kože ispod oka samo na jednoj strani ili nejednako niske resice uva na licu. Ovakva odstupanja od perfekcije lica vekovima muče naročito ženski svet, a muka je stvorila estetsku, tj. plastičnu hirurgiju koja ima veći broj pacijenata od svih ostalih hirurških grana zajedno. U laboratorijskim testovima muškarci daju prednost fotografijama na kojima su prikazana simetrična lica žena, a i one više vole simetrična lica muškaraca. Interesantno je da uz simetrično lice po pravilu ide simetrično telo. Međutim, unutrašnjost tela pravi je primer asimetrije. Iako studente medicine učimo da su dušnik, jednjak i aorta u središnjoj ravni, podrazumevaju se mala skretanja u stranu. Zarad ekonomije prostora u grudima i trbuhu, srce, želudac i slezina su dobrim delom levo od kičme, dok je masivna jetra sa žučnom kesom desno. Bubrezi su potisnuti uz kičmu, levo i desno, čime je stvoren prostor za šest metara tankog i dva metra debelog creva.
Nevidljiva asimetrija
Ruke, stopala, uši, zglobovi i dojke razlikuju se na levoj i desnoj strani po veličini i obliku, i to najčešće samo za pokoji milimetar i zato se u mnogo slučajeva ne primećuje na prvi pogled. Nevidljiva asimetrija dolazi nam do svesti u posebnim prilikama, kao kad probamo nove cipele. Ali slično je i sa našom seksualnim psihologijom, koja posledice asimetrije partnerovog tela zapaža i oseća tek kad ga oproba u seksu. Kako bi ranije? Sve što se može videti na odevenom (potencijalnom) partneru ili partnerki jesu lice, ramena, šake, struk i, naravno, stopala. Sve to čini se simetričnim. A u krevetu? U knjigama se tvrdi da je seks tim bolji što je manja asimetričnost. Ideja da telesna simetrija ili njeno odsustvo mogu biti od ključnog značaja u seksualnoj privlačnosti, poznata je odranije, ali je dokumentovana pre pedesetak godina. Kad se pogledaju izveštaji osnivača Instituta za istraživanje pola, roda i reprodukcije na Univerzitetu Indijane, američkog biologa Alfreda Kinsija (1894–1981), iz druge polovine prošlog veka, vidi se da su žene koje su živele s partnerima vrlo simetričnog tela imale mnogo bolja iskustva nego s ranijim asimetričnim partnerima. Osim toga, u istom istraživanju utvrđeno je da muškarci sa simetričnim telom proizvode veću količinu spermatozoida od onih drugih, asimetričnih. Doktor Kinsi je još 1977. godine utvrdio da muškarci obdareni vrlo simetričnim telima počinju s praktičnim seksualnim životom tri-četiri godine ranije od asimetričnih parnjaka, a posle temeljnog ispitivanja životnih puteva 122 studenta s perfektnom simetrijom ruku, zglobova, stopala, šaka i ušiju, video je da su u istom vremenskom rasponu imali dva-tri puta više seksualnih partnerki od istog broja slučajno odabranih asimetričnih kolega. Posle smrti doktora Alfreda Kinsija 1981. godine, institut koji danas nosi njegovo ime i dalje se bavi istraživanjem seksualnog ponašanjem ljudi, pretežno u SAD.
Od svih spoljašnjih karakteristika ljudi, veličina ženskih grudi pokazuje najveću asimetriju. Zbog čega, to niko ne zna. Međutim, zna se da su se velike ženske grudi pojavile u evolucionoj istoriji primata pre sedam miliona godina, kad je budući čovek otišao na jednu granu evolucionog stabla, a šimpanza na drugu, iako su imali zajedničkog pretka. Selekcija je skinula genetičko ograničenje koje je održavalo malu veličinu ženskih grudi, tako da su one danas znatno voluminoznije; leva dojka je po pravilu veća, što se retko kad vidi golim okom. Lepe grudi ne moraju biti velike. One su izvor ženskog ponosa, obožavanja muškaraca i najbolje hrane za bebe. Ali na stranu seks, spermatozoidi, dojke i ostalo; simetrija tela perfektno predskazuje kakvo će biti nečije zdravlje, zatim verovatnost šizotipije i depresije, kao i brzinu metabolizma u mirnom stanju, naročito mladog sveta. Telesna asimetrija izražava „razvojnu nestabilnost” izazvanu bolestima, mutacijama i stresom, koji remete simetriju DNK. Drugim rečima, telesna simetrija je odraz kombinacije spoljašnjih uticaja i genetičkih kvaliteta. Mnogi antropolozi misle da je opšta inteligencija neurološki ekvivalent telesnoj simetriji i da misaone sposobnosti i telesna simetrija odlično predskazuju, odnosno predviđaju jedni druge. Iz antropoloških merenja da se zaključiti da je korelacija simetrije i inteligencije savršena i da telesna simetrija mnogo bolje predviđa inteligenciju nego što je predviđaju težina i veličina mozga, brzina nervne provodljivosti i vreme reakcije na nadražaj.
Može se uzeti i da je ljudska inteligencija dobra reklama i indikator reproduktivne spremnosti, kao što je paunov rep prava reklama upućena ženkama u vezi sa seksualnom sposobnošću mužjaka. Inteligencija se brzo, lako i tačno procenjuje u svim društvenim situacijama i verovatno zbog toga ima tako jasnu vezu s reproduktivnim uspehom. Međutim, inteligenciju je teško prikazati u svim prilikama, a još je teže malu inteligenciju prikazati velikom. Nikad nećete nekog ubediti da ste inteligentni ukoliko niste. Možda hoćete, ali onda je osoba koju ubeđujete manje inteligentna od vas. U svakom slučaju, pamet je siguran signal koji suprotni pol razume kao prednost za zajednički život i reprodukciju.
Nauka kaže da je simetrija tela bedž koji nosi biološka elita. Ali iz iskustva znamo da privlačnost zavisi od mnogo čega drugog. U realnom svetu osim simetrije računa se i na šarm koji je obično odraz asimetrije na primer lica.
Simetričnost u nauci je jedno, a za šankom u kafiću ili u krevetu drugo. Osim toga, privlačnost partnera ili partnerke danas mnogo više zavisi od šarma, obrazovanja, zaposlenja, stana ili kuće i, što je najvažnije, bar što se muškog sveta tiče, stalnog i sigurnog konta u banci. Svako ima svoju reklamu. Ne širi paun zalud svoj raskošni rep.
