Срећни нови килограми
Нормално ухрањеним особама биће довољно да се само мало физички активирају и вишка ће се лако решити. За већ гојазне особе проблем је већи, али решив уз помоћ доктора и нових лекова на тржишту
Јануар је кобан по тежину Срба: славља и празновања се нижу, дружење се подразумева за богатом трпезом, а килограми се само слажу. Ко је био умерен, а има и срећу да припада групи људи који с лакоћом и релативно брзо сагоре вишак и врате се на стару килажу, неће уз „срећну Нову годину” добити несрећне нове килограме.
Код таквих особа постоје регулаторни механизми који се сами активирају и спречавају вишак килограма. Много је, међутим, више оних људи који сваке зиме додају од два до пет килограма, а то се пре или касније одрази на здравље.
Ко треба већ у фебруару да се баци на строгу дијету, а ко може да се нада да ће килограм или два вишка, ипак, нестати сами – макар до пролећа?
– То зависи од тога да ли је особа која је током претходних празника набацила вишак килограма нормално ухрањена или је већ гојазна. Онима који нису гојазни биће довољно да се само мало физички активирају и два-три килограма вишка ће се лако решити. Код њих организам спонтано регулише апетит. Постоје веома изражени механизми одбране сталне телесне тежине, али само код оних који су нормално ухрањени. Код гојазних, међутим, то не постоји! Они морају да иду на редукциону дијету. Увек је боље да ту дијету води неко стручан. И још нешто: нема потребе да се избегавају лекови против гојазности када постоји индикација и када их је прописао лекар – објашњава за „Магазин” проф. др Јагода Јорга, специјалиста за исхрану.
Чаробна пилула
Лек семаглутид за многе је постао дугоочекивана чаробна пилула за гојазност, али ствари ипак нису тако једноставне. Кошта, по подацима наше саговорнице, око 80–90 евра за месечну терапију, а у свету је цена већа.
Скупи лек у облику инјекције не треба да се узима на своју руку, апелују лекари, али упркос високој цени терапије многи управо то раде. Виде бројку на ваги, погледају се у огледало и не жале пара да набаве нови лек, уз све сналажење које уз то иде.
– Није вага доктор! Број који покаже вага није дијагноза, а гојазност као и сваку другу хроничну болест треба да лечи доктор пошто се постави дијагноза – каже докторка Јорга.
И признаје да нема дана да јој у ординацију не уђе пацијент с реченицом: „Ја сам потпуно здрав, имам само вишак килограма.”
– Онда, кад се ураде све потребне анализе, утврди се да поред тога има свашта. И повишен шећер, висок холестерол, гихт... Зато само лекар може да одреди да ли ће једном пацијенту помоћи дијетотерапија или постоје индикације да му се дају лекови које сада имамо или је спреман за хируршко лечење гојазности. Има у Србији неколико врхунских баријатријских хирурга који се тиме баве, али је важно ову методу примењивати само по строгим индикацијама. Морам да кажем да је метода доста компромитована због тога што су се овој операцији подвргле и неке познате личности без правих медицинских разлога, само да би постигле циљ да буду мршаве без обзира на потенцијалне нежељене компликације – каже наша саговорница.
Она подсећа да дијагноза гојазности има више елемената, од којих је број на ваги само један показатељ. Лекар од пацијента мора да узме личну и породичну анамнезу, да га упути на потребне лабораторијске анализе, па тек онда може да гледа број на ваги и обим струка. Јер догађа се да нека особа и нема вишак килограма, односно да индекс ухрањености (БМИ) буде испод 30, али да има повећан обим струка.
Обим струка за жене треба да буде испод 88 сантиметара, а за мушкарце 102, а управо овај параметар може да укаже на поремећени метаболички статус. Тако неко има лако повишен шећер или мало повећане вредности холестерола, нешто виши крвни притисак, али и случајеве дијабетеса или срчаних обољења у породици, па ће лекар ипак поставити дијагнозу гојазности.
