МОДЕРНИ ШТОФОВИ ЗА НАМЕШТАЈ

Мат плиш, пет пруф и рециклирани материјали

Европски трендови намештаја диктирају штедљиву израду отпорнијих материјала за мебл штофове

Табуре од рециклираног материјала (Фотографије: М.Никић)

Откако је Србија, због бројне и квалитетне радне снаге, постала велика радионица израде намештаја у Европи, у нашој земљи почела су да се отварају и представништва великих произвођача штофова за намештај рађених по светским трендовима, каже за „Моју кућу” Игор Стојановић, представник крагујевачког добављача мебл штофова пољских произвођача.

Откривајући нам последње трендове у изгледу и квалитету штофа, он додаје да је Пољска после Индије највећи извозник штофова, из производње која је премештена у Кину, а да трендове диктира западна Европа чији су велики произвођачи и немачке и шведске фирме.

Мање сјајни плиш је данас у моди

Ове године, каже, плиш је као и прошле у моди, али мање сјајан или мат. Заступљен је у најширем спектру дугиних боја. Такође, ребрасти материјали са широким пругама, као и тканине шенил и букле у обради која имитира ручно ткање наших бака.

Оно што је најмодерније је „грин колекција”, која се прави од рециклираних материјала, што је општи тренд у свету. Она представља уштеду у производњи.

Такође, саговорник нам је показао најновију, пет-пруф колекцију материјала штофова за намештај прилагођених кућним љубимцима, који штите намештај њихових власника.

Гребањем оштром четком по овим материјалима, демонстрирао нам је њихову отпорност на канџе мачака и паса. „Живимо у становима, често су за наше љубимце они тесни и онда неретко оштре канџе на каучима и фотељама. И ова колекција је велика уштеда за велики број грађана који имају љубимце, јер гарантује дуготрајност тканина”, каже Стојановић.

Бојан Дилпарић, руководилац београдског заступништва једног од пољских произвођача који има представништва и у БиХ, Албанији и Македонији, каже да на овом целом тржишту почиње да преовлађује материјал назван „вега ледер”. Реч је, објашњава, о рециклираном материјалу за чију обраду се користи мање хемикалија, а на додир изгледа као кожа.

„Препоручио бих за пресвлачење намештаја рециклиране материјале који се лако одржавају, а то су они који на површини задржавају воду или кафу и не упијају их. Тако нема могућности да се направи флека. Они су препорука не само за канцеларије, већ и за дневне собе – за кауче, фотеље, али и за табурее које ови материјали чине атрактивнијим детаљима”, каже Дилпарић.

Нарочито, додаје, ако су у питању мекани материјали широких пруга који су атрактивни за децу, јер могу да пругама мењају смер, да по табуреу или фотељи тако прстима цртају њима омиљене јунаке или фигуре. „Родитељима, уместо табли и креда, препоручујемо и „зид од штофа”, односно да неким од ових материјала обложе зид по ком би малишани остављали своје трагове и поред њега конструктивно проводили време у кући”, каже Дилпарић

Он додаје да су овакви материјали, преко београдског заступништва пољске производње штофова, већ преплавили 50 одсто тржишта новог намештаја у Србији.

Како се саговорници слажу, трендови и европско тржиште се све више прилагођавају и локалним потребама. Сматрају, такође, да ће са мањком радне снаге на великим тржиштима, поред тога што цена рада на нашем није висока. али и због запаженог квалитета израде у нашим и босанским фабрикама, доћи до још већег развоја производње и тржишта савременог намештаја у Србији.