– Постоје два стара лека у таблетама и нови који се дају у виду инјекција. Они су веома ефикасни, али неће деловати код свакога једнако и зато само лекар може да процени шта је најбоље применити код особе која има и хипертензију или дијабетес, холестерол. Срећна сам што се највећи број ендокринолога у Србији данас бави гојазношћу. Некада то није било тако – примећује докторка Јорга.
По савет код нутриционисте
Није тајна да велики број наших грађана савет о дијетама, борби против килограма, режиму мршављења, тражи од нутрициониста.
– Нутриционисти не могу ни да лече гојазност, ни да прописују лекове, нити да их препоручују. Они су само десна рука лекару. Нутрициониста-дијететичар мора да има диплому струковног факултета и може да даје савете о томе шта је најбоља исхрана за здраве људе, али не може самостално да води дијетотерапију за било коју медицинску дијагнозу – додаје наша саговорница.
Ако је за утеху, још нисмо постали дебели као велики број грађана у Америци или неким западним земљама Европе, али, како упозорава докторка Јорга, гојазност и код нас расте узлазном линијом.
– Две болести у Србији боре се за прво место: то су хипертензија, односно повишени крвни притисак, и гојазност, али доктори често не пишу дијагнозу гојазности и онда такав податак изостаје из анализа и не налази се под одредницом хроничних болести него као поремећај ухрањености – каже наша саговорница.
Иначе, према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” и истраживања здравља становништва Србије, међу одраслим становништвом пре 24 године гојазних је било 17,4 одсто, а по подацима истраживања из 2019. године 22,9 процената. Код деце је овај тренд повећања израженији и по последњим подацима Института „Батут” у узрасту од 7 до 14 година проценат гојазне деце износи 10,5 процената, у поређењу са 4,9 одсто 2013. и 2,6 одсто 2006. године.
Нема пречице у борби против килограма
– Све особе апсолутно добро разумеју шта треба да се ради у борби против гојазности, али огроман број њих покушава пречицом да реши проблем, а то није могуће. Не постоји никакво брзинско чишћење организма, разни детокси, ништа се не може постићи сталним променама типа исхране и испробавањем разних дијета. Неко испроба кето дијету, па аутофагију, па затим нешто треће, а све то само води у потпуни хаос цревних бактерија, које су центар метаболичког здравља, укључујући и регулацију телесне тежине и имунитета – подсећа проф. др Јагода Јоргa.
Не избацујте хлеб из исхране
Да је боље спречити него лечити важи и у случају гојазности. И боље је кориговати понешто у исхрани док због вишка килограма нема последица по здравље. Др Јагода Јорга примећује да све чешће особама које од ње траже савет прво мора да каже да не избацују хлеб из исхране. Напротив.
– Интегрални хлеб је фантастична храна, он је важан за добре цревне бактерије које су наши савезници. Важно је и да се усклади дневни ритам исхране с дневним обавезама. Први јутарњи оброк треба да уследи најкасније један сат пошто се пробудимо и устанемо. Последњи оброк не треба узимати после 21 сат. Између тога треба да се има још један оброк или нека два мања. О величини порција савет је кратак: узимајте једну шољу, један тањир, једно парче... Нема досипања. Наравно, потребно је јести и доста поврћа и воћа, унети што разноврсније протеине не само из меса, него и из рибе.
Индекс телесне масе
Оно што је за лекаре гојазно, а за маме и баке слатко и буцмасто дете, потенцијално представља проблем који ће се и те како одразити на здравље школарца, а потом адолесцента и одраслог човека.
Нормално ухрањене особе су чији је БМИ – индекс телесне масе између 20 и 25. Формула израчунавања БМИ је једноставна: своју телесну тежину у килограмима треба поделити с телесном висином на квадрат. Висину изражавамо у метрима. Тако се добија двоцифрени број: ако је мањи од 25, килограми не угрожавају здравље. Ако је БМИ између 25 и 30, говори се о гојазности првог степена, ако је између 30 и 40 – о гојазности другог степена, а уколико је виши од 40 – реч је о ексцесивној гојазности.